|
Kažu oni koji se bave savetima za lakši život: Manite se negativnih stvari u životu. Mi uglavnom ne znamo šta to znači. Očekujemo da ono što nam je lepo, ili ono od čega očekujemo da je lepo, ne izaziva nikakvu neprijatnost ili problem. A problema uvek ima. To je život, svidjalo se to nama ili ne. Usponi i padovi, lepo i ružno, dobro i loše. Čuh neki dan jednu mladu umetnicu kako objašnjava da je spoznala čemu zlo služi u životu: da nas natera da shvatimo šta želimo i da težimo tome, a da se ne zadržavamo oko nebitnih stvari. Probaću ovo da objasnim na nekim manje važnim stvarima, pošto o ličnim ne mogu da pišem. 
Letos sam bila na letovanju na jednom rajskom mestu. Sačekalo nas je loše vreme. Prvih dana smo još i mogli da se kupamo, ali je presvlačenje po izlasku iz mora bilo obavezno. Padalo mi je na pamet i da bi nekom zakeralu smetao vreo pesak od sunca, borove iglice u pesku, sve vam to otežava hodanje. A onda je vreme otišlo do vraga. Nije moglo da se kupa. Prvog dana sam shvatila da sam ljuta i pomislim: Ali ja nikada na moru nisam izgubila više od jednog dana. Jednom je i ovo moralo da se desi. Bes je nestao pošto mi je bilo sasvim jasno da ga je izazvala činjenica da na tom mestu nisam očekivala takvo vreme. Sve u svemu 3 dana bez kupanja. Potpuna reorganizacija, nalaženje drugih izvora zadovoljstava. Nema razloga za kukanje zbog oblaka i kiše, nego put pod noge pa obilazi.
A kad sam kod vremena, odmah mi padaju na pameti drastični primeri promene klime. Ja ne podnosim ekstreme. Znači smetaju mi dugi periodi ekstremnih vrućina bez hladnijih predaha. Ti periodi su nekada bili mnogo duži, po mesec i dva tera preko 30. Danas je to preko 40. Pošto sam prve godine po dolasku iz Beograda nekoliko puta išla u hitnu pomoć, rešila sam da unesem promenu. Prvi put u životu sam išla na Ibar. Pogadjate, prljavo je i zbog toga me ova reka nije do tada videla. No ima ona i čistih delova. Kad se zapate vrućine, jedno popodnevno kupanje rešava sve probleme i omogućava normalno funkcionisanje. Da, naravno, desilo mi se da sam jednom zakačila alergiju, mrzelo me da menjam mesto. Dve-tri nedelje mazanja. Ništa nije savršeno. Dakle, Ibar se nije pročistio, samo sam ja morala da se promenim da bih sebi donela korist na drugoj strani. Ta voda je toliko okrepljujuća, da uopšte ne razmišljam o sitnicima kao što je traženje dela u kome može bezbedno da se pliva ili sedi.
Sećate se pretprošle zime i snega koji ne prestaje da pada. Koliko beše trajalo, 3 ili 4 nedelje. Ljudi čiste, on pada. Ljudi čiste, on pada. Ja volim sneg i meni je bilo super. Smetali su mi komentari o ledenim danima, to stvaranje panike o minus 10 ujutru kad se dolazi na posao. U trećoj nedelji vidim ja da to i nije baš običan sneg. Ibar se zaledio. To se nikada nije deslio. Izgledao je kao scenografija za snimanje filma o apokalipsi. Sneg zguran u baštenski deo ispred zgrade je dosezao do bedara. Kulminacija su bile zadušnice. Sneg je bukvalno bio do kukova. Oko 10 sati su ljudi počeli da pristižu i probijali smo se kroz sneg, a potom razmenjivali lopate da očistimo svako oko mesta gde je došao. Život pulsira na groblju. Narod protiv snega. U četvrtoj nedelji je počelo da postaje depresivno. Mediji nisu pomagali. Ovakve situacije ometaju redovne aktivnosti, bilo bukvalno, bilo psihološki. Čovek mora da iznalazi načine da im ne podlegne. Kad ste vezani za kuću čitajte nešto, slušajte muziku, gledajte ono što volite, a ne ono što vam serviraju.
Ovo valja primenjivati na važne stvari u životu, posebno na medjuljudske odnose. Ne držite se loših stvari kad se radi o stvarima koje vam znače. Uvek imajte na umu šta želite i idite za svojim željama. Ne kačite se za ometanja, nego za cilj. Prepreku preokrenite u izazov da budete novi i drugačiji.
|
Evo da ne spamujem, prošle godine sam malo čitao o kvantnoj fizici i kvantnoj mehanici, sviđa mi se što sam pravac izučava materiju, ali ne sviđa mi se njegova složenost (ali šta je tu je, prirodna nauka je pa i ne može biti laka za razumevanje).
