Radite ono što volite.

• 5Ovo se svidja korisnicima: mcrule, SlobaBgd, Kule, posebna, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kule ::
Da li ti znaš koliko je tamo teško?Ma koliko bilo uređenije i normalnije nego ovde,znaš li ti koliko oni tamo rade? Pa ni tamo više ne postoji fixno radno mesto!Kevina koleginica sa posla je skoro bila u Belgiji i Briselu i oni tamo rade po min 10 sati! A prekovremen rad je skoro pa normalna stvar...
Da li znaš da oni neće da te čekaju više od 2 meseca da isplatiš zaostalu ratu od kredita?


Kakva sreca sto nisam otisla u Belgiju!!!

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kule ::I da si inženjer,uspešan i sve,pre će gledati da zaposle domaćeg stručnjaka i zaposliće ga čak iako si ti malo bolji...
Ne bi gledali da zaposle domaćeg stručnjaka, gledali bi da im posao obavi neko u Indiji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnogo mi je zanimljivo da sada, iz ove perspektive, čitam ovu temu i da vidim koliko se toga promenilo kod mene. Smešno mi je koliku sam imao "retoričku kondiciju" pre samo 3 godine. I koliko sam bio neefikasan u debatama.

Počeo sam da razmišljam o rečenici koja je i naslov ove teme zbog komentara nekih Amerikanaca na nekom tekstu o tome kako rade 12-14h dnevno 6 dana u nedelji i dobro zarađuju, ali ne rade toliko zato što moraju nego zato što "vole to što rade". Kao i izjavi mog koolege koji može da radi i po 15h dnevno jer ga elektronika toliko interesuje!

Interesuje me nivo te ljubavi prema poslu(ili bilo čemu) kada si u stanju da radiš toliko! Da li je to stvarno ljubav ili alternativni razlozi ranga želja za novcem, moći , autoritetom, beg od realnosti, bežanje od oblasti u kojima si slab ka onima u kojima si jači kako bi podigao nisko samopouzdanje i opravdao neuspeh na drugim poljima?

• 4Ovo se svidja korisnicima: mpman, Dusan, Kule, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Okt 2015 7:51

Iz mog iskustva, najmanje je u pitanju novac. Ono, nije da nema i te vrste stimulansa, ali nije primarna.
Uglavnom je to zbog procesa u kome ste odgovorni, i ne želite da vi budete nekome alibi za lošije poslovne rezultate. Često i na svoju štetu žrtvujete svoje slobodno vreme i vikende, kako posao ne bi zbog vas trpeo.
Kada jednom uđete u to kolo, jako teško se izlazi iz njega. Mišljenja sam da je takav model ponašanja isti kao i van Srbije, u zemljama koje su mnogima cilj.
Veliki deo života i radne karijere (još malo pa 28 godina staža) sam radio zato što sam voleo posao i imao sjajan odnos sa kolegama, pa ni po koju cenu nisam hteo da ih ostavljam na cedilu. O plati tada nisam uopšte razmišljao.
Sada, kada imam dobru platu, često se setim vremena kada sam radio skoro džaba. Ako bih sada, posle dijametralno suprotnih iskustava, morao da se opredelim da radim iznova za manju platu u sjajnom kolektivu ili za veliku platu u privatnoj firmi, imao bih veliku dilemu.
Kao poentu bih rekao da je, na kraju svih krajeva, najbitnije dostići svoj cilj - bilo da vam je cilj da imate veliku platu ili da radite sa zadovoljstvom za manje para. Ako napravite neki mix ovoga, ili neku vrstu kompromisa - uspeli ste. Ako postignete da drugi rade za vas - pobedili ste.
Dakle, mnogo toga zavisi od nas samih.

Dopuna: 26 Okt 2015 7:56

A, bre 'rule, šta će ti tačka u naslovu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A da li je tvoj privatni život trpeo i bio praktično nepostojan? Šta je sa ostalim strastima koje si imao?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kule, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Privatni život može da trpi, ali ne obavezno. Tu se već mešaju neki faktori o kojima bi mogli danima da pričamo. Uz dobru organizaciju i razumevanje osoba koje su vam bitne, ni to nije neki veliki problem.
Mada, postoji dosta situacija gde je posao direktno uticao na privatni život, pa su uspešne poslovne osobe često nesrećne i usamljene. Zavisi od situacije do situacije, generalno pravilo ne postoji.
Idealna situacija u vezi usklađivanja posla i privatnog života je uglavnom nemoguća ili je toliko retka da u stvari potvrđuje prethodno. Ako imaš dobru platu - kolektiv je loš, ako su plata i kolektiv dobri - posao je daleko, ako je i posao blizu - radi se i vikendom i tako dalje.
Ako čovek ima jasne ciljeve i u poslu i u privatnom životu, verujem da može sebi obezbediti i jedno i drugo, a to nije vezano samo za rad van Srbije.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pazi, razumem ja da ne postoji idealni slučaj, i da je često i stvar izbora gde svesno prihvataš mane jednog posla kao i njegove prednosti. Ali ono, nekako smatram da ljudi nisu detaljni u opisivanju. Neko kaže radin ceo dan, od 12-21h. Ja kažem to nije ceo dan, imaš par sati i pre i posle za odmor. Ovo je banalan primer. Ali ne razumem kako neko može da ide dotle da radi non stop. Mislim, kako ti možeš da održavqš fokus i da budeš produktivan ako radiš npr. 8-21h 6 dana u nedelji? Kako voleti posao ako ti ne dozvoljava da imaš privatni život sa strane. Jedno je da radiš svqki dan po 9h a drugo svaki dan bukvalno ceo dan. Zar ne dođe do zasićenja?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Srki94, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ko te pita, Kule, kako uspevaš? Ako nećeš, ima ko hoće.
Da se vratm na početak ove teme: jedno je mišljenje a drugo iskustvo.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SlobaBgd ::Ko te pita, Kule, kako uspevaš? Ako nećeš, ima ko hoće.
Da se vratm na početak ove teme: jedno je mišljenje a drugo iskustvo.

Ne pričam samo o ljudima koji silom prilika moraju da ginu za svaki dinar već za onima koji to ne moraju. A opet to rade. Postoje valjda neke grannice u svemu, niko nije super-efiksan robot koji radi non stop i još je srećan zbog toga!