Pesimizam na eks!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To mi je palo sasvim slucajno... Naime, sinoc sam imao prilike da budem u drustvu moje bivse devojke! Celo vece sam se pitao, odakle mi ta ideja da ulazim u vezu sa takvom osobom... A to me je, napokon podsetilo na jednu vezu od pre 5-6 godina, u vezi koje imam mnogo lepse utiske! Eto - to je cela prica. Dosao sam kuci i uz ono kisno vreme, napisao sta sam napisao... Hvala za komplimente!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepo raspletena tema, poput Miljkovicevih pesama-

"...Не осврћи се. Велика се тајна
иза тебе одиграва. Птице гњију
високо над твојом главом док бескрајна
патња зри у погледу и отровне кише лију."

"Ноћ то су звезде. Из моје заспале главе излеће
птица.
Између две горке дубине једна птица: И рт
добре наде. О мртав да сам. Ал не помажу
клетве. Смрт
своју у глави носим ја путник без пртљага и лица.

Изгубио сам те ноћи подземној далеку
ја дивљи ловац звезда кривотворно суочен
са неистином, непомирљиви спавач уочен
од судбине, ја чије сузе сада низ туђе лице теку.

Где си осим у мојој песми дивна Еуридико?
Презрела си сваки облик појављивања о слико
мога црнога града и изгубљеног циља."

...treba li vise pesimizma od ovog...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jasmina ::О мртав да сам. Ал не помажу
клетве. Смрт
своју у глави носим ја путник без пртљага и лица.


ovo je prejako

Dopuna: 09 Okt 2006 11:46

’’Živeći među ljudima, ja sam se pitao stalno zašto je sve što je misaono i duhovno u našem životu tako nemoćno, bez odbrane i nepovezano u sebi, tako zazorno društvu svih vremena i tako strano većini ljudi. I došao sam do ovog zaključka. Ovaj svet je carstvo materijalnih zakona i animalnog života, bez smisla i cilja, sa smrću kao završetkom svega. Sve što je duhovno i misaono u njemu, našlo se tu nekim slučajem, kao što se civilizovani brodolomnici sa svojim odelom, spravama i oružjem nađu na dalekom ostrvu sa posve drugom klimom, naseljenom zverovima i divljacima. Zato sve naše ideje nose čudan i tragičan karakter predmeta koji su spaseni iz brodoloma. One nose na sebi i znake zaboravljenog sveta iz kojeg smo nekad krenuli, katastrofe koja nas je ovde dovela i stalne, uzaludne težnje da se novom svetu prilagode. Jer one su neprestanoj borbi sa tim novim, njima u suštini protivnim svetom u kom su se obrele, i u isto vreme u stalnom preobražavanju i prilagođavanju tome svetu. Otud je svaka velika i plemenita misao stranac i patnik. Otud neizbežna tuga u umetnosti i pesimizam u nauci.’’

Ivo Andrić, ’’Razgovor sa Gojom’’

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dragi Prometeju, pa zar nemas tu moc da ozivis tu vezu od pre 5-6 godina. Verujem da imas, jer ako ona sad nakon toliko godina, tebe podstakne da tako nesto napises, mislim da to mora biti pravo. Puno srece!

ps. moze jedno pitanjce: kakva je to asocijacija u vezi koraka?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

’’Gledajući jedno ljudsko naselje na nekoj vlažnoj strmini, ograđeno posrnulom ogradom, dođe mi misao o pravoj nameni ovoga sveta.

U stvari, ova planeta je možda jedan obor u koji je saterano i zatvoreno sve što je u vasioni živelo i gamizalo, sa jedinom svrhom da tu pomre.

U velikim bolnicama ima po jedna soba u koju prenose one bolesnike za koje se vidi da će živeti još nekoliko sati. U vasioni, ova naša zemlja je takva soba za umiranje. A to što se plodimo, to je samo iluzija, jer sve se to dešava u granicama smrti na koju smo osuđeni i zbog koje smo na zemlju bačeni. U stvari, mereno vasionskom merom a kazano našim ljudskim rečima: juče smo dovedeni a sutra nas neće više biti. Možda će još trava rasti i minerali sazrevati, ali samo za sebe.’’

Ivo Andrić, ’’Znakovi pored puta’’

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

''Knjige su dobre. Neka i ljudi, ali lakše mi je gledati kako kiša pada...''
Ivo Andrić, jedan, jedini.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti."

"- Ne treba se bojati ljudi.
- Pa ja se i ne bojim ljudi, nego onog sto je neljudsko u njima."

Ivo Andrić

Dopuna: 11 Okt 2006 20:43

"Video sam grobove iz V veka pre Hrista. U njima su bili još uvek vidljivi tragovi glavnih kostiju i naslućivale se osnovne linije ljudskog lika.

U meni se javilo nezadovoljstvo, kao nad neuspelim delom ili nedovršenim poslom. Čovek treba da nestane bez traga. "

"Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom."

Ivo Andrić

Dopuna: 12 Okt 2006 12:03

’’I kad bi smo se probudili i našli na nekom savršenom sudnjem danu na kom bi se sve objasnilo i uvidelo, mi bi smo ponovo svisnuli od užasa i besmislenosti, jedni zbog svoje nemoći, drugi zbog svoga lutanja. I tako izlaza nema. Svak trati svoje dane u to: da izvršava svoju smrtnu presudu.’’


’’Čovek je niko i ništa, putnik na zemlji, prolaznik u ovom prolaznom vremenu, senka na suncu.’’

Ivo Andrić

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iako Andric u Sveskama pise:
Smrt je nasa sudbina,a groblje nasa otadzbina.
I u Znakovima... :
Sto ne boli- to nije zivot, sto ne prolazi-to nije sreca.
Mislim da je mnog vaznije sto nam u amanet ostavlja:
Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je ziveti.

Uzgred,svima koji vole Andrica preporucujem da procitaju knjigu Zapisi o nesanici Ive Andrica u svetlu dubinske psihologije, Ivana Nastovica. Zapisi o nesanici se nalaze u Znakovima pored puta (4.celina) i zanemareni su u analizama Andricevih dela i Andericeve licnosti ,uopste. Ipak,po svojoj snazi i znacaju za Andrica,kao pisca, oni su prvorazredno svedocanstvo,sto ova knjiga ubedljivo dokazuje. Ja sam knjigu bukvalno progutao(sto inace ne radim-tesko se vare knjige:))jer nisam mogao da stanem,vec sam isao dalje i pitao se:Dobro,covece,koliko si ti mogao da patis i da podneses bol?!
Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

’’Jutros mi je prvi put palo na um da je moje telo, taj verni drug i prijatelj, pouzdaniji i poznatiji no što mi je to duša, samo podmuklo čudovište koje će najzad proždreti svog gospodara.’’

M. Jursenar


’’Plašim se jedino besmrtnosti duše. Znam da moram umreti, ali bih voleo da umrem potpuno.’’

Horhe Luis Borhes

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo da se pocastimo :

ivoandric.org.rs/html/dela.html

Uzivajte...