|
Poslao: 26 Maj 2019 09:53
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18548
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Bane san ::Од малих ногу сам књишки мољац, па сам имао среће да ме по дипломирању приме у библиотеку матичне групе.
Осећам се као пословична плавуша из вица, која је тек после 3 године рада у јавној кући укапирала да друге колегинице ТО и наплаћују. Да извинете на "некоректности", али то је хаику у прози, што се мог посла тиче.
Што сам старији, све ми је лакше. С једне стране рутина, с друге корисници су ми 99.7% наши студенти и колеге, уз ретке "спољне" читаоце, попут магистраната (или данашњих "фломастераната", по Болоњи) и доктораната који у својим радовима нешто каче Јапан.
Олакшава (али и растужује) што садашња студентска младеж све мање чита- ако баш мора и само неопходно.
Како рече један колега, још у прошлом веку: замисли да смо у некој "правој" фирми, са производњом и пласманом, свим трзавицама!?
Ја не смем више да користим у ширем друштву латинске изреке, нешто што је нама, гимназијалцима, било потпуно нормално. Гледају ме као сноба...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 26 Maj 2019 12:08
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Bane san ::
Како рече један колега, још у прошлом веку: замисли да смо у некој "правој" фирми, са производњом и пласманом, свим трзавицама!?
Pre nego sto opišem kako izgleda raditi u pravoj firmi sa trzavicama, moram da kažem da tvoje radno mesto zvuči kao "banja". Oporavak  .Kada sam bila gimnazijalac nekako se desilo da jednu sedmicu posle kraja školske godine budemo 5 dana na praksi u biblioteci. Tu smo zapravo radili na nekom zajedničkom zadatku koji se ticao prevodjenja ali su nam bibliotekari dozvolili da i mi budemo na usluzi. Sećam se deteta koje je tražilo knjigu "Robina Trusoa" u prevodu Robinson Kruso ili devojčice koja je tražila "Arsenalove pripovetke"...Andersenove pripovetke. Mi smo to radili samo kratko, onako uzgred ali verujem da si pun "takvih doživljaja".
Raditi u firmi koja "juri" plan, bori se za svoje mesto na tržištu nije jednostavno. I većina radnih mesta su stresna. Dešavalo mi se da ceo vikend provedem u brizi da li je nešto leglo u pravom iznosu na pravi račun, jer nemaš povratnu informaciju. Desi se neki bag i svašta se desi. Da ne pričam koliko treba biti strpljiv i imati živaca za prilagođavanje u komunikaciji od nekvaoifikovanih radnika do ministarstva. Pa onda ako iole ličiš na nešto a žensko si i želiš da plivaš u tom poslu moraš oko sebe napraviti "kineski zid". Da ne pričam o jurenju "rokova, termina" itd.
Pa još ako radiš na bitnom projektu sa više ljudi od kojih su neki krajnje neozbiljni e onda tu "pucaš". Medjutim posle godina staža oguglaš i sve to postane rutina što se tiče stresa. Godinama dolazim opušteno kući bez misli na posao. Uvek ima nekih teških situacija...ali idemo dalje.
U takvim firmama vodi se računa o usavršavanju, ide se u korak sa vremenom, tako da ima puno kreativnog. Još ako si dobro plaćen zaboraviš na sve ono prethodno što sam rekla .
A zaključak je da sve ima svoje minuse i pluseve.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Maj 2019 13:38
|
offline
- ivance95
- AMF pripravnik
- Pridružio: 04 Jul 2011
- Poruke: 5424
|
Ne treba mešati život i posao, nikad... Posao ne sme da nam postane život, a ni obrnuto, to je tek loše...
Radim u sličnom tipu firme kao i Sagacity (bar po opisu, oblast je sigurno drugačija), relativno mlada firma, koja se bori za svoj udeo na tržištu. U početku su prihvatali bukvalno svaki posao koji im ponude, sad se to već promenilo, ali i dalje ne postoji taj luksuz da mi biramo sve klijente.
Radno vreme je fleksibilno, ne moram da dolazim na vreme svakog jutra, mogu da radim kraće, ali se isto tako dešavalo da sam radio i do 9-10 uveče, kada se juri neki rok. Nije obavetno, ali je meni tako lakše, da ostanem i da završim, nego da radim kad dođem kući, ili dok sam na odmoru. Sa druge strane, nikad nisam došao kući, i seo da razmišljam o poslu. Možda sam umoran da radim nešto, ali mogu da legnem da gledam film, ako ništa drugo...
Nemam ja mnogo radnog staža iza sebe, ali se nikad nisam stresirao oko tih stvari. 
|
|
|
|
|
|
