Etičko značenje ženskih likova u epskoj narodnoj poeziji

• 1Ovo se svidja korisniku: Red_star_girl
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I to je sve što možeš da kažeš o Anđi? Ako ti je pesma prekomplikovana za analizu, pogledaj najpre odličan film Vatroslava Mimice. Anđu je igrala Sanja Vejnović, Strahinju Franko Nero, a Rade Šerbedžija i Dragan Nikolić ostvarili su uloge u samom vrhu svog stvaralaštva. Likove Abdule i Vlah Alije (rođene braće) odigrali su vanserijski.

Nije ova tema baš bezazlena jer razlaže veoma snažan etički motiv u ljudskom rodu - preljubu, a uz nju i : ljubav, iskušenje, praštanje...Po svojoj snazi, ova pesma (legenda) može se svrstati uz najviše domete antičke književnosti, a ti si od svega toga (za sada) uspeo da ''vidiš'' samo to da ona nije Srpkinja i ko je bolji ''frajer''. Možeš ti mnogo bolje, nemoj da me razočaravaš. Ljudi su na ovoj temi doktorirali, a ti - tras,dve rečenice, i to kakve...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TiSi ::Да не постављам нову тему, а мислим да може бити занимљиво, а и поучно.

Интересује ме да ли мислите да је љуба Бановић Страхиње лик Српкиње или Туркиње?

Ево, (нескромно) прво ја:
Мислим да је Страхињина љуба Туркиња јер је ништа друго не повезује са ликом Српкиње, осим прошлости и Страхињине сујете. Макар занемарили и то да је прељуба, у архетипу, карактеристика и Српкиња. Уосталом, у самој песми је Влах-Алија, по мишљењу љубе С.Б, бољи ''фрајер'' од Страхињића Бана, зар не

Kada sam prvo procitala tvoje pitanje, na prvu loptu pomislih Turkinja. Avaj, ne ide mi u glavu da je "nasa" a da se onako ponela.
Ali, opet, kazu tudje - sladje, mlado srce ne zna sta iska, zanese se.
Ispada da je po njenom rezonu on bolji "frajer", medjutim:

Netko bese Strahinjicu Bane

Bese dasa kakvog vise nema, ali pre svega bese COVEK prema njoj gresnoj i primer za sve kako pravo musko treba da se ponasa. Znam samo da je ona neverna zena, bez obzira na nacionalnost...
Toliko istine u ovim stihovima:

Citat:Ćud je ženska smiješna rabota!
Ne zna žena ko je kakve vjere;
stotinu će promijenit vjerah
da učini što joj srce žudi.

A posle ih neko tumaci kao zenomrzacke.

Citat:I to je sve što možeš da kažeš o Anđi? Ako ti je pesma prekomplikovana za analizu, pogledaj najpre odličan film Vatroslava Mimice. Anđu je igrala Sanja Vejnović, Strahinju Franko Nero, a Rade Šerbedžija i Dragan Nikolić ostvarili su uloge u samom vrhu svog stvaralaštva. Likove Abdule i Vlah Alije (rođene braće) odigrali su vanserijski.

Film pruza celokupan dozivljaj, stvarno vredi pogledati, ali ona poslednja scena kada treba da joj macem vadi oci... koliko emocije, nemam reci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius :: Možeš ti mnogo bolje, nemoj da me razočaravaš. Ljudi su na ovoj temi doktorirali, a ti - tras,dve rečenice, i to kakve...

Ма, оно беше само замајац, нешто за почетак.

Sirius ::Ljudi su na ovoj temi doktorirali,

Их!

Sirius ::... pogledaj najpre odličan film Vatroslava Mimice. Anđu je igrala Sanja Vejnović, Strahinju Franko Nero, a Rade Šerbedžija i Dragan Nikolić ostvarili su uloge u samom vrhu svog stvaralaštva. Likove Abdule i Vlah Alije (rođene braće) odigrali su vanserijski.

О филму не могу да полемишем (није ни место), а мислим даје екранизација песме одличана. Глума – само таква!

Sirius ::
Nije ova tema baš bezazlena jer razlaže veoma snažan etički motiv u ljudskom rodu - preljubu, a uz nju i : ljubav, iskušenje, praštanje...

Кључна реченица! Нарочито њен подвучени део.

Red_star_girl ::
Citat:Ćud je ženska smiješna rabota!
Ne zna žena ko je kakve vjere;
stotinu će promijenit vjerah
da učini što joj srce žudi.

И ове подвучене речи.

Red_star_girl ::

Bese dasa kakvog vise nema, ali pre svega bese COVEK prema njoj gresnoj i primer za sve kako pravo musko treba da se ponasa.

Да ли се Бановић Страхиња понео хришћански?

Додатак:
Намерно не поменух име јер би ономастика сугерисала ''љубину'' нац. припадност.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E, kad si se lepo sa svim ovim našim primedbama saglasio, sedi, pročitaj i navali sa pisanjem. Da do večeras vidim ovde jedan lep i koristan esej o preljubi, ljubavi, praštanju, vernosti, požrtvovanju, muškosti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ма мене зној обли док сакупих цитате: много, мнооого компликовано . Сад још и есеј!
Него, Сириус, овај твој императив дође као стихови из песме 'Свуд су броди, ђегођ дођем води.' (парафраза, наравно).
Ред стар грл ме удостоји мишљења.

И од тебе очекујем да даш своје мишљење. Мислим да би то било добро за форумашење.
Ако је питање неумесно, ако је...какво год да је, очекивао сам да се јави неко ко би се супротставио, или се сагласио са мојим виђењем лика у једној епској народној песми (Бановић Страхиња).

Поузданост старца Милије, Вуковог певача, је врло дискутабилна, тако да је песма Бановић Страхиња под великим знаком питања ако је сматрамо српским народним стваралаштвом.

Ту смо да ''форумашимо'' о томе, зар не?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Red_star_girl, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Поменут је одличан филм Ватрослава Мимице? Осим "носеће" музичке теме и изванредне глуме Драгана Николића, ништа у том филму није "одлично", бар у поређењу са "извором". Бановић Страхиња у тумачењу Франка Нера је, најблаже речено, ОЧАЈАН. Е сад, ако је намера Ватрослава Мимице биле да отелотвори очај, онда у реду; ипак - једно је очај као душевно стање, а друго несувисло глуматање.

У филму је више пажње посвећено некаквом "турском" закону, где и мајка пристаје на синовљево набијање на колац зарад поштовања закона, него снази опроштаја, управо тамо где је човек најслабији, и најшкртији на опросту.

Шта да се каже о оном: "Женску страну ласно преварити"? Читав ев есеј не би био довољан за то устврђење, па било да се потврди, или негира истинитост његова.

А тек "приговор савести" од стране Страхињића Бана, усмерен према тасту и "девет милих шура"?
Што се, браћо, данас обрукасте?
На кога сте ноже потргнули?
Кад сте, браћо, ви таки јунаци,
камо ножи, камо ваше сабље,
те не бисте са мном на Косову,
да чините с Турцима јунаштво,
десите се мене у невољи?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajd jedno preciziranje, za mlađe naraštaje. Ništa se ne može porediti s našom narodnom poezijom. U tom smislu Tuzore, svakako si u pravu. Uzimajući u obzir već tradicionalnu površnost naših mlađih naraštaja, ja sam uradio ono što inače kao profesor nikada nisam: preporučio sam da najpre odgleda film, više nego uveren da je direktan ''pristup'' ovoj vanvremenskoj poeziji ''ćorava rabota'' koje se, očigledno, ni profesor nije mnogo držao.
Dakle , još preciznije: u istoriji filma na prste jedne ruke mogu se nabrojati ostvarenja koja su dosegla ili nadmašila svoj literarni predložak, pa ni ''Banović Strahinja'' nije u tome nikakav izuzetak. Sećam se prvog utiska (koji me nikada nije varao, ni tada ni sada): sve mi je bilo, pomalo, neobično, ali je priča ''mogla da prođe''. Na kraju onaj ''mejdan'' koji je više podsećao na ''Tačno u podne'', ali film je u kinematografskom smislu bio korektan (čitaj: gledljiv za one koji nisu tražili , kao Tuzor i ja, dlaku u mitološkom jajetu). Eto, poenta preporuke je bilo prelazno rešenje: neka odgleda prvo film, pa će mu neke stvari biti (bar) malo jasnije.

Lagani OT, tim povodom: tih godina u Jugi je još bilo para za dovođenje stranih ''zvezda''. Naravno, nenadmašni su filmovi ''Neretva'' i ''Sutjeska'' kada smo u jugoslovenskoj produkciji mogli da vidimo jednog Ričarda Barona, Jula Brinera, Silvu Koščinu, Bondarčuka (najvećeg živog glumca tada!) Olega Vidova, pa i Franka Nera (one dežurne Nemce koji su se selili iz filma u film da i ne spominjem, oni su već bili ''domoroci'' kod nas). Tako je i Mimica posegnuo za Nerom (bez ikakve potrebe), računajući na produkcijski efekat. Recimo, u tom filmu Stole Aranđelović je bio za pola klase (bar) bolji od Nera, ali Nero je bio tu da proda film na berzama i festivalima , što je tih godina jugoslovenskom filmu prilično dobro išlo od ruke.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

За мене је филм "Бановић Страхиња" био (и остао) занимљив. Добре улоге су, поред Столета, остварили и Неда Спасојевић, Коле Ангелковски, Божидар Павићевић Лонга, па и онај Немац што је дочарао лик Југ-Богдана. Раде Шербеџија је "уживао у шмири", док је Франко Неро све време изгледао као човек кога је "потерало" на место где и цар иде пешке.

Дакле, филм сматрам занимљивим, али је, по мени, далеко од одличног, и при томе не тражим "длаку у митолошком јајету".

Када сам био прилично млађи, интересовало ме је зашто је Влах-Алија Турчин? Читао сам да су Турци Србе погрдно звали "власима", па сам закључио да је Влах-Алија потурица ("потурица гори од Турчина" - овом изреком је српски народ показао свој однос према својим припадницима који су променили веру). Нисам се, признајем, свих ових година баш потрудио да нађем неки веродостојан извор по овом "питању", како бих свој рано формирани закључак учврстио, или одбацио. Можда неко од вас зна прави одговор?

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad pitah kolegu, doktoranta istorije srednjeg veka. Jeste, poturica je u pitanju. Smesta mi odgovorio.

PS

Ne jednom, osećao sam se bedno gledajući naše izvanredne glumce kako ''nose vodu'' provereno lošijim, izvikanim glumcima. Jedan od retkih koji je u to vreme umeo da se nametne u svoj svojoj veličini bio je Bekim Fehmiju kao izvanredni Odisej, čak možda bolji od Aramana Asantea u rimejku. Da, zaboravih na onom spisku stvarnih veličina i Orsona Velsa, pored njega nikoga nije bilo stid da zaigra.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Није било разлога да докторанд аминује оно што је тузор поодавно одлично уочио.
Међутим, оно што је занимљиво, а што говори у прилог томе да Бановић Страхиња поступа нехришћански кад прашта Анђи, то је што Анђа тај опрост није ни тражила
Чин праштања се у том случају сматра самољубљем. Назвати то некаквим метапраштањем, праштањем над праштањима, био би само безуспешан покушај да се отимачина оправда и слави као некаква морална подобност.

...