In memoriam...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo nije trebalo da se dogodi, ne umire se u tim godinama.
Zbog njega se išlo na stadion, bio je mnogim klincima idol.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta tek reći za Dragoljuba Jeremića



https://partizan.rs/in-memoriam-dragoljub-jeremic/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Maj 2022 15:47

Citat:Legendarni Ivica Osim preminuo je u 81. godini života u Gracu...

Ivica Osim je rođen u Sarajevu 1941. godine. Kako je odrastao na Grbavici, aktivno je počeo da trenira fudbal u Železničaru. Počeo je da igra za prvi tim u sezoni 1959/1960, a za klub s Grbavice je nastupao 11 godina i za to vreme je sakupio 250 zvaničnih nastupa i postigao 75 golova.

Godine 1970. odlazi u Francusku, gde je igrao za Strazbur, Sedan i Valensijan.

Osim je nastupao i za reprezentaciju bivše Jugoslavije. Imao je 16 nastupa, postigavši osam golova. Bio je jedan od glavnih igrača u osvajanju drugog mesta na Evropskom prvenstvu 1968. godine.

Proglašen je i najboljim igračem Jugoslavije za 1967. godinu.

Igračku karijeru je okončao 1978. godine, nakon čega je vrlo uspešno počeo da se bavi trenerskim poslom. Sa uspehom je vodio Železničar od 1978. do 1986. Bio je još selektor reprezentacije Jugoslavije, trener Partizana, Panatinaikosa, Šturma, JEF Uniteda, da bi poslednji trenerski angažman imao kao selektor Japana. https://www.danas.rs/sport/preminuo-ivica-osim/

Dopuna: 02 Maj 2022 12:50

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

За поштовање је да се овакве величине не заборављају. Пионири наше кошарке. Нека му је вечна слава!

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlazak velikog Šoleta, Čoveka u starom džemperu i jednog od najboljih golmana i fudbalera u istoriji Partizana i jugoslovenskog fudbala...






Citat:Milutin Šoškić, najbolji golman u istoriji Partizana, rođen je 31.12.1937. godine u selu Jablanica kod Peći. Posle Drugog svetskog rata sa porodicom dolazi u Beograd i kao dečak počinje neformalno da trenira u Crvenoj zvezdi. Ipak, jedan odlazak na teren tadašnjeg Stadiona JNA na kojem je igrao Partizan, odredio je Šoškićevu sudbinu. Svidela mu se atmosfera u Partizanu, ostao je u Humskoj ulici i uskoro bio registrovan. Kasnije, Šoškić će postati istinska legenda Partizana.

Za Partizan je debitovao u sezoni 1955/56. Tokom narednih jedanaest godina u Partizanu, Šoškić je odigrao ukupno 410 utakmica, od toga 177 prvenstvenih. Dogurao je i do kapitenske trake, koju je nosio i u čuvemom finalu Kupa evropskih šampiona u Briselu protiv Reala.

Sa Partizanom, Milutin Šoškić je osvojio četiri titule šampiona Jugoslavije – 1960/61, 1961/62, 1962/63 i 1964/65. Naravno, nije sve u Partizanu bilo med i mleko za Šoleta. Imao je i periode oporavka posle teških povreda, kada su mu svi prognozirali kraj karijere, imao je i trvenja sa klupskim funkcionerima, ali je i pored svega toga ostvario impozantnu karijeru na golu Partizana, kakvu nije ni pre ni posle njega ostvario niko drugi na mestu golmana.

Još na početku karijere, Šoškić se nametnuo kao veliki talenat. U Partizanu je brzo postao neprikosnoven među stativama, a vrlo rano je debitovao i za nacionalni tim – bilo je to 11. oktobra 1959. kada je na utakmici protiv Mađarske zamenio Bearu. Bilo je simbolike u toj izmeni – jednog velikog golmana zamenio je njegov mladi naslednik. Do dana današnjeg, ispostavilo se kasnije, Beara i Šoškić su ostali najbolji domaći čuvari mreže! U reprezentaciji Jugoslavije Milutin Šoškić je odigrao 50 utakmica, a to je pravi „zlatni jubilej“. Sa reprezentacijom, Šoškić je osvojio zlatnu olimpijsku medalju u Rimu, 1960. godine. Bio je i član reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Čileu, 1962. godine, kada smo osvojili četvrto mesto.

Njegove sjajne odbrane, i u Partizanu i u nacionalnom timu, donele su mu veliku počast – naime, Milutin Šoškić je dobio poziv da brani za Tim sveta na utakmici protiv Engleske, 1965. godine na Vembliju. To je, na ličnom planu, kruna njegove karijere, momenat kada je Šoškić priznat kao svetska fudbalska vrednost!

Utakmica finala Kupa šampiona u Briselu bila je ujedno i poslednja Šoškićeva utakmica za Partizan. Posle toga, odlazi u Nemačku i brani za Keln (1. FC Koln) sve do 1971. godine. Tokom perioda u Nemačkoj doživeo je dva loma noge, što ga je svakako sprečilo da ostvari više nastupa u Kelnu.

Po povratku u Jugoslaviju radi kao trener, preuzima ekipu OFK Beograda, a kasnije i Kikinde. Sudbina ka kasnije vraća u njegov Partizan, gde je dugo radio kao pomoćnik mnogim trenerima i kao trener golmana. Bio je asistent i u šampionskim generacijama koje su vodili Miloš Milutinović i Nenad Bjeković.

To nije bio kraj inostrane karijere Milutina Šoškića. Odlazi u Ameriku, na poziv Bore Milutinovića, i od 1993. pa sve do 2006. radi kao trener golmana u američkoj reprezentaciji. Milutin Šoškić je imao znatnog udela u formiranju takvih golmanskih asova kao što su Bred Fridel, Kejsi Keler i Tim Hauard... https://crnobelanostalgija.com/2012/10/foto-arhiva-milutin-soskic.html

https://partizan.rs/milutin-soskic-storuki-panter-ispred-mreze/

• 1Ovo se svidja korisniku: Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sjajan lik i vrhunski trener golmana, tako sam ga doživeo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Nekadašnji golman Partizana Radovan Radaković preminuo je posle teške bolesti, u 52. godini života.

Radovan Radaković, nekadašnji golman Partizana i fudbalski trener preminuo je u nedelju uveče, posle duge i teške borbe sa opakom belešću.

Radaković je za crno-bele nastupao od 2000. Do 2004. Godine, u tom periodu osvojio je dve titule šampiona i jedan Kup Jugoslavije. Osim Partizanovog, nosio je i dresove Zemuna, Obilića, BSK-a iz Batajnice, čačanskog Borca, Standarda iz Liježa, kragujevačkog Radničkog, Šturma, Voždovca i Kolubare... https://rs.n1info.com/sport-klub/fudbal/preminuo-b.....radakovic/

Radak je dva puta oblačio i dres reprezentacije, a ostaje nažalost upamćeno da je u svojoj borbi protiv bolesti bio gotovo zaboravljen kako od Partizana, tako i od FSS koji su ''setili'' da pomognu tek nakon pritiska javnosti

Počivaj u miru