Ne razumem uvodni deo posta. U kojem smislu namerno? Ako misliš da ti kontriram samo da bih ti kontrirao, veruj mi da nije tako.
Iskreno, u poslednje vreme (ne samo u tvom postu) iritira me kad se kaže: ,,ranije je sve bilo bolje, sada ništa ne valja i svet je otiš'o u propast". Hteo sam reći da smo danas mnogo osetljiviji na agresiju nego što smo bili ranije. Preko 50% stanovništva danas živi u urbanoj sredini, što znači da preko 50% stanovništva planete nikada nije svedočilo svinjokolju, nikada nije očerupalo pile. Za preko 50% stanovništva planete to su danas stravični prizori. Ako kažemo da određeni nivo agresije postoji u svakom od nas, da je urođen, danas bar deca tu agresiju mahom ispoljavaju na neživim stvarima i u nekoj formi virtualnog sveta, pa ju je teže primetiti.
Istorija nije samo puna ratova i razaranja. Istorija jesu ratovi i razaranja. Ako to oduzmeš, posebno na ovim prostorima, šta ti ostaje? I u 'mirnodobskim' vremenima odsecanje ruke ili nabijanje na kolac je bilo k'o dobar dan...
p.s. Nemoj se ljutiti, ovo je samo razmišljanje na glas. Nije mi cilj da te provociram ili slično.
Не знам зашто су сви тако изненађени кад виде неко да гледа неку морбидну ствар , било да је неки напад самоубице или несрећа на путу.Неко да падне на сред улице, пре ће да се окупе људи да сликају и да посматрају него да помогну.
mpman ::[Ranije su deca kasapila mačke i kučiće, razvlačile gliste, u školi secirala žabe i ribe...
Tačno i mi smo slično radili. Pisala sam o gušterima...
Međutim, nismo silovali drugare iz odeljenja.....da ne pričamo koliko je to morbidno.
Seciranje žaba, seciranje repića gušterima je daleko bezazlenije, nego gledati kako neko ubija čoveka i to prati na instaramu. Bože sačuvaj. Te agresije i uživanje u istim nisu za poređenje.
Sa druge strane, ovo što kaže Snorks, sad je bitnije zabležiti neki tako sumanut događaj, nego što je bitan sam događaj. Zanimljivo je da se ljudi takmiče da baš oni prvi objave neku nakaradnu vest. To je tako cool.
Sagacity ::mpman ::[Ranije su deca kasapila mačke i kučiće, razvlačile gliste, u školi secirala žabe i ribe...
Tačno i mi smo slično radili. Pisala sam o gušterima...
Međutim, nismo silovali drugare iz odeljenja.....
Niste?! A, čemu onda ona Čolina pesma iz teme kviza kulture?! Odakle onda onoliki polomljeni zglobovi i priče o nasilnicima? Otkud stoji da sa profesorom nikad ne ostaješ nasamo? Misliš da su to nove generacije smislile? Otkud onoliko nasilja u porodicama? Misliš da je to plod novih, mladih mozgova ili se o tome samo ćutalo? Je l' manje agresije i morbidnosti ili manje tišine? Da ne pričam o onom iz Nečiste krvi...
Цртаћи Том и Џери и остали из тог неког времена одрастања и сецирање глиста и жаба на биологији је бенигна ствар у односу на ово данас..
Сад постоји широк спектар испољавања разних садизама и морбидности, у конзервативније средине дошло је много тога са запада /на западу је свашта нормално/, а нешто се развило развојем технологије, интерернета, медија. Ово има везе и са већом појавом бахатости.
Некад је било од два до неколико канала сад их има на стотине којима се могу дистрибуирати разни садржаји, и пронаћи сваки циљну групу, нет се хвата и на селу као и кабловска тв, џаба омладини ако пише није за децу до 12 или 18 година кад их баш таква забрана заинтригира да ту забрану и крше.
Игрице су све скоро инванзивне, стратегије, пуцачине, и цртани филмови новије продукције, свуда се воде ратови који више нису ни само конвенционални.
Није се ћутало није раније ни постојало толико тога морбидног и насилног, оно што се пропагира је насиље и то постаје правило, кад би се пропагирало добро било би другачије. Чак нема ни равнотеже између та два. Сам поглед на медије па се види одма шта је више заступљено.
Чињеница је да људи ретко реагују да чине добро, управо је да кад виде нешто на улици да се дешава пре ће да игноришу него да ускоче у помоћ..
То зло као да постоји да би се човечанство потаманило између себе ко нека врста пандемије је постало, ко зараза...
Има и тога да пуно правила и закона гуши људе, и ствара нервозу и тензију.
Погледајте чист пример саобраћаја, колико разних закона, казни, санкција, а све већи број саобраћних несрећа и прекршаја што је апсурд, да ли су људи више нервозни кад возе под репресијом, или су постали толико мазохисти садисти и суицидни па да не цене свој и живот сувозача и осталих учесника ...
Da li si ikada gledala neki japanski horor film iz 70-tih godina? Zar nisu bendovi po Americi klali stoku u sred koncerta na opšte zadovoljstvo opčinjene gomile tokom sedamdesetih i osamdesetih?
Generalni problem ovog našeg društva je tabloidizacija medija. Mi nemamo novinare više. Ranije se poštovala novinarska etika koja tačno nalaže kako se o čemu i na koji način izveštava. Danas ne postoji telo koje će prisiliti medije da se toga pridržavaju. Ranije jeste. Pogledajte kako se ranije izveštavalo o bahatosti: https://www.mycity.rs/Zabava-humor-vicevi/Istorijs.....l#p1872458 Danas bi naslov bio sličan: "Učenik srednje škole razbio lobanju kriglom za pivo FOTO+VIDEO".
Зар свест у 21 веку не би требала да еволуира на виши ниво и да не буде као или горе као у доба инквизиције, мрачњаштва, морбидних сцена и ритуала исл.
Приметно је да на неки начин зло пропагира, медији су у то добро загазили, а да има више добра и да се оно пропагира било би боље свакако.
Данас Јапанци имају и аниме.
А занимљиво је да исти ти Јапанци воле рад ред и дисциплину, а са друге стране праве језиве хорор филмове.
Увек је постојала и таква литература и филмови.
И Мунков -Врисак- је такође морбидан рецимо. И има вероватно везе са психичким стањем кроз које је пролазио сликар тад...
Радио драма Орсона Велса -Рат светова- из '38. својевремено је изазвала панику и невероватне реакције као да се стварно дешава нешто, тј инвазија ванземаљаца а не да је у питању радио драма.
Методе испирања мозга и мучења у затворима такође имају ноте морбидности...Као и некад лечење болесника од душевних болести...
Морбидно је, а ето у 21 веку, и кад се, боже ме опрости, покојник две године развлачи по медијима....
То за новинаре је апсолутно тачно, мпман. А никако да дође до неке реформе и да се ствари поставе на своје место.
Pa, jeste evoluirala na bolje, ali ne baš toliko primetno. Kao što rekoh, većina sada svoje nagone i frustracije iskaljuje na neživim predmetima. Ako mene pitaš - to jeste napredak jer niko ne biva ozleđen. Ništa se ne dešava preko noći. Ali, nije istina da je danas gore nego ikada.
danka- ::U prirodi coveka je da uziva u strasnim scenama destrukcije u mucenjaa svega sto postoji.Pored svoje zle prirode koja je danas vise nego ikada na delu,agresija kao jedan od vodecih nagona u zivotu coveka pomerila je svoje granice od normalnog i pozeljnog.Mi smo agresivna bica i to je nasa bitna odrednica.Ali normalna agresija je nesto sasvim drugo od ove devijantne,patoloske zelje za krvolocnim desavanjima izmedju ostalog i zbog toga sto je granica normalnog i nenormalnog reltivizovana,i kao takva postala je i pozeljna.
Znatizelja i olaksanje da neko drugi pati umesto nas predstavlja dozu heroina koji nam nedostaje u realnosti. Svoja emocionlna nezadovoljstva zatrpavacemo brutalnim scenama nasilja da je nekome drugome gore nego nama i to ce trenutno pomoci da se osecamo zadovoljno i bolje.
S obzirom da je glavna mantra globalizacije zivot u kapsuli,cooliranje i egoizam,ravnodusnost i bezosecajnost,i sobzirom na relativizaciju svega devijantnog i patoloskog i tolerisanje preagresivnog ponasanja svuda i na svakom mestu,onda su stvari mnogo jasnije..
I ja bih da upitam: odakle ovo da čovek uživa u strašnim scenama destrukcije i mučenja? To je Vaše tumačenje ili ne? Ja nisam baš siguran da savremena psihologija/psihijatrija ima takav stav. Da ga ima onda ne bi bilo moguće lečiti čoveka.
Eto, ja ne volim da uživam u destrukciji i mučenju, da li to znači da ja onda nisam normalan tj. da nisam ono što bi trebalo da budem. Onaj ko uživa u mučenju je sadista ili mazohista i to nije priroda čoveka, već poremećaj/devijacija.
Normalno i nenormalno se određuje na osnovu sistema vrednosti u kome se živi. Npr. ko je čitao „Primjeri čojstva i junaštva“ videće da je u tom sistemu vrednosti i te kako opravdano ubiti svog rođaka. Jedan tekst donosi primer gde jedan mladić ubija svog rođaka, a onda ga pitaju zašto ga je ubio. On odgovara zato što je dao reč nekom tamo liku. Onda ovi što ga pitaju onda odobravaju taj njegov čin sa stavom da je bolje ubiti i rođaka nego pogaziti reč.
U drugoj priči, jedna grupa razbojnika želi da ubija i da pljačka Osmanlije. Jedan od razbojnika dolazi u kuću nekog Turčina-Osmanlije i pije vodu iz njegove testije. Harambaša mu odgovara da nisu došli da jedu i piju nego da im zlo čine, posle toga naređuje ostalima da ostave plen i puste stoku koju su oteli, a razbojnici se kući vraćaju praznih ruku.
Ovo je delić, jednog sistema vrednosti, a njih ima puno.
Npr. dok je u islamskom sistemu vrednosti opravdano da žena ne vozi automobil, dotle će Evropljani gledati sve to sa podozrenjem.
Danas će to izgledati smešno, jer je takav sistem vrednosti određen za zatvoreni krug ljudi, dok u prošlosti to nije bio slučaj.
Malo je morbidno imati stav da čovek želi patnju i da mu je to heroin. Da je to tako, onda bi svi sistemi vrednosti bili bazirani na tome i svi bi se trudili da patnju učine drugom. Ja ne znam da tako nešto postoji. Zamislite jednog Pikasa da slike crta sačmaricom, Da Vinčija da Mona Lizu prisiljava musketom da mu pozira… apsurdan situacija.
Ljudi uništavaju iz različitih razloga, ali i stvaraju iz različitih razloga.
Emocionalno nezadovoljstvo koje se potiskuje brutalnim scenama nasilja i stavom da je nekom gore nego nama je zapravo žestoki kompleks, frustracija i predstavlja posledicu traume iz detinjstva. Nažalost, takav slučaj sam imao prilike da detaljnije studiram (=družio se sa njim) na fakultetu. Osoba je bila nezadovoljna sobom usled traume iz detinjstva (=odbacivanje od društva u osnovnoj i srednjoj školi usled porodičnih problema), nemogućnost zasnivanje ljubavne veze sa devojkom, osoba je bila sklona samopovređivanju, ispoljavala je razne devijacije (sama se šišala, pokušavala je u par navrata samoubistvo, gasila je cigaretu pritiskom na palac leve ruke, sekla se noževima, pravila spisak za odstrel ljudi koji nisu podesni /ja sam zauzimao 15. mesto/, pri tome je negirala bilo kakvu bolest i odbijala je odlazak kod psihijatra, itd). Tokom rada sa ljudima, video sam kakvih sve ima ali to me nije pokolebalo da smatram da mi svako misli zlo.
mpman ::
Iskreno, u poslednje vreme (ne samo u tvom postu) iritira me kad se kaže: ,,ranije je sve bilo bolje, sada ništa ne valja i svet je otiš'o u propast". Hteo sam reći da smo danas mnogo osetljiviji na agresiju nego što smo bili ranije. Preko 50% stanovništva danas živi u urbanoj sredini, što znači da preko 50% stanovništva planete nikada nije svedočilo svinjokolju, nikada nije očerupalo pile. Za preko 50% stanovništva planete to su danas stravični prizori. Ako kažemo da određeni nivo agresije postoji u svakom od nas, da je urođen, danas bar deca tu agresiju mahom ispoljavaju na neživim stvarima i u nekoj formi virtualnog sveta, pa ju je teže primetiti.
Istorija nije samo puna ratova i razaranja. Istorija jesu ratovi i razaranja. Ako to oduzmeš, posebno na ovim prostorima, šta ti ostaje? I u 'mirnodobskim' vremenima odsecanje ruke ili nabijanje na kolac je bilo k'o dobar dan...
p.s. Nemoj se ljutiti, ovo je samo razmišljanje na glas. Nije mi cilj da te provociram ili slično.
Da se nadovežem na ovo.
Ranije nije bilo nimalo bolje, da je bilo, ne bi bilo emancipacije. Ko kaže da je bilo bolje, taj nema pojma istoriju. Istražujem međuratni period Jugoslavije u dnevnoj štampi. Kakva ubistva – za krimi seriju: komšija ubio komšiju, spalio telo, zakopao ga u njivi i njivu preorao; ubio ženu jer nije pošla sa njim (ovih slučajeva ima najviše zbog patrijarhalnog načina života); pobegao sa časnom sestrom; ubio čoveka jer ga loše pogledao; odrao mu kožu; uhvatili prostitutke na gomili; svekar ubio snajku i odsekao joj glavu jer mu nije dala hleb, itd. Ovo je samo 2-3 milimetara od kilometarskog vrha tema koje su u rangu "Informera", a koje su objavljivane u listu „Politika“.
Ili postojanje raka dojke u starom Egiptu; buzerant (pedofil) jurio dečaka u Topčideru (to sam pročitao u Arhivu beogradske policije u Istorijskom arhivu Beograd), itd…
Da ne pričam za seksualne devijacije, npr. u „moralnom“ srednjem veku (gde se žena zadovoljavala konjem; raznim drvenim stvarčicama, da su neki monasi voleli muželoštvo, itd). Ljudska psiha je ostala ista u proteklih 6000 godina tako da je bilo isto kao i danas. Samo su se menjale okolnosti pod kojima se nešto događalo.
Danas se stiče utisak da je nasilja puno, a zapravo se radi o percepciji – danas je jedno nasilje veoma dobro „dokumentovano“ (slike, video iz više uglova, audio, komentarima anonimnih ljudi koji oblikuju našu svest) te se stiče utisak da je ljudski mozak otišao u aut.
Za Šarli Ebdo napravila se buka svetskih razmera, za pogibiju 200 ljudi u Siriji u tom periodu – ništa. Šarli Ebdo je dokumentovan sa milion snimaka, a Sirija nije jer se podrazumeva da je to normalno. Jel veće nasilje ubiti 14 ljudi ili 200 ljudi? Ovo navodim kao primer kako se jedno nasilje posmatra kod jednog, a kako kod drugog.
Ljudska agresija se ispoljava samo u jednom trenutku – kada čovek doživi (subjektivni ili objektivni) osećaj ugroženosti. Niko neće prići sad i dignuti pištolj na čelo zato što mu je to programirano u arhetipu. Da je tako, onda bi se u Knez Mihajlovoj pucalo samo tako.
Protivnik sam toga da se na prošlost gleda kao na istoriju ratova i razaranja. Zašto? Šta da kažu Švajcarska ili Švedska koje nisu ratovale 200 godina? Da li to znači da one imaju vakuum od dva veka i da se ništa nije događalo. U pacifističkoj Švedskoj, Alfred Nobel je pronašao eksploziv koji se masovno primenjuje u destrukciji ljudi i ljudskom radu, a na kraju je ovaj postao filantrop i najprestižnija svetska nagrada se zove po njemu. Navodim ovo kao primer, da i u miru ima rata, a u ratu ima mira.
Istorija nisu datumi, bitke i ratovi i krv do kolena (kako neki pacifisti žele da predstave). Istorija je Miroslavljevo jevanđelje, Hilandarska povelja, Leonardo Da Vinči, Ivo Andrić, Van Gog, Keopsova piramida, astronomska posmatranja naroda Mesopotamije, pravljenje papirusa, razvoj pisma, borba žena za emancipaciju, razvoj matematike, optike, itd. U centru proučavanja istorije nisu bitke i ratovi već čovek u prošlosti. Kako se čovek ponašao u prošlosti to interesuje istoriju. Ko to ne ukapira, ne može da se bavi istorijom niti da je komentariše na adekvatan način.
Јеротић разликује рецимо нормално, ненормално и патолошко. С тим да сам каже да се данас не може дефинисати скроз шта је нормално, ненормално /блесаво, луцкасто, шашаво исл/ није и патолошко, док је патолошко ненормално.
Могуће је и то да се ипак људска свест није променила током стотина година и да је дуалне природе привлачи човека и лоше и добро.
Данас имамо и повећан број становника, миграције становништва и мешање, ал исто тако имамо и екстремизам и ксенофобичност, страх као окидач за мржњу.
У Бибилији у Отркивењу крај света се дешава кулминацијом зла и природних катастрофа, постоје људи који верују у апокалипсу, и они који од исте имају страх.
Данас, понављам се већ, велику улогу имају медији и технологија и преношење разних тих облика девијације на та подручја, као и улога медија је у ширењу негативних информација и слика као и разне злоупотребе у том смислу у зависности ко држи монопол у медијима и ко колико њима уме да манипулише-превасходно се односи на извештавања са ратних подручја где има често и монтираних извештаја исценираних, фотошопа, има такође и прекрајања у историји и заташкавања података итд.
Такође као што је Гама споменуо, деси се да терористички напад у Немачкој или Француској буде данима пропраћен вестима, док терористички напад негде у Африци или Азији па и са више жртава не буде споменут или само у пар реченица.
Да ли то значи да људи у Африци мање вреде од оних који живе у Европи?
На западу је рецимо купити лично наоружање, ко отићи у самопослугу по намирнице, док у неким земљама и код нас мора да се прође процедура за добијање дозволе.
Имали смо асиметрични рат у Вијетнаму где су се Вијетнамци користили са језивим импровизованим замкама, и на истоку се користе импровизована минско-експлозивна средства.
С друге стране Нобел чије име је везано за проналак динамита/експлозива, је синоним за престижну интернационалну награду на пољу науке, културе и уметности..
Марија Кири је страдала од последица радиоактивности односно од преданости свом послу и науци коју је волела а допринела је човечанству, и добитник две Нобелове награде...
Многи корисни изуми настали су у и између ратова, што је колико и парадокс толико и истина.
A, čemu onda ona Čolina pesma iz teme kviza kulture?! Odakle onda onoliki polomljeni zglobovi i priče o nasilnicima? Otkud stoji da sa profesorom nikad ne ostaješ nasamo? Misliš da su to nove generacije smislile? Otkud onoliko nasilja u porodicama? Misliš da je to plod novih, mladih mozgova ili se o tome samo ćutalo? Je l' manje agresije i morbidnosti ili manje tišine? Da ne pričam o onom iz 
