offline
- Skywhaler
- Moderator foruma
- vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
- Pridružio: 13 Dec 2013
- Poruke: 8717
- Gde živiš: Esgaroth
|
Pa, to više govori o tretmanu ''malih'' sportova, kao i malih sredina kod nas, a za šta ni ti, ni ja, ni bilo ko od nas običnih ljudi nije kriv. U ovoj zemlji se olako zanemaruju upravo ti bazični sportovi poput atletike i plivanja, a najveći novac se obrće svi znamo gde.
Ja, npr. nisam čuo za Milicu Mandić do OI u Londonu.
Samo da dam primer iz prve ruke kako se radi... Zmajevo u kojem živim je mesto od nekih 4500 stanovnika. Danas imamo FK, stonoteniski, šah klub i to bi bilo to, ne verujem da sam nešto zaboravio. Tamo negde krajem 80-ih/početkom 90-ih pokušali smo da oformimo košarkaški klub. Zaustavljeni smo već na prvom koraku grubim odbijanjem u tadašnjim opštinskim organima u Vrbasu, uz obrazloženje tipa ''postoje KK u okolnim mestima, šta će vama KK!?'' Istovremeno, Zmajevo je imalo ženski rukometni klub koji se, najviše zalaganjem i radom jednog čoveka, moram ga pomenuti, prof. Zlatara, našao na pragu Druge savezne lige SFRJ! U onoj zemlji i to sa timom koji su činile uglavnom starije srednjoškolke, uz tek po koju iskusniju igračicu i to u najvećem broju slučajeva iz samog Zmajeva! 'Ajde što nama nisu pomogli u formiranju kluba, ali zašto onda nisu stali iza tih devojaka? Epilog svega je da mi nikad nismo oformili KK, a da se nekih deceniju kasnije, možda i manje, ŽORK ugasio. Mogu da prihvatim priču da nije bilo novca, ali ako ćemo iskreno, kada ga je i bilo?
A onda, pre par godina, kreće gradnja Sportskog centra u mestu. Pomislili smo, eto makar novih terena za košarku, odbojku,... Sve se završilo pratećom strukturom za potrebe FK, trim stazom sa na brzinu odrađenim spravama za vežbanje i teniskim terenom! Nemam ništa protiv tenisa, ali to, kao prvo, nije jeftin niti toliko masovan sport. Drugo, po mestu se odavno pričalo da je teren sagrađen za nečiju ličnu rekreaciju. Ne pamtim da sam nekada tamo video nekog, osim prilikom samog održavanja terena, što takođe košta i verovatno se finansira iz budžeta opštine. Jedva stotinak metara dalje, u popularnoj Šumici, i dalje stoje stari tereni na kojima konstrukcije koševa i obruči nikada nisu zamenjeni, ili se ja toga ne sećam, linije smo (nove generacije su) sami izvlačili, i odbojkaški teren bez stubova i mreže. Samo je na terenu za košarku presvučena podloga i to tako da smo prvih godinu dana, možda i više, svi klizali po njoj, pošto je bila kao staklo! Politička ''elita'' opštine, pokrajine, možda i republike, uredno je došla na fotografisanje sa zakuskom. A uz sve to, u lokalnoj osnovnoj školi i dalje se održavaju treninzi škola košarke i odbojke, a škola ne može da obezbedi ni normalnu rasvetu u večernjim časovima, ni upotrebu toaleta... A verovatno ima ko zna koliko sličnih primera i u drugim mestima...
Poenta ovog preširokog off-a (izvinite svi koji pratite) je u tome da je kod nas ta borba između masovnog i vrhunskog sporta izgubljena u korist vrhunskog koji to više nije, ako je to nekada uopšte i bio. U bivšoj nam domovini sport je koliko-toliko bio omasovljen i u toj masovnosti se, makar po zakonu velikih brojeva, morao roditi i neki kvalitet. A sada se gotovo sve svodi na ličnu upornost i izdržljivost pojedinaca. Ovaj momak koji nas je dva puta obradovao za svega par dana nije ni rođen u Srbiji, i gotovo da i nije trenirao ovde.
Najviše mi je muka kada vidim i čujem vesti u kojima je neki političar čestitao osvajanje trofeja nekom sportisti. Vest je osvajanje tog trofeja, a ne čestitka koju će neki glavonja tim povodom uputiti!
|
