offline
- kindergirl
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Mar 2005
- Poruke: 901
|
Napisano: 10 Sep 2009 15:40
"...Naravno da sam je poznavao od ranije, ali sam tada prvi put postao svestan ko je, zapravo, Marija, svetlog tena, vretenasta, sva zgusnuta, kao tek skuvano mleko, o malim stopalima ću kasnije. A oči, oči ima takve da u njih odmah potoneš. Sit...na i nekako nezaštićena, izgledala je tako kao da je svakog trena neko mora zagrliti..."
M.P.
Dopuna: 01 Okt 2009 18:04
e ovako: izgleda da je Mihajlo izdao novu knjigu,a ja to nisam znala.  . sasvim sluchajno sam naletela na odlomak u "Politici" (kultura, umetnost, nauka odeljak) i kazhe sledecce  :
Ja, cepelin na nebu
"...u stvari, kad malo bolje razmislim, život Mihajla Pantića, tačnije osobe muškog pola, uobičajenih sklonosti, visoke 188cm, teške od 118-126kg, dioptrija -5.5, na oba oka,170stepeni cilindrično,PD (razmak zenica)-67mm, broj cipela-46(engleska mera 11,5, američka 12), prilično je dinamičan i transforamtivan i stoga se opire definiciji;ta osoba ponekad pretenduje da se predstavlja kao ja, mada je i to "ja", reče Beket, koji nije čitao Borhesa, sasvim neimenljivo, možete mu dati bilo koje ime, možete ga zvati medvedom ili krčagom, ništa se neće promeniti; ja dakle uslovno Mihajlo Pantić, cepelin na nebu, rođen u Beogradu, odrastao na Novom Beogradu, slučajno pisac, slučajno bilo šta, recimo ribolovac zagledan u Dunav, duplo oficirsko dete, matični broj 1006957710176, produkt jednog sveta koji je odavno mrtav, dinosaurusovo čedo, kapacitet pluća 7000 kubnih centimetara, k.grupa B+, blizanac, ma šta to trebalo da znači, dresiran za budućnost, igrao u nekoliko stvarno dogođenih filmova (škola, košarka, bas-gitara, fakultet, vojska, posao, porodica, knjige), povremeno u istim tim asistent režije, povremeno nezainteresovani posmatrač, ulični hodač, sobna mumija, hronični hroničar novobeogradskog splina, ljubitelj vina i prženih kečiga,mmm to je ukus, putnik, još samo Sibir pa sam sve video, pod punom moralnom i materjalnom odgovornošću, što se ima objaviti u prvom narednom neslužbenom listu kod urednika Nenada Jovanovića, izjavljujem da zapravo i ne znam imam li biografiju, hoću reći ne volim da se sećam, sve je sadašnjost, nezaustavljiva sadašnjost, pisanje sebe, opipavanje sopstvenog pulsa, oko 60 otkucaja po minutu, ovde bi trebalo da stavim tačku,ali još nije vreme, neko će drugi jednom, u nepostojećoj budućnosti, to učiniti umesto mene"
iz nove knjige "Slankamen" u izdanju "Arhipelaga".
toliko za sad,delicc, dok ne nabavim knjigu. 
|
.
, ja sam ovisna o pisanoj riječi, a kad je ovakva postajem fanatik...znam šta ću da radim popodne 
) ni ona koje se ne da. 
) ona je i Pantićeva prijateljica, negde pročitah. 
"Ako je to ljubav", i nestrpljivo počeh da je čitam... Odvajam delove koje bih htela da prekucam, a mnogo ih ima. Htela sam da počnem od duhovitih, ironičnih parčića, preko 
) 
