offline
- DreamingStar
- Ugledni građanin
- Pridružio: 16 Mar 2010
- Poruke: 481
- Gde živiš: ...pod zvezdanim krakom...
|
Kada si pomenula vagu, i merenje. Podsetila si me na jedan egipatski mit. Naime nakon što je pokojnik balzamovan, i negova grobnica zapečaćena, verovalo se da tada pokojnik započinje svoje putovanje kroz zagrobni svet. Na početku putovanja, bio bi odveden pred Ozirisa, vladara carstva mrtvih, da bi se obavila ceremonija psihostazije,odnosno ceremonija merenja duše. Dakle taj ritual se navodno sprovodio u Dvorani dve istine, na sredini dvorane se postavljala vaga, na jedan tas vage bi se stavljalo pokojnikovo srce a na drugi pero, sibol boginje Mat - boginje pravde. Pred božanstvima i sudijama "optuženi" je trebao da se odrekne krivice, odnosno da se izjasni kao nevin. On bi se najpre obratio svom srcu,tražeći od njega da mu ne protivreči. A nakon toga bi se izjašnjavao kao nevin za svaki greh, pred svakim od sudija. Na kraju ako je pokojnik bio grešan, tas sa srcem prevagnuo bi nad tasom sa perom, i srce bi progutala Amit, čudovište sa glavom krokodila, i šapama lava i nilskog konja. Ako je pokojnik bio nevin, mogao je, pošto prođe kroz podzemni svet, da stupi na polja jarua (trske), odnosno polja izobilja i blaženstva.
Ovu priču sam ispričala, prvo zato što je zanimljiva, ali i zato što govori da su se ljudi od davnina pitali isto ovo što se mi danas pitamo. Za mene duša predstavlja nešto individualno, svojevrsno svakom pojedincu, drugačije. Mislim da svaka ima svoju boju, svoj način odevanja, da je njena paučina satkana od uspomena, i da ne postoje dve iste duše na ovom svetu. Takođe smatram, da svako ima svoje poimanje duše, meni lično naziv um zvuči nekako hladno, mogla bih da joj prišijem razum u širem smislu, mada opet je posmatram nekako kreativnije. Ličnost bi mogla biti dobra reč. Svoju dušu još do kraja nisam ispitala, i mislim da je za to potrebno dosta vremena, nateži put je put u središte sebe. Dok budem rasla i sazrevala, delić po delić duše će se sklapati, dok ne postane svojevrsna meni, odnosno sebi, tako da verujem da ću otkrivati o svojoj duši za života. Jer ako želje zaista imaju veze sa dušom, iako ne smatram da su njena elementarna jedinica, ali možda mogu biti neki vid njene projekcije, dakle ako imaju veze želje se menjaju, otkrivamo nove, i nikada ne znamo šta ćemo poželeti sutra. 
Ah da, još nešto, ne zavidim zlatnim ribicama, smatram da su sećanja jako bitna, i da zavisno od sećanja i uspomena u velikoj meri formiramo sebe. Naravno i greškama, jer ne postoje prave greške, uvek nešto naučimo iz njih i formiramo jedan deo svoje duše. Nikada ne znaš šta ti donosi sutra, i šta se može naučiti iz prošlosti, ili se nešto već naučio a da nisi ni primetio.
I za kraj, sviđa mi se tvoj način razmišljanja, i drago mi je kada vidim da se neko zaista zapita o nekim stvarima, o tome je uvek interesantno voditi razgovore, iako retko dođemo do odgovora.
|
