Sposobnost upravljanja emocijama

• 2Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, aronija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Divan post Jelkice
Tačno, kontrola emocija postoji da bismo se na neki način zaštitili, ali kao što si rekla svako od nas ima drugačije emotivne kapacitete, ono što je meni sasvim normalno da iskontrolišem, nekome nije.

Ali činjenica je da ljudske emocije nisu mehanizam koji se navije pa tačno radi, bez zastoja. Pokvari se i taj mehanizam, prosto ''zakaže'', a na nama je da li ćemo posle usmeriti kazaljke u pravom smeru.

Nije dobro potiskivati emocije, ali nije ni dobro prepustiti se njima u potpunosti, jer u suprotnom mogli bismo se zaljubljivati u rođake, kumove itd. Zašto tada čovek ume da upravlja emocijama? Zašto se tada ne prepusti istim? Zato što je svoje emocije vaspitavao na vreme. Naravno i tu ima ekstremnih primera, incesta itd. ali ovo nije tema o ekstremima....

Prosto, pričamo o sposobnosti upraljanja emocijama. Svako od nas upravlja istim sa više ili manje uspeha. Ne postoji savršeno biće čije emocije rade poput isprogramiranog mehanizma, ali se trudimo da te emocije idu nekim željenim smerom.

Inače, kada je upravljanje emocija u pitanju, kada su moji najbliskiji u pitanju, nemam potrebe da bilo kakve emocije sputavam. Otvorena sam potpuno.

Što se tiče ostalih, nisam baš voljna svima pokazivati suze, ali ponekad je nemoguće uzdržati se od istih. Desi se. Hiljadu puta i meni zastane knedla...Ovde se i ne govori o nepogrešivosti emocija, već o mogućnosti upravljanja istim.

Pričam sa ličnog spekta. Profesionalno, sarađujem sa raznim ljudima, dešava se da zbog svog nekog ličnog nezadovoljstva ''ulete'' kod mene u kancelariju pod tenzijom. Ako ja u tom momentu ne bih spustila tenziju i umela da odreagujem na pravi staložen način, razgovor bi se pretvorio u svađu koja nigde ne vodi.

Sećam se devojke koja je na poslu plakala za svaku sitnicu. Prosto nisi mogao da nađeš način da joj ukažeš na neku grešku, na nešto što nije dobro kada je posao u pitanju. Na koji god način da joj kažeš, ona zplače....Nije primljena ''za stalno'' jer je definisana kao emotivno nezrela osoba. Nju je njena nesposobnost upravljanja emocijama prilično koštala...

Što se tiče zaljubljivanja....Ništa se precizno ne može iskontrolisati. Ali se trudiš kada znaš da je neko u nečemu neprikladan da ne stupaš u vezu sa istim, jer unapred znaš da će te to u životu koštati mnogo više živaca, nego lepih emocija. Prosto, racionalno razmišljaš.
Život sve to može demantovati naravno, ali se trudiš svesno da do toga ne dođe i to je takođe sposobnost upravljanja emocijama...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, Dusan, Silija, zoranzota
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Sagacity, da se ja sutra zaljubim u nekog brata od tetke mafijaša koji se drogira, i da zbog toga zaplačem pred tobom, ti bi mene smatrala slabom osobom, el da? Razumem ja da je postavljeno pitanje kako kontrolisati emocije kojima nije lako upravljati, ali kroz temu se nekako provukao i stav da su emocije onda i tamo gde ih ne očekujemo nekakav znak slabosti, pa me to navelo da se oglasim ovde. Btw, ja slabo baratam osnovnim pojmovima iz psihologije, nisam sasvim sigurna ni šta su emocije, i malo mi neprijatno što ovde trtljam, ali eto.

No, jedno je kontrolisati emocije karakterom, kanalisanjem, alkoholom (drinking is bad, feelings are worse), zen budizmom, lekovima, zato što smo svesni da te emocije mogu povrediti nas ili nekoga drugog. Pa ni ne pomišljamo na zaljubljivanje u brata od tetke. Ili potražimo stručnu pomoć zato što smo preterano agresivni. Ili prosto ne zaplačemo pred nekim zato da ga ne bismo rastužili. To nije kalkulisanje, to su odluke na koje bi odrasla i odgovorna osoba trebalo da bude spremna.

Nešto drugo je kada jednu emociju prikrivamo drugom. Većina nas se trudi da štimuje svoj emotivni aparat, jer je prikladno plakati u bioskopu, ali nije na poslu, smejemo se kada želimo da budemo ljubazni, iako nismo srećni, a možda smo i besni na nekoga, ali to nećemo pokazati jer nam je taj neko šef, pravimo se hrabrim u situaciji koja zahteva odgovornost iako smo uplašeni i pojma nemamo šta radimo.

Ne kažem da je to nešto nužno loše, ali to pretvaranje ume ponekad da bude traumatično za osećajne ljude, iako su oni savršeno svesni da se je jedno ponašanje percipira kao razumno, a drugo kao nerazumno, na osnovu pojma nemam kojih kriterijuma. Govorim o emocijama koje su prirodne i društveno prihvatljive, ali nije i njihovo iskazivanje uvek i svuda. A zašto nije, ne znam. Možda zato što je ljudima neugodno u prisustvu emotivno otvorenih ljudi. Ako je neko prosto osetljiv, nije nužno labilan, razmažen, slab, ili s nekim problemom, kako će ga većina ljudi doživeti. Ljude emocije navodno zbližavaju. A čim zaplačeš pred nekom nepripremljenom publikom, dožive te kao potpunog ludaka.

-----------------------------------

Sedela sam jednom prilikom sama u učionici, a jedna koleginica koju nisam poznavala je ušla, smestila se u drugi kraj sale, i počela da plače. Nisam joj prišla, nisam čak ni izašla iz učionice da bih joj pružila privatnost, nego sam kao debil nastavila da sedim na svom mestu do početka predavanja. Ne znam zašto. Ne sećam se kada je i kako ona prestala da plače. Da se sve ovo ponovi danas, nisam sigurna da li bih joj prišla i pokušala da je utešim, najverovatnije bih samo izašla. Ili bih možda, možda naterala sebe da joj priđem, savladala svoj stid, strah, nelagodu, zbunjenost, pokušala da emitujem nešto ljudsko što postoji u meni. Da li bi se i takav moj hipotetički postupak računao kao upravljanje emocijama? I koliko nas je spremno na takvu vrstu upravljanja, ukoliko je ona moguća?

Eto, to je meni teško pitanje, i izvinjavam se ako sam malo zloupotrebila temu i skrenula njen tok. (:

• 1Ovo se svidja korisniku: ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jelkica7 ::@ Sagacity, da se ja sutra zaljubim u nekog brata od tetke mafijaša koji se drogira, i da zbog toga zaplačem pred tobom, ti bi mene smatrala slabom osobom, el da?
Ne Jelkice, ja te ne bih smatrala slabom osobom, jer tvoj život je tvoja stvar. Ljude ne osuđujem.


Citat:No, jedno je kontrolisati emocije karakterom, kanalisanjem, alkoholom (drinking is bad, feelings are worse), zen budizmom, lekovima, zato što smo svesni da te emocije mogu povrediti nas ili nekoga drugog. Pa ni ne pomišljamo na zaljubljivanje u brata od tetke. Ili potražimo stručnu pomoć zato što smo preterano agresivni. Ili prosto ne zaplačemo pred nekim zato da ga ne bismo rastužili. To nije kalkulisanje, to su odluke na koje bi odrasla i odgovorna osoba trebalo da bude spremna.
Dobro ti smatraš da to nije kalkulisanje. Inače ''kalkulisanje'' u emocijama je više žargonskog karaktera, ali se i to svakako odnosi na unapred zauzet stav po osnovu nečega što se ne želi unapred prihvatiti.

Citat:Nešto drugo je kada jednu emociju prikrivamo drugom. Većina nas se trudi da štimuje svoj emotivni aparat, jer je prikladno plakati u bioskopu, ali nije na poslu, smejemo se kada želimo da budemo ljubazni, iako nismo srećni, a možda smo i besni na nekoga, ali to nećemo pokazati jer nam je taj neko šef, pravimo se hrabrim u situaciji koja zahteva odgovornost iako smo uplašeni i pojma nemamo šta radimo.
Lepo viđenje...Baš tako. Čak i ako ti ne želiš da recimo u nekim situacijama sputavaš svoje emocije, okolnosti te teraju na to i onda sam bukvalno počneš da tražiš način da se uklopiš u zahteve sredine, a možeš i sve to ignorisati, samo neka ponašanja nisu dozvoljena. Eto recimo onaj moj primer devojke na poslu...

Citat:Ljude emocije navodno zbližavaju. A čim zaplačeš pred nekom nepripremljenom publikom, dožive te kao potpunog ludaka.
Tačno. Kada bi zaplakala pred poslovnim partnerima, što bi Einmana rekla, odmah bi me smatrali ''šizikom''

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Sagacity, Silija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citam ovu temu nekoliko puta i nakon ovog posta izlazim iz teme,jer vidim da se tu brkaju babe i zabe i vec sve gubi smisao.
Prvo,Sagacity,pocela si temu,sa primerima
-Rasplakati se pred deckom
-Nerviranje pred nekim ljudima
-razmisljanje,,da li da se zaljubim,ili da se ne zaljubim,,
Posto ja pokusah objasnit svoje stavove,koje ocito neko ne razume,kao sto ni ja ne razumem ovo...i ne da mi kopa oci,negoooo:
Citat:Tebi je OK da zaplačeš na svakom mestu, pred bilo kim. Meni nije to OK. Prosto, ja sam neko ko ima i ponos i karakter i nepojmljivo mi je da me svako vidi zarozanu..E sad baš ako se omakne, šta da se radi...
Sagacity...zaplakati,dakle znaci,izgubiti ponos i zarozati se.Takodjer,svi mi koji se ne libimo zaplakati pred bilo kim,smo u stvari osobe bez ponosa.Ok.Strasno.
E sad...posto ja placem,iskljucivo zbog ljudi koje volim,a koji su me nekom prilikom povredili...i placem pred njima,jer sam tuzna,isto tako,niko od njih me nece gledati kao morona,jer me poznaje.A nepoznati ljudi,pred kojima se rasplacem...za mene ne postoje.Ako placem,placem ne zbog tog drugog,da bi se i on rasplakao,vec placem jer je MENI tesko.E sad,te osobe koje ce da pomisle da sam sizika,ja zbog njih ni ne placem.Oni mogu samo da me naljute.E tada ispoljavam vrlo jasno i te emocije.
Dakle,pocelo se od vrlo realnih stvari,pa do ovoga:
Citat: Kada bi zaplakala pred poslovnim partnerima, što bi Einmana rekla, odmah bi me smatrali ''šizikom''
Zaplakala pred poslovnim partnerima?Sagacity,mene poslovni partneri mogu samo da naljute,ali ne i da rasplacu.Ko su mi oni?To nisu osobe koje me mogu rasplakati.Zapravo,ja ne poznajem osobu koju su poslovni partneri rasplakali .Ovo citirano,vrlo nerealno

Znas li sta za mene znaci zarozati se i izgubiti ponos,kada places(ja se uvatila ovog plakanja ko pijan plota,ali tu si me najvise takla sa svojim razmisljanjima ) ...zarozati se i poniziti pritom,je ako recimo pred deckom places razjapljenih usta,na sav glas,bacas se na kolena,hvatas ga za nogavicu,molis kumis,ubedjujes,klizis po patosu,drzeci se za njegovu nogu dok on pokusava da te otrese i pobegne iz kuce .E to je bez ponosa i zarozano.

Dakle,svaka emocija,treba biti ispoljena.Servirati nekome svoju ljutnju,ne treba biti uz vredjanje,ponizavanje ili urlanje.Pred nekim je dovoljno samo sloziti ljutu facu,pa da sve stane,nekome moras i nesto da kazes,ali u svakom slcaju,trebas ispoljiti.
Za ljubav necu ni da govorim...
Plakanje...kada god vam se place,placite...ako nista drugo,ispraznili ste se i vec nakon toga upola smirili.

Živelo cmizdrenje!

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam gledao kako zene placu, ili su blizu da zaplacu dok su bile na radnom mestu.
Od pritiska kolega, od ... ko zna cega. Gledao sam kako histerisu, kako se tresu.

I meni je to delovalo tako neprofesionalno (da ne kazem "jadno") i zalosno.
Ima ljudi (to sam cuo) koji kazu: "Ne verujem zenskim suzama". Valjda veruju da ce biti izmanipulisani time.


Inace, sto se mene tice --> plakanje skoro da prezirem. Ne vidim ga uopste kao sredstvo da se covek "isprazni". Naravno, to je moje misljenje.


Nemam vremena da procitam celu temu.

PS kad je neko ljut, to tek smatram emocionalnom nezreloscu.

• 7Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, g0c47777, Dusan, Sagacity, Einmana, Silija, zoranzota
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sagacity ::Citat:Ljude emocije navodno zbližavaju. A čim zaplačeš pred nekom nepripremljenom publikom, dožive te kao potpunog ludaka.
Tačno. Kada bi zaplakala pred poslovnim partnerima, što bi Einmana rekla, odmah bi me smatrali ''šizikom''
Što ne znači da bi oni bili u pravu. Nekud se izgubio smisao mog posta u tvom odgovoru zbog ovog "seckanja", odnosno citiranja, ali nema veze.

Kada sam pre dve godine prvi put u životu dobila zadatak da jednoj grupi ljudi nešto prezentujem nisam se najbolje pokazala. Imala sam tremu, pa se onda trema razvila u strah, pa sam se sva spetljala, i glas je počeo da mi drhti, pa je nastala neugodna pauza, i bilo je očigledno da nisam baš sasvim svoja. To su bili neki penzioneri, i ja sam bila iskrena, rekla im da prvi put radim to što radim, i da mi je žao što sve nije ispalo najbolje. Neki od njih su bili starno divni, tešili me da nema veze, da su matori i da njima to sve što ja pričam na jedno uvo uđe, na drugo izađe, da se ne sekiram. Ali jedna gospođa u bundi mi je prišla i rekla da bih ja morala bolje da radim svoj posao i da nije važno šta pričam sve dok nešto pričam, bilo šta. Stala mi je na žulj, onako sa uživanjem, kako samo starije gospođe u bundama to umeju. Ja sam se smeškala i klimala glavom, ali suze su već krenule same od sebe. Plakala sam, vrlo suzdržano doduše, i imala sam publiku, nisu mi bili baš poslovni partneri, mada publika u muzeju može i tako da se tumači.

Posle sam se sa posetiocima izveštila, i volela bih reći da danas nema te gospođe u bundi koja bi me ponovo rasplakala, ali sam svesna da ih ima i dalje. Zato što sam osetljiva osoba, a neki ljudi su prosto zli. Znam da ne mogu da kontrolišem svoje emocije uvek, i da ne mogu da se menjam, i da ne bih bila ista osoba da nisam tako odreagovala tada.

Emocije nas često bole, ali su jedini dokaz da smo ljudska bića. Nije mi žao što sam plakala.
Žao mi je samo kada usled emocija nepromišljeno reagujem u trenutku, pa mi posle bude krivo. Ali i to je dokaz da smo samo ljudi.

Ono što me zaista rastužuje je kada neko uopšte ne shvata koncept empatije. Ni ne pokušava da ga shvati.

I ja sam vala sa plakanjem na ovoj temi dosadila, dosta od mene.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, zola92
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:’’Ma vazi!Ja cmizdrim a da ni ne gledam pred kim...kad mi se cmizdri.’’
@Einmana
Odgovor je bio vezan za ovaj citat. A nigde nisam napisala da si ti bez ponosa i karaktera. Ne znam zašto tumačiš između redova. Ako bih ja sve ono što je meni upućeno tumačila između redova, ispalo bi da sam ja neemotivna, neempatična, mehanizam na navijanje a nisam majke mi...No ja tako ne tumačim. I uopšte se ne bavim time šta vi mislite da ja mislim, meni je samo bitno da se lepo razumemo, a ponekad se ne razumemo baš sasvim, ali nema veze...Pričamo, nekad sa malo više žara, nekada sa manje...ali to i daje draž nekoj temi. Osim toga, kada nekom nešto želim reći ja se njemu direktno i obratim i kažem ti si to i to...Nemam ja sa tim problema uopšte...Čisto da se zna...

Ti si rekla svoje stavove i to je po meni OK. Nebitno je da li se ja slažem sa tim ili ne. Niti si ti osoba koju ja u nešto mogu ubediti, niti sam ja osoba koju možeš u nešto ubediti. Niti je meni čudan način na koji ti gledaš emotivnu zrelost čoveka niti te bilo zbog čega osuđujem. Nemam razlog, a i nemam ni pravo...

Pričam o sebi kao o nekom ko je sa godinama postao emotivno zreliji. Neko ko se nekada mnogo pre mogao iznervirati zbog nečeg. Ko je mogao i pre zaplakati zbog nečeg. Ali sa nekom emotivnom izgrađenošću, čovek postaje jači i lakše podnosi i uvrede i neke teške izazove itd. Prosto rad na sebi upoznavanje sebe, svojih emocija može pomoći da čovek neke stvari prihvati lakše itd. I to je suština teme...Naravno, tema je široka, pa smo se dotakli mnogo toga...ali uglavnom tako i postavljam teme, da bi ljudima bilo pristupačnije i da bi se mogli uključiti u istu.

@Jelkice
Uopšte mi nije bila namera da ti post izgubi koncept, prosto izdvojila sam deo koji se ponajviše odnosi na temu, jer si govorila o vaspitanju, o nekim moralnim vrednostima itd. Inače, isto to što je tebe zabolelo, jer si odgovorna osoba i profesionalac, slične stvari su se i meni dešavale. Samo što u mom slučaju to nije bio muzej. I kada si pomenula zle ljude, tu te tek razumem, jer u mojem poslovnom okruženju, kada te vide slabu onda uvek ’’igraju na istu kartu’’, da te slome..Zvuči neverovatno ali je tako. I ako želiš da opstaneš, da te neka sila tamo ne dovede do ’’šiz-faze’’ bukvalno čovek mora da se trgne i da pokuša da prevaziđe to ako može....

Zato sam i pominjala okolnosti koje te ponaked teraju da se pozabaviš svojim emocijama...


@Fil

Kada pomenu ljutnju i emotivnu nezrelost...Meni još više nisu jasni ljudi koji su ljuti, a neće da kažu zbog čega, ali ti nekako stalno ’’nameću’’ neki osećaj krivice. I za to se treba izgraditi. Nećeš da kažeš zašto si ljut-a, ma važi...idemo dalje...
Što se tiče suza na poslu, tu sam se jedno dva puta baš empatično primila na iste...Jednom, je čak žena iskoristila suze na kontu bolesnog deteta (koje ustvari uopšte nije bilo bolesno)i mene je dovela do suza...Ima svega...
Inače to ’’Ne veruj ženskim suzama’’ je nešto što se često čuje. Koliko je provereno ne znam,ali da treba dobro upoznati neku osobu treba, jer je nekima zaplakati ko’ ’’dobar dan’’... Što se tiče posla, tu se više ne primam uopšte. Možda deluje pregrubo, ali tako je. I da ispričam i ja jednu zanimljivu priču na kontu toga...

Sećam se devojke sa faxa koja je imala dugu vezu sa dečkom. Ali je imala istovremeno i još jednu sa jednim našim drugom. Bile smo ispred jedne zgrade u kojoj smo stanovale, njen tadašnji zvanični dečko je sav besan prišao sa nekom belom ceduljom koju mu je neko ostavio u knjizi na faxu, sa porukom da ga ona vara i svašta je nešto tu pisalo.Čovek je izgubio kontrolu skroz, uopšte nije obraćao pažnju da ona nije stajala sama. Onda je ona polako počela da plače, nežno osećajno, da bi mu na kraju rekla kako ju je on razočarao sa svojim nepoverenjem prema njoj, posle toliko godina i da on više veruje nekoj bezveznoj i ’’ljubomornoj’’ cedulji nego njoj...I to se tako završi, što ona lepo njega ubedi i on se na kraju izvinu... Mislim, odoh u off, ali neću više....

Da se vratim na temu....i na pitanja sa početke teme...

Da li je moguće samo odlučiti nešto da nećete i eto, vaše emocije vas već slušaju?
Kažu da moramo prvo upoznati sebe, da bismo uopšte mogli upravljati emocijama.
Da li unapred neki izgrađeni stavovi mogu uticati na upravljanje istim?
Odnosno, šta je to što nam pomaže u rukovođenju našim emocijama?
I ako rukovodimo istim i ’’proračunato’’ razmišljamo o svemu, da li smo onda mi ’’emotivni kalkulanti’’ ?

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Jun 2013 0:10

Sagacity@

Citat:Da se vratim na temu....i na pitanja sa početke teme...

Da li je moguće samo odlučiti nešto da nećete i eto, vaše emocije vas već slušaju?
Kažu da moramo prvo upoznati sebe, da bismo uopšte mogli upravljati emocijama.
Da li unapred neki izgrađeni stavovi mogu uticati na upravljanje istim?
Odnosno, šta je to što nam pomaže u rukovođenju našim emocijama?
I ako rukovodimo istim i ’’proračunato’’ razmišljamo o svemu, da li smo onda mi ’’emotivni kalkulanti’’ ?..

u ovoj temi je mnogo toga pisano,pa onda cu mozda da kazem nesto sto je neko vec pisao(mada sam citala postove..moguce da mi je nesto ipak promaklo...)

Ima 5 pitanja..evo da pokusam odgovoriti,...

Prvo pitanje..odgovor-
To zavisi od nase sposobnosti da ostanemo svesni svojih emocija i da smo u mogucnosti da vladamo svojim ponasanjem i sklonostima..
U psihologiji se to naziva licnom,pa i drustvenom kompetenecijom...

Drugo pitanje -odgovor
Znaci...licna kompetencija je proizvod nasih sposobnosti u vaznim vestinama..samosvesti i vladanju sobom...Ove vestine usredsredjene su vise na nas kao pojedince ,nego na nase interakcije sa drugim ljudima..Samosvest je nasa sposobnost da precizno opazamo sopstvene emocije u nekom trenutku i shvatimo svoje generalne tendencije..

Vladanje sobom-je ono kada preduzimamo nesto ili ne preduzimamo nista...Zavisno je veoma od nase samosvesti...Vladanje sobom je nasa sposobnost da upotrebimo svest o sopstvenim emocijama da bismo ostali fleksibilni i pozitivno usmerili svoje ponasanje..

Trece pitanje-odgovor..

Naravno da mogu,ali emocije uvek sluze nekoj svrsi..Buduci da su one reakcije na nase zivotno iskustvo , one uvek poticu odnekud..Situacije koje stvaraju snazne emocije ,uvek ce zahtevati vise razmisljanja...Cesto se cini da emocije nailaze kao grom iz vedra neba i zasto su nase trenutne okolnosti dovoljno vazne, da generisu odredjenu reakciju u nama...Svi mi koji tako cinimo..u stanju smo da vrlo brzo shvatimo sustinu osecanja..

Na ostala dva pitanja..cu odgovoriti kasnije..mada se njihovi odgovori delimicno kriju , medju onima,pisanim.. gore..

Dopuna: 11 Jun 2013 15:22

Drugo i cetvrto pitanje je skoro isto..a peto..

Citat:I ako rukovodimo istim i ’’proračunato’’ razmišljamo o svemu, da li smo onda mi ’’emotivni kalkulanti’’ ?....

''Kod istinske umjetnosti nema kalkulisanja, ona nastaje u potpunoj slobodi duha, ona je beskompromisna i mora biti život onoga ko je nosi u sebi i stvara....(Evo nam odgovora...kod istinske emocije..nema ...)

Umjetnost je zapravo život, a ne posao, ona traži cijelog čovjeka. Kada svojim radovima iskreno govorite o sebi, o svojim emocijama, doživljajima, o svom pogledu na svijet, kada njima reagujete na ono što vas pritiska ili vam privlači pažnju, neminovno nastaje kvalitetno umjetničko stvaralaštvo, bilo da se radi o poeziji, slikarstvu ili muzici...

Umetnica-Isidora Stamatović-Bigović:

U psihologiji postoji nesto sto se naziva ''lazno osecanje''(moze biti dobar post..)..

Jake emocije ne postoje..samo lazne..(ovo je moguce i diskutabilno..)

kalkulacija je cini mi se ekonomski izraz..(nisam ekonomista i ne poznajem te stvari tako da ne znam bas,..ali mi smeta ta rec u ovoj prici o osecanjima...

Sve sto proizvodimo..govorimo,radimo..je obojeno emocijama...Ako treba da se stidimo radi necega loseg sto smo ucinili..a mi pokazujemo osecanja bezgresnosti..onda se tu postavlja bezbroj pitanja..i to je prica kojom bismo mogli ispisati istoriju i prevrtljivost emocionalnog reagovanja kroz citav zivot coveka..Ali.je sada vazno reci,da znajucu da su emocije ''jezik duse'.. nuzno bi trebalo pisati o licnosti u dubljem smislu reci.sto je prilicno kompleksno.

Sagacidy..mislim da si majstor u postavljanju slozenih postova..ultra slozenih..da napravis pravu zbrku ..jer pitanja koja postavljas..odgovor pronalaze u slozenoj analizi psihofizickih osobenosti coveka kroz sve periode njegovog sazrevanja...u tvojim postovima ima vise tema ,ozbiljnih ,krajnje serioznih,koji mogu biti posebne teme,svaka za sebe ..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

danka- ::

kalkulacija je cini mi se ekonomski izraz..(nisam ekonomista i ne poznajem te stvari tako da ne znam bas,..ali mi smeta ta rec u ovoj prici o osecanjima...

Sve sto proizvodimo..govorimo,radimo..je obojeno emocijama...Ako treba da se stidimo radi necega loseg sto smo ucinili..a mi pokazujemo osecanja bezgresnosti..onda se tu postavlja bezbroj pitanja..i to je prica kojom bismo mogli ispisati istoriju i prevrtljivost emocionalnog reagovanja kroz citav zivot coveka..Ali.je sada vazno reci,da znajucu da su emocije ''jezik duse'.. nuzno bi trebalo pisati o licnosti u dubljem smislu reci.sto je prilicno kompleksno.
Pa da, kalkulacija jeste ekonomska kategorija, ali u ovom slučaju misli se na proračunatost. Obično se u žargonskom smislu kaže da neko kalkuliše u emocijama, kada svesno svoje emocije sputava ili usmerava u nekom drugom pravcu. Mada lično mislim da je sposobnost upravljanja emocijama dobra osobina i štiti nas od ''upada'' u nešto zbog čega bismo se kasnije osećali loše...
Tako ja to shvatam.

Ako treba da se stidimo zbog nečeg lošeg što smo uradili, onda se trudimo da to ubuduće više ne radimo da se ne bismo ponovo tako osećali. I to je isto sposobnost upravljanja emocijama.
Ali ako se stidimo zbog nečeg što smo loše uradili, a pokazujemo svoju bezgrešnost, moguće je da nismo svesni svojih emocija i kako one funkcionišu zar ne? Ili grešim?


Citat:Sagacidy..mislim da si majstor u postavljanju slozenih postova..ultra slozenih..da napravis pravu zbrku ..jer pitanja koja postavljas..odgovor pronalaze u slozenoj analizi psihofizickih osobenosti coveka kroz sve periode njegovog sazrevanja...u tvojim postovima ima vise tema ,ozbiljnih ,krajnje serioznih,koji mogu biti posebne teme,svaka za sebe ..

Hvala Danka...
Inače, evo možeš postaviti jednu temu koja bi takođe bila zanimljiva, a mi smo je se ovde u nekim segmentima dotakli...:''Da li je plakati lako'' .....

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, Einmana, danka-, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sagacity ::
Ako treba da se stidimo zbog nečeg lošeg što smo uradili, onda se trudimo da to ubuduće više ne radimo da se ne bismo ponovo tako osećali. I to je isto sposobnost upravljanja emocijama.



Aha!
Trebalo bi da se stidimo, ali se ne stidimo jer svesno upravljamo svojim emocijama?
Ne stidimo se sada kada nam je nelagodno, ali ćemo imati u vidu sitaciju i ' izvući je iz rukava' sledeći put?

Sagacity ::
Ali ako se stidimo zbog nečeg što smo loše uradili, a pokazujemo svoju bezgrešnost, moguće je da nismo svesni svojih emocija i kako one funkcionišu zar ne? Ili grešim?


Pa nam se omakne postiđenost, jel' ?

Ili ja ne razumem?