Emocionalno vezivanje-mač sa dve oštrice?

• 5Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, Dusan, SlobaBgd, Sirius, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O vezvanju za ljude ili partnera razmišljamo racionalno jedino kada su drugi u pitanju.
Svi znamo kako i šta treba drugi da rade, šta je najbolje za druge.

Kada je o meni reč, reagujem emotivno.
Družim se sa ljudima koji mi prijaju, sa kojima imam zajedničke teme, ista interesovanja.
Vezujem se za njih jer se osećam dobro.

Takođe, vezana sam za partnera, ne što sam nesigurna, ne što se na taj način uklapam u društvene modele,već mislim da je to normalno kada se voli.
Ne mogu da zamislim ljubav bez potpunog pripadanja.
Dobro, de, ja sam staromodan tip, ne mogu prihvatiti vezu bez duhovne povezanosti /iz koje se kasnije rađa sve drugo/.

Citat: Osobe koje nemaju samopouzdanja, koje brinu za suprotnu stranu da li je i ona istim intezitetom zaljubljena, da li će je slučajno ostaviti itd. grčevito se vezuju za partnera. To ide do te mere, da čak i kada je očigledno da je suprotna strana ne zaslužuje, ona je vezana za tu osobu pati, trpi...ali ne odlazi. E recimo, ja baš to ne razumem.

Kako da znamo koja osoba zaslužuje ili ne zaslužuje osobu sa kojom je u vezi?
O čijim emocijama je reč; o našim prema tom paru, ili o njihovim međusobnim?
***
Isto tako, u virtuelnom svetu ne delim emocije gde stignem. Pišem isključivo na jednom mestu, pa dok traje. Vezujem se za jedno mesto, za iste ljude.
*
Kada volim, volim drukčije - na svoj način.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neprimetna ::
Dobro, de, ja sam staromodan tip, ne mogu prihvatiti vezu bez duhovne povezanosti /iz koje se kasnije rađa sve drugo/..
Pa nije duhovna povezanost nešto što je staromodno. Normalno je da među dvoje postoji duhovna povezanost na kojoj se veza zasniva. Samo je kod današnje omladine obično prvo ona fizička, pa posle duhovna povezanost...

Neprimetna ::
Kako da znamo koja osoba zaslužuje ili ne zaslužuje osobu sa kojom je u vezi?
O čijim emocijama je reč; o našim prema tom paru, ili o njihovim međusobnim?
Pa ako ti neko ne uzvraća ljubava na približan način na koji ti činiš, ako te omalovažava, ako te ne poštuje...ako ti čini da se osećaš loše zbog nje....itd.eto tako znamo...

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mudrost emocionalnog vezivanja je spoznaja da to može otići (osoba, ili proći emocije) i biti na tom stanju uma da to ne boli.
Ne znam da li sam to dobro objasnio, ali tako mislim.

Jer nas boli zapravo to očekivanje vraćanja emocija. Trik je u davanju bez očekivanja vraćanja.

• 1Ovo se svidja korisniku: ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ThePhilosopher :: Trik je u davanju bez očekivanja vraćanja.
Mislim da je to+ suština priče[img][/img]
Malo ljudi zna na pravi način da da emociju.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima dobre ideje From.
Sve je veština kojom treba ovladati.
Utoliko teža jer je i apstraktna i konkretna.

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Видех ову лепу тему. Најпре ме је , као старог цепидлаку, привукао наслов. ''Мач са две оштрице'' одавно је постао социолект који је, практично, плеоназам, пошто мач јесте хладно оружје са две оштрице. Сабља, која је сечиво са једном оштрицом, припада реткој групи лаких мачева, па се може рећи да је мач, у принципу и у већини, хладно оружје са две оштрице. Можда би литерарније било рећи - ''двосекли мач'', када желимо да нагласимо да један проблем има две своје стране (као и батина) и да обе секу - односно бију. Ето, рецимо, да се сагласимо око тога. ''Плеоназмичност'' овог израза оправдана је овом поруком - да је свака појава (бар) двострана.

Тако је и са осећањима (или емоцијама, како се сада чешће говори) и овом темом... Припадам тзв ''старој школи'' у којој смо учени да најпре пажљиво прочитамо наслов теме како је не бисмо промашили или погрешно разумели. Зато сам синтагму ''стара школа'' и ставио под наводнике јер је овде реч о постулату који је увек модеран и на снази.
''Емоционално везивање - мач са две оштрице ?''.
Како се ми то емоционално ''везујемо''? Да ли је то везивање трансформација оне чувене љубави на први поглед у текућу рутину и навику? Када кажемо емоције - најпре се помисли на љубав, а она у свом првобитном облику брзо прође... А онда почну да избијају на површину све оне несавршености које нам раније нису сметале. Неко то пресече и раскине везу, неко почне са компромисима и пристајањима, а онда се једног дана, мало помало, претворите у гомилу навика и све јевтинијих уступака.
У том смислу, свако емоционално везивање носи у себи изазов и ризик. А како извести то да се не везујемо? И зашто се не везивати? Не везивати се да не бисмо патили потом? Хм...Не бих да будем приземан, али на ту тему Слободан Марковић је кратко и јасно одговорио стихом: ''Мама, Вашег сина нешто дивно боли'''....У том смислу прихватам ризик везивања као нешто без чега нема осећања.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, danka-
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uskoro će i roboti ispoljavati emocije
A da ljudi žive k'o cepanice nije bilo nikad, nije ni normalno...
Svi reagujemo na sopstven način, svi smo različiti.
Privlačimo se ili odbijamo. Nije kako treba da smo okruženi ljudima koji u nama izazivaju negativna osećanja, ili mi u njima, već da težimo harmoniji i srodnoj duši.

Treba razlikovati emocije, da tako kažem, dobre /ljubav, radost, sreća../ i loše /mržnja, zavist, bes, očaj, strah isl.../
No svaka iz te grupe pokreće čoveka, od lebdenja, ekstatičnog i ružičastih oblaka i stvaralaštva, do depresije, afekta, raznih psihopatoloških stanja.
Kad izazovu bol, i bol je isto tako lekcija u životu koja nas može promeniti da budemo bolji.
Protiv straha se čovek isto tako bori, i može da ga savalada, nekad je mala doza straha i potrebna, a nekad to preraste u fobije...

Da nije emocija ne bi postojale sve te ljubavi kroz istoriju, provlačile se kroz književna il umetnička dela, mitologiju i legende, sve te ljubavi sa kojima smo opčinjeni ili su ostavile jak utisak na nas, iako su u osnovi često bile tragične.
Bez emocija ne bi nastao Klimtov -Zagrljaj- ...
Ne bi postojali takvi kakvi jesu: Ana Karanjina, Romeo i Julija, Orfej i Euridika, Paris i Helena, Napoleon i Žozefina, Kafka i Milena, Ajnštajn i Mileva, Džubran i Mej, Niče i Lu Salome, Lenon i Joko Ono, mnogo je primera kroz istoriju, i pisane tragove,
ne bi nastala dela upravo takva kakva su: Desanke Maksimović, Mike Antića, Hesea, Tolstoja, Dostojevskog, Andrića, Hemingveja...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Како се ми то емоционално ''везујемо''? Да ли је то везивање трансформација оне чувене љубави на први поглед у текућу рутину и навику? Када кажемо емоције - најпре се помисли на љубав, а она у свом првобитном облику брзо прође... А онда почну да избијају на површину све оне несавршености које нам раније нису сметале. Неко то пресече и раскине везу, неко почне са компромисима и пристајањима, а онда се једног дана, мало помало, претворите у гомилу навика и све јевтинијих уступака.
У том смислу, свако емоционално везивање носи у себи изазов и ризик. А како извести то да се не везујемо? И зашто се не везивати? Не везивати се да не бисмо патили потом? Хм...Не бих да будем приземан, али на ту тему Слободан Марковић је кратко и јасно одговорио стихом: ''Мама, Вашег сина нешто дивно боли'''....У том смислу прихватам ризик везивања као нешто без чега нема осећања.

Emocioanlno vezivanje, po mom mišljenju, je kada se iz faze 'leptirića' prebrode sledeće faze i uđe u fazu poštovanja, poverenja, strpljenja i ljubavi.

Svi, koji smo bili hrabri da se emotivno vežemo, znamo da je vredelo rizikovati i prihvatiti izazov.