"Јedna od najpopularnijih knjiga predratne Kraljevine Srbije i onih generacija koje su ostvarile vrhunske pobede u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje (1912-1918), bila je knjiga Tomasa Karlajla O herojima, u kojoj autor kaže da „istorija jednog naroda postaje plodna, uzdiže dušu, velika, čim taj narod veruje”. U čemu se ogleda ta vera?
U tome što su, na primer, u Boju na Bakarnom Gumnu 1912 – prema izveštavanju Sitona Votsona
– Srbi jurišajući preko otvorenog polja na turske položajem tvrdili kako je pored njih jurišao Kraljević Marko, baš kao što su u Boju kod Regilskog jezera Rimljani porazili Latine, predvođene zbačenim rimskim kraljem Tarkvinijem Oholim, uz pomoć božanskih blizanaca Kastora i Poluksa."
Интересантно је да је ову ватерполо олимпијску репрезентацију испратио један једини новинар, слично као када је претходна златна репрезентација мењала претходну у Риму, добили су једног приватног фотографа, па освојили злато, па још одржали лекцију на завршетку каријере на претходној олимпијади и потопили репрезентације у пуној снази, да би сада већ гледали незабележено на олимпијадама у колективним спортовима и деценијску доминацију српског ватерпола и то победома васкрсле репрезентације после њеног отписивања, над најјачима
Шта то почини искра Ђоковића.
Na kraju, kad se podvuče crta, pet medalja za Srbiju:
hronološki, najpre su zlato osvojili strelci u miksu Arunović/Mikec, potom Novak Đoković u tenisu, da bi zatim usledilo srebro Aleksandre Perišić u tekvondu u kategoriji do 67kg. Pred Perišićevom su redom padale Uzbekistanka Sobirjonova, Tajlanđanka Tongčan i Kineskinja Song, ali je u finalu bila bolja Mađarica Marton.
Košarkaši su u meču za treće mesto savladali aktuelnog prvaka sveta Nemačku 93:83 i stigli do bronze, da bi nas na kraju obradovali vaterpolisti koji su nakon slabijeg izdanja u grupi ''proradili'' u završnici i preko Grčke (12:11), SAD (10:6) i u finalu Hrvatske (13:11) stigli do treće uzastopne olimpijske titule.
U prilici za još jedno odličje bio je i rvač slobodnim stilom Hetag Cabolov u kategoriji do 74kg koji je kroz repesaž stigao do borbe za bronzu, ali je tamo preokretom u poslednjih pedesetak sekundi poražen od Amerikanca Dejka i na kraju je rangiran kao peti.
Naredne igre očekuju nas krajem jula i početkom avgusta 2028. godine, a njihov domaćin biće Los Anđeles koji je prethodno bio domaćin igara 1932. i 1984. dok će to biti po peti put da su SAD organizatori najveće letnje svetske sportske smotre. Uz Los Anđeles, gradovi domaćini bili su i Sent Luis 1904. i Atlanta 1996.
Ипак би требало допунити ову статистику утицајем које су наши остварили на овим ОИ.
После победе кошаркашке репрезентације САД у полуфиналној утакмици над нашом а коју су губили све до очигледне судијске крађе, уследила су признања нашој репрезентацији уместо уобичајене бахатости америчке спортке јавности и бројни коментари и других спортских званичника који су најавили преиспитивање критеријума и организовања суђења у светској кошарци.
Још ће нас суспендовати са игара, јер српски тимови прелазе преко мандата и обављају и васпитно педагошки и стручни рад, поправише Амере и Хрвате и спортску организацију, док наши медији запостављају правог капитена Мицића који изриба све брљотине звезда са реклама, поздраваља их и Душан силни Мандић.
Postolimpijska frka: domaće novine vrlog novog sveta masovno šamaraju čitalaštvo fotografijama našminkane Imane Khelif, tek izašle iz frizerskog salona, jer to je dokaz da je žena.
Na stranu što su se tako zeznuli i mnogi pijani zapadni seks-turisti po jugoistočnoj Aziji. Našminkano, pa mu ga zbiči.
No evo pričice sa feminističke lokacije :
"[Khelifovi] saigrači su mi došli i rekli mi: „Imane nije muškarac. Ona je žena i samo živi visoko u planinama sa svojim rođacima i roditeljima pa može doći do promene u njenom testosteronu ili hromozomima i slično".
Au, 'lebe mekani... nadmorska visina utiče na hromozome
Sećam se da su na Zimskim olimpijskim igrama u Torinu 2006. gde su neka borilišta bila na izraženim nadmorskim visinama (npr. više skijaških tamičenja bilo je u Sestrijereu na nadmorskoj visini od preko 2000m, skijaški skokovi u Prađelatu na preko 1500m) za razliku od samog grada koji je na nadmorskoj visini od oko 240m.
U tim uslovima telo reaguje tako što počne naglo da proizvodi više crvenih krvnih zrnaca što posmatrano kroz doping-testove može ličiti na autotransfuziju, odnosno krvni doping, zbog čega su u organizaciji igara tada savetovali takmičarima da dođu koji dan ranije pre treninga i takmičenja kako bi se telo i na taj način adaptiralo. Sećam se i da je bilo slučajeva gde su pojedincima na testu otkrivali taj skok crvenih krvih zrnaca, da bi na ponovljenim testovima nekoliko dana kasnije te vrednosti bile normalne.
To kao onaj vic sto kaze da cigo ne pije alkohol da ne dobije Tuborg na mozgu.
Ili nesto od nadrealista, kada radnici slave osvajanje proizvodnje novih auspuha za dalekovode.
Република Српска, Соколац.
Мурал посвећен Новаку и његовом освајању свега у најтежим околностима које су му приређивали током читаве каријере. „Старина Новак и кнез Богосав“: „Кадар сам стићи и утећи и на страшном мјесту постојати.“"Уметник Милан Милосављевић, познат по муралима који су права ремек-дела, осликао је олимпијског шампиона у тренутку у којем је примио злато у Паризу и остварио дечачки сан да победи за Србију. Новаков мурал украшен је и ликом Старине Новака, једног од најпознатијих српских хајдука и стихом епске пјесме „Старина Новак и кнез Богосав“: „Кадар сам стићи и утећи и на страшном мјесту постојати.“„