Чуо сам за вест о настрадалом атлетском судији.
Светска атлетска федерација предузима на разне начине мере да би се заштитили такмичари, гледаоци, судије и организатори кад су у питању дисциплине високог ризика. У те дисциплине у сваком случају спадају бацачке дисциплине: бацање копља, диска и кладива. Рецимо код диска и кладива постоји заштитна мрежа око круга из којег се врши бацање а место на терену где справа треба да падне оивичено је сегментом у облику латиничног слова V. Организација такмичења предвиђа да се и сатница дисциплина високог ризика прави тако да те дисциплине буду на почетку или на крају програма. Тако да ко прати велика атлетска такмичења може да запази да рецимо такмичење у бацању кладива почиње пре главног атлетског програма. Кад је у питању бацање копља по правилима приликом пада копље треба врхом да се забоде у земљу или да остави траг (усек у трави - земљи пре него отклиза). Уколико копље падне пљоштимице или на репни део тада је покушај неисправан. Судије се често труде да буду ближе месту где ће копље пасти како би се уверили да је копље оставили траг на тлу и ту се јавља ризик. Пре двадесетак и више година због далеких хитаца које су почели да остварују атлетичари тадашње копље је модификовано померањем тежишта ка врху. На тај начин је копље падало раније и скраћена је дужина хица. Мислим да је светски рекорд старим копљем износио око 104м тако да су стадиони постали мали за те дужине а и безбедност осталих ученика је била угрожена. У конкретном случају мислим да је настрадали судија имао преко седамдесет година и да на овакву дисциплину није требало да буде постављен, ипак је то за млађе који имају бржи рефлекс, бољи вид, бољу пажњу и концентрацију.
Уређаји за праћење лета справе јесу могући али у Свету се сваког дана одржи ко зна колико мањих атлетски такмичења тако да би било веома скупо користити такву опрему баш свуда. У некој будућности вероватно ће и техника узнапредовати па ћемо имати и овакву апаратуру.
|