Милан Живадиновић је преминуо 17. јула, у 77. години, а оставио је неизбрисив траг у српском фудбалу.
У тренерској каријери водио је Нови Сад, Спартак из Суботице, јуниоре Црвене звезде, Рад, Сутјеску из Никшића, турску Сакарију, подгоричку Будућност, нишки Раднички, Приштину, радио је у Кувајту, вратио се у ОФК Београд, па Будућност, а за две године као шеф стручног штаба Црвене звезде је освојио Куп СР Југославије (1993. године).
После Црвене звезде био је тренер репрезентације СР Југославије, а претходно и селекције до 23 године.
Био је и тренер кипарског Аполона, Ал Насра, селектор репрезентације Ирака, Јемена и Гане, тренер Обилића, Сабабафена из Техарана, кинеског Чангша и селекције Мијанмара.
... zaista ne znam šta tu dodati i pritom na pravi način odati poštu velikom imenu jugoslovenske i srpske košarke, pa ću samo postaviti nekoliko fotografija na kojima se vidi kakve je igrače predvodio i stvarao...
Nije dobio oproštajni meč u svom Beogradu i svojoj Srbiji, pa je to sinoć, nažalost prekasno, učinjeno u beogradskoj Areni na oproštaju Partizanovog kapitena Novice Veličkovića...
... od Dude su se oprostili mnogi, ali svakako da posebno mesto zauzima i način na koji se od njega oprostio i američki trener Grer Popović...
Ne znam sto se neke novine utrkuju da to objave, kada je to sam Duda pre dosta godina rekao da mu je Nikola Tesla rod. Mozda neko bolje zna, a ja cu samo da probam da se setim - mislim da je rekao da je on Nikoli Tesli sestric i da jedini osecaj rodbinske povezanosti sa Nikolom mu je strast za golubovima.
Citat:Legendarni fudbalski golman, Dragan Pantelić, koji je primljen u niški Univerzitetski klinički centar zbog zdravstvenih komplikacija usled korona virusa, preminuo je u sredu u jutarnjim časovima...
Pantelić se pamti i po deset godina provedenih u Radničkom, a posebno po golovima, bio je strelac čak 29 puta.
Čuven je pogodak koji je postigao iz svog kaznenog prostora na meču protiv Veleža, kada je zatresao mrežu Enveru Mariću, još jednom legendarnom golmanu jugoslovenskog fudbala.
Posle decenije na niškom „Čairu“, od 1971. do 1981. godine, otišao je u Bordo (1981-1983), da bi se potom vratio u Timok u kojem je proveo jednu sezonu i karijeru je završio u Radničkom braneći u sezoni 1984/1985. U Prvoj ligi Jugoslavije zabeležio je više od 250 utakmica.
Za reprezentaciju Jugoslavije upisao je 19 mečeva i dva gola.
Citat:Mirjana Mašić Jovović, jedan od najboljih strelaca Jugoslavije i Srbije svih vremena, preminula je danas u Beogradu posle duge bolesti.
Rođena je 2.oktobra 1949.godine, a tokom karijere koja je trajala više od 20 godina osvojila je 67 medalja na međunarodnim takmičenjima u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji, od toga 17 odličja na svetskim i evropskim prvenstvima.
Tri puta je obarala svetski rekord (dva puta kao član ekipe i jednom u pojedinačnoj konkurenciji), a tokom cele takmičarske karijere bila je član Partizana i najtrofejniji je ženski sportista u istoriji JSD Partizan...
U državnu reprezentaciju je ušla 1969, kada je učestvovala na Evropskom prvenstvu u Parizu i osvojila srebrnu i bronzanu medalju kao članica ekipe Jugoslavije...
Titulu državnog prvaka osvajala je 23 puta, od toga 16 u pojedinačnoj konkurenciji, a na domaćim takmičenjima osvojila je više od 400 medalja.
Trenerskim poslom je počela da se bavi još kao aktivni takmičar, u Partizanu, koji je osamdesetih bio rasadnik mladih strelaca.
Trenirala je mnoge vrhunske takmičare. Karijeru je odlučila da završi kada ju je na prvenstvu države nadmašila njena učenica.
Devedesetih godina bila je član stručnog štaba reprezentacije Jugoslavije i selektor reprezentacije na Olimpijskim igrama 1992.godine... dobila je veliki broj društvenih i sportskih nagrada i bila nosilac Nacionalnog sportskog priznanja... https://www.b92.net/sport/pojedinacni/streljastvo......id=2051928
Citat:... u Novom Sadu u 62. godini preminuo Jugoslav Juga Ramić, rukometni reprezentativac, istaknuti trener, dugogodišnji sportski radnik, dobitnih brojnih priznanja za dostignuća i razvoj sporta u Srbiji.
Jugoslav Juga Ramić je u srpskom rukometu ostavio značajan trag kao igrač i reprezentativac, ali i kao trener...
Igračku karijeru je je započeo u rodnom Kovinu u RK Radnički u kojem je vrlo brzo stigao i do seniorske ekipe. Kao rukometaš kalio se i u Dinamu iz Pančeva, beogradskom Partizanu u kojem je kasnije bio i trener i sekretar.
Prepoznatljiv je bio i po negotinskom MRK Hajduk Veljko u kojem je proveo dve decenije i... u kojem je 1996. godine, nakon što je završio igračku karijeru započeo trenersku koja će ga odvesti na sve kontinente i na pobednička postolja brojnih domaćih, evropskih i nacionalnih prvenstava.
Kao vrsni poznavalac rukometa obreo se 2003. godine, na poziv proslavljenog Veselina Vujovića u reprezentaciji tadašnje Srbije i Crne Gore... kao član stručnog štaba i pomoćni trener, osvajajući sa svojim timovima zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu za kadete 2004. i 2005. i srebro na Svetskom prvenstvu za juniore 2005. godine.
U beogradskom Partizanu obavljao je funkcije pomoćnog trenera i sekretara i sa njima osvojio titulu pobednika Kupa u sezoni 2004/2005.
Bio je i šef stručnog štaba RK Zaječar (2006/2007), RK Novi Pazar (2007/2008) koji se u toj sezoni domogao Prve lige, RK Bane Raška (2011) sa kojim je takođe ušao u Prvu ligu, kao i ŽRK Sloven Ruma (2019) i ŽRK Petrovaradin Novi Sad, članicama Super B lige.
Bogatu trenersku karijeru sticao je i na rukometnim terenima u inostranstvu vodeći uspešno klub Afrika u Tunisu (2009. i 2010) do dvostruke titule prvaka države i osvajanja državnog kupa, RK Al Kalej Damam, Saihat, Saudijska Arabija. Radio je i kao šef stručnog štaba Univerziteta Mičigen u Čikagu (2011), reprezentacije Nigerije (2008) i reprezentacije Tunisa (2010).
Tokom svoje bogate karijere stigao je i da se bavi novinarskim i voditeljskim poslom u Samostalnoj televiziji Negotin u kojoj je bio i jedan od direktora, da učestvuje u kulturnom i sportskom životu Negotina i Novog Sada u kojem je živeo poslednjih decenija, da napiše knjigu „Principi uspeha u rukometu“, svojevrsni priručnik za igrače i trenere.
