Poslao: 12 Jul 2013 20:02
|
offline
- FoxVanis
- Ugledni građanin
- Web Designer, PHP Developer; HTML, CSS, SQL, jQuery Programmer
- Pridružio: 13 Jun 2010
- Poruke: 307
- Gde živiš: Subotica
|
Sagacity ::Mene ovde ponajviše zanima, gde je granica između te neke normalne komunikacije između dvoje, koja nije emotivna od one koja je bitno izražena emotivnom vezanošću?
Kada treba da se u glavi postavi ''znak upozorenja'' ?
I da li je moguće druženje pa i ovo net između muškarca i žene, a da nema baš ničeg emotivnog u tom razgovoru i net druženju?
Moguće je a granicu trebaš sama postaviti na početku. Ako ideš sa namerom u sebi nečeg većeg od običnog razgovora onda znaš šta želiš i šta će na kraju biti.
Ako ideš sa namerom običnog razgovora kao što i ja sada četujem sa svima vama i delim mišljenje, onda vam je jasan moj stav i da samo želim pomoći u nekom problemu i porazgovarati (na ovaj način) o nečemu. Mislim da ni u jednom trenutku nisam aludirao na neki "viši" nivo komunikacije.
Sve počinje od našeg stava. Komunikacija nije zla i vema je dobro porazgovarati sa ljudima, prikupiti informacije i razna znanja ali i podeliti mišljenja. Ali ako komunikaciju zloupotrebljavamo onda je već zlo.
Internet komunikacija je veoma opasna jer sagovornik je u većini slučaja mnogo drugačiji preko neta nego da ga upoznate uživo. Verujem da je mali broj ljudi iskren preko neta.
Ja prijatelje ipak imam uživo a preko neta samo poznanike koje poštujem i sa kojima delim mišljenje. Najzdravija komunikacija je oči u oči kako god bilo.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 13 Jul 2013 16:11
|
offline
- angelika
- Super građanin
- Pridružio: 29 Feb 2012
- Poruke: 1107
- Gde živiš: na grani-ci
|
Pade mi na um jedan stari vic (ili prica, ko bi ga znao). Hajde da vam ga i ispričam, nekako mi se cini da ima veze sa temom. Mada je nastao mnogo pre interneta.....
Živeo jednom nekakav Naum, postariji čovek koji se, kao udovac, oženio dosta mlađom ženom. I krenu ti oni jednom tako do drugog sela, naravno pešice, kako se u ta, vremena i išlo. U početku je nekako držao korak sa ženom, ali onda poče posustajati, pa malo-malo zastajkivati da se odmori.
I na jednoj takvoj maloj pauzi, začuju oni izdaleka iza sebe traktor, pa Naum predloži ženi da ga zaustavi ne bi li ih povezao, i za svaki slučaj, dogovore se da se on zakloni iza nekog žbuna, pa dok se ona bude penjala na traktor da se on od pozadi popne na prikolicu… I tako i bi.
Voze se tako oni. Traktorista i mlada žena napred, Naum na prikolici. Žena se povremeno osvrne da vidi gde joj je muž, pa onda opet smerno gleda preda se.
A seoski put krivudav, mestimično izlokan, pa na jednoj krivini traktor čisto poskoči ali nastavi dalje… Žena se okrete posle minut-dva, kad ono... Nema Nauma!
Kud će, šta će, ali nema joj se kud pa vikne (zbog buke): “Stani, bre!”, traktorista je pogleda, skrene pogled na put da izbegne neku poveću rupu, a ona će opet: “Stani, bre!”.
Traktorista je pogleda, pa upita: “A što, snašo?”.
Ona će njemu: “Pa, znaš, kako da ti kažem… pade mi Naum!”.
Gleda nju traktorista, pa šeretski namigne:
“Ma palo je i meni na um, al ček da stignemo do one šumice…”
Zakljucak izvedite sami. Kome sta padne na um.
|
|
|
|
Poslao: 17 Jul 2013 22:01
|
offline
- FoxVanis
- Ugledni građanin
- Web Designer, PHP Developer; HTML, CSS, SQL, jQuery Programmer
- Pridružio: 13 Jun 2010
- Poruke: 307
- Gde živiš: Subotica
|
angelika ::Pade mi na um jedan stari vic (ili prica, ko bi ga znao). Hajde da vam ga i ispričam, nekako mi se cini da ima veze sa temom. Mada je nastao mnogo pre interneta.....
Živeo jednom nekakav Naum, postariji čovek koji se, kao udovac, oženio dosta mlađom ženom. I krenu ti oni jednom tako do drugog sela, naravno pešice, kako se u ta, vremena i išlo. U početku je nekako držao korak sa ženom, ali onda poče posustajati, pa malo-malo zastajkivati da se odmori.
I na jednoj takvoj maloj pauzi, začuju oni izdaleka iza sebe traktor, pa Naum predloži ženi da ga zaustavi ne bi li ih povezao, i za svaki slučaj, dogovore se da se on zakloni iza nekog žbuna, pa dok se ona bude penjala na traktor da se on od pozadi popne na prikolicu… I tako i bi.
Voze se tako oni. Traktorista i mlada žena napred, Naum na prikolici. Žena se povremeno osvrne da vidi gde joj je muž, pa onda opet smerno gleda preda se.
A seoski put krivudav, mestimično izlokan, pa na jednoj krivini traktor čisto poskoči ali nastavi dalje… Žena se okrete posle minut-dva, kad ono... Nema Nauma!
Kud će, šta će, ali nema joj se kud pa vikne (zbog buke): “Stani, bre!”, traktorista je pogleda, skrene pogled na put da izbegne neku poveću rupu, a ona će opet: “Stani, bre!”.
Traktorista je pogleda, pa upita: “A što, snašo?”.
Ona će njemu: “Pa, znaš, kako da ti kažem… pade mi Naum!”.
Gleda nju traktorista, pa šeretski namigne:
“Ma palo je i meni na um, al ček da stignemo do one šumice…”
Zakljucak izvedite sami. Kome sta padne na um.
Meni je palo na UM da kako god gledamo stvari uvek gledamo iz našeg ugla, ne razmišljajući o osobi pored nas. Što nas u stvari čini egoistima...
|
|
|
|
Poslao: 18 Jul 2013 08:06
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
FoxVanis ::
Moguće je a granicu trebaš sama postaviti na početku. Ako ideš sa namerom u sebi nečeg većeg od običnog razgovora onda znaš šta želiš i šta će na kraju biti.
Internet komunikacija je veoma opasna jer sagovornik je u većini slučaja mnogo drugačiji preko neta nego da ga upoznate uživo. Verujem da je mali broj ljudi iskren preko neta.
Ja prijatelje ipak imam uživo a preko neta samo poznanike koje poštujem i sa kojima delim mišljenje. Najzdravija komunikacija je oči u oči kako god bilo.
Inače sa celim gore postom se slažem.
I tačno, granice postavljamo na početku...A reala, je reala...i to net ne može nikada zameniti....
Ako se sa nekim sve više upuštate u razgovor, ako vam je sa nekim sve prijatnije i prijatnije, jasno je u kom bi to pravcu moglo ići. Smatram da neke stvari treba ''seći'' u korenu.
Poznajem osobu koja je u braku i koja je takođe član jednog stručnog foruma, koja je izjavila da se ni sa kim ''ne pepeiše'' baš iz tog razloga da se slučajno ne bi našla u nekoj ''emotivnoj komunikaciji''...U principu, to jeste jedan dobar način zaštite, ali mi nekako deluje i nesigurno. Ako je moja ljubav jaka prema nekom, nemam šta da razmišljam na tu temu...
Šta je teže oprostiti, emotivnu ili fizičku prevaru?
Da li je teže, biti sa osobom, koja je u vašem prisustvu i dalje odsutna (emotivna prevara), ili biti sa osobom koja je prevarila (fizička prevara), ali vam se vratila nova i pokajana?
|
|
|
|
Poslao: 18 Jul 2013 09:11
|
offline
- Einmana
- Super građanin
- Pridružio: 29 Maj 2011
- Poruke: 1444
- Gde živiš: U svom svetu
|
Citat:Šta je teže oprostiti, emotivnu ili fizičku prevaru?
Ja mislim da je teze oprostiti prevaru.A posledice mogu biti fizicke ili emotivne
|
|
|
|
Poslao: 18 Jul 2013 11:15
|
offline
- FoxVanis
- Ugledni građanin
- Web Designer, PHP Developer; HTML, CSS, SQL, jQuery Programmer
- Pridružio: 13 Jun 2010
- Poruke: 307
- Gde živiš: Subotica
|
Einmana ::Citat:Šta je teže oprostiti, emotivnu ili fizičku prevaru?
Ja mislim da je teze oprostiti prevaru.A posledice mogu biti fizicke ili emotivne
Upravo tako...
|
|
|
|
Poslao: 30 Jul 2013 16:44
|
offline
- ljubicasta
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 19 Jun 2005
- Poruke: 2673
- Gde živiš: u pokretu...
|
sustina prevare nije u tome sto nam se na koji god nacin neko svidi, vec u tome sto svog partnera koga vec imamo o istome lazemo
|
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2014 20:43
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4075
|
Sagacity ::
Poznajem osobu koja je u braku i koja je takođe član jednog stručnog foruma, koja je izjavila da se ni sa kim ''ne pepeiše'' baš iz tog razloga da se slučajno ne bi našla u nekoj ''emotivnoj komunikaciji''...U principu, to jeste jedan dobar način zaštite, ali mi nekako deluje i nesigurno. Ako je moja ljubav jaka prema nekom, nemam šta da razmišljam na tu temu...
Moj zaključak je sasvim suprotan tvom zaključku. Evo i zašto;
Ako je moja, tvoja, njena, njegova ljubav jaka prema nekom, to je dovoljan razlog da se ne upuštaš u virtuelnu komunikaciju, jer, bez obzira što ti, ja, neko, nema nameru da komunikacija preraste u 'emotivnu', nikada ne znaš šta se vrzma po glavi, i šta očekuje od komunakacije tvoj sagovornik.
I ja poznajem osobu koja nije imala nameru da komunikacija bude emotivna, ali je imala neprijatnost što prepisku nije shvatila kao da se podrazumeva da je kontakt nastao samo i jedino zbog emotivne veze.
Dakle, izostanak komunikacije ne znači nesigurnost, možda je pre pouka stečena iskustvom.
Ili grešim?
Sagacity ::
Šta je teže oprostiti, emotivnu ili fizičku prevaru?
Da li je teže, biti sa osobom, koja je u vašem prisustvu i dalje odsutna (emotivna prevara), ili biti sa osobom koja je prevarila (fizička prevara), ali vam se vratila nova i pokajana?
Nema razlike.Prevara je prevara.
|
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2014 22:17
|
offline
- eross
- Građanin
- Pridružio: 23 Nov 2007
- Poruke: 77
|
Rado bi neki da uljepsaju jednu od te dvi, samo ih zeza zadnja rijec.
|
|
|
|
|