Poslao: 14 Jul 2011 15:21
|
offline
- klodovik
- Saradnik foruma Linux
- Pridružio: 02 Sep 2008
- Poruke: 4093
- Gde živiš: Bg
|
hazmaju ::Moguće je igrati se sa Compizom i u Live, pogotovo sa NVIDIA kartama, ako distro ima drajvere i Compiz instaliran, meni je skoro uvek radio OOB. (Mandriva, Sabayon i gomila drugih)
Može i na Ubuntu. Instaliraš Hardware Drivers, ubiješ X, pa onda sudo nvidia-xconfig i startuješ X, posle samo instaliraš ccsm i uklučiš efekte na live
A na koji Ubuntu se ovo odnosi tačno?
Dok sve ovo uradi, može i da ga već podigne na disk!
Samo, testirano na Ubuntu: JJ, KK, i nema šanse voziti efekte u live režimu, pogotovo experimentalne.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2011 17:13
|
offline
- hazmaju
- Elitni građanin
- Pridružio: 08 Jul 2006
- Poruke: 2182
- Gde živiš: Beograd
|
@klodovik
Evo sada sam probao sa 10.04 i ne može, bez obzira na restart X i novi xorg.conf, ne radi jel mu traži restart da bi loadovao modul nvidia. Mogao da se zakunem da sam vrteo Compiz na Live na 8.04, ali nema logike, ipak su to bili drugi Live distroi i moji remasteri Ubuntua na kojima je vec drajver, pa treba samo da se podesi par stvari i radi na Live. Izvinjavam se na dezinformaciji
Btw, što reče Far na Intel integrušama treba da radi na Live, ne sećam se, ali probaću kad mi vrate netbook.
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2011 19:29
|
offline
- bocke
- Moderator foruma
- Glavni moderator Linux foruma
- Pridružio: 16 Dec 2005
- Poruke: 12520
- Gde živiš: Južni pol
|
Taxista ::Samo da napomenem da Linux generalno ima svog autora kao i svi softveri pod Open Source (ne pisem ovo zbog tebe Rafa vec zbog clanova koji to ne znaju) ali oni nisu pod Copyright-om.
Bogami jesu, inače ne bi imali osnove da jure one koji krše GPL. Samo je licenca liberalnija. Bez ikakvog copyrighta je samo public domain software.
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2011 21:56
|
offline
- rapha
- Mod u pemziji
- Pridružio: 14 Feb 2005
- Poruke: 9113
- Gde živiš: Beograd
|
@taksista
Što reče bocke, mislim da imaju nekakav copyright. Osim toga, ja znam samo jednu relativno poznatu distribuciju a koja je potpuno free (u Stalmanovom smislu reči). To je gNewSense.
Ima ih ovde: http://www.gnu.org/distros/free-distros.html
Sve ostale na ovaj ili onaj način krše nešto. Ipak, Stalman je previše ekstreman za mene i iskreno nemam ni malo lepo mišljenje o njemu.
Kada kažem da sve ima vlasnički domen, mislim na kompanije koje proizvode OS i softver. Ipak imam više poverenja u firmu tipa Adobe, nego u grupu programera ili developera koji rade iz neke, što bi Đura rekao, garaže.
Jbg, Afrika i ostal delovi "trećeg sveta" su (politička) priča za sebe. Nisu oni krivi, treba im pomoći maksimalno ali jbg, takI ti je život.
U svakom slučaju, veoma poštujem deo koji si napisao:
Citat:E Linux tu stvar ispravlja, svima je podjednako dostupan, i Afrikancu i bogatasu iz Kalifornije i sirotinji, svima.
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2011 22:23
|
offline
- Fil
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2009
- Poruke: 16586
|
Generalno gledano, bilo bi dobro napisati jedan clanak gde ce se opisati ove filozofije koje stoje iza Linuxa/BSD, zatim pojedinih distribucija, principa (npr. Arch way).
Cini mi se da sam negde na nekom forumu (gde je isto soxxx moderator) citao o razlikama filozofija BSD/Linuksa.
|
|
|
|
Poslao: 15 Jul 2011 17:52
|
offline
- Brok
- Moderator foruma
- Mihajlo Bogdanović
- Linux driver - fighter - warrior
- Pridružio: 04 Maj 2005
- Poruke: 3259
|
Slažem se Filozofer, videćemo da uradimo na tu temu jedan članak.
Da, napomenuo stranicu dve unazad da i GNU ima copyright zapravo tačnije ta tehnika se zove copyleft, i to je Stolman napisao samo da bi se zaštitio od pohlepnih kompanija ili pojedinaca koji bi mogli da dostupan kod malo prerade i opet ga vrate u vlasnički.
I (izgleda) smo došli do toga da se slobodno može reći da se Linux voli i koristi a Windows samo koristi.
|
|
|
|
Poslao: 26 Jul 2011 19:49
|
offline
- vdjjethro
- Ugledni građanin
- Pridružio: 23 Jul 2011
- Poruke: 353
- Gde živiš: Karlsdorf
|
Ajd` da se uključim dok se tema ne zatvori.
Tačno je da klinci nemaju istraživački, saznajni, duh, bar što se tiče novih OS. U generaciji nađe se jedan koji ima instaliran linux, a u školi jedan koji bi umeo da instalira i proba sam da eksperimentiše. Govorim o srednjoj ekonomskoj (ne elektrotehničkoj) školi. Ako su čuli za linux onda je to uglavnom od mene.
Kada vide compiz svi bi da imaju to na svom kompu, ali čim čuju da to ne radi u windowsu okrenu se i zaborave. Jako, jako, retko neko pita kako bi mogao da instalira taj linux. Zainteresovati ih za linux pored Windowsa je isto kao da ih ubediš da slušaju Dženis umesto Karleuše.
Pričaju, profa sluša na vežbama neki stari rok i radi na nekom linuksu. Za sada rok ima veće šanse da prođe nego linuks, bar statistički.
Kada je tako kod klinaca, šta reći za starije naročito starije početnike.
Većina windows koristi za dž, a većini windows, takođe za dž, neko instalira, preinstalira, čisti od virusa, ažurira instalacije.
Krug linuksovaca koji za dž to rade je mnogostruko manji, ne što oni nisu entuzijasti nego ih fizički nema.
Isto je i kod onih manje brojnih koji te stvari plaćaju.
Čista ekonomija.
Nakon akcije za plaćanje legalnog softvera instalirao sam više desetina ubuntua, većinom u manjim mrežama, u računovodstvenim agencijama. Činjenica je da sam ponovo došao samo u onim slučajevima gde je došlo do hardverske greške, oštećenje diska uglavnom. Ostali su me zaboravili. To je bilo početkom 2008.
Znači što se tiče servisiranja linuks nije unosan, za poslodavce je svakako veoma unosan, mada oni toga ili nisu svesni ili su sumnjičavi prema nepoznatom, najčešće po savetu servisera.
Linuks može da uvede ili nametne jedino državna administracija, ali kod nas je još uvek nametnut Microsoft Office. U školskim planovima i udžbenicima se od 2002 ne uče programi za obradu teksta, za rad sa bazama podataka, za tabelarna istraživanja nego konkretno Word, Access, Excel.
U okviru nastave Poslovne korespondencije radim slepo kucanje preko Ktouch-a (omogućava import .txt datoteka sa vežbama iz udžbenika) i imam dualboot na svakom računaru, pošto nam Microsoft nije nametnuo neki svoj program za takvu vrstu obuke.
Ne mogu da iznesem odnos broja godišnjih preinstalacija Windowsa prema preinstalacijama Linuksa u pomenutom kabinetu, jer deljenje sa nulom nije moguće.
U većini home slučajeva najbolja varijanta je dual boot.
Najveća prednost linuksa u našim uslovima je bezbednost (a ne cena, jer i windows je za dž), ali sa windowsom 7 ta prednost nije više tolika, jer su na sedmici ipak ugroženi samo laici. No, mora se priznati i to da na linuksu laici uopšte nisu ugroženi i da oni linuks nedorečenosti uopšte i neprimećuju jer oni ništa ne čačkaju te im sve i po nekoliko godina funkcioniše besprekorno.
Na kraju da citiram moju ćerku: "Tata instaliraj mi ponovo linuks i nemoj više bilo šta da podešavaš kada meni sve radi kako treba!"
|
|
|
|
|