Poslao: 04 Jul 2023 17:29
|
offline
- Lu

- Građanin
- Pridružio: 10 Apr 2023
- Poruke: 136
|
da li su glasovne promene karakteristika još nekih jezika ili samo srpskog (odn. slovenskih jezika)?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 04 Jul 2023 19:57
|
offline
- Pridružio: 08 Maj 2011
- Poruke: 113
- Gde živiš: bgd
|
Lu ::da li su glasovne promene karakteristika još nekih jezika ili samo srpskog (odn. slovenskih jezika)?
Има их у турском. Долази до преласка безвучних у звучне парњаке када им се додају наставци који почињу са вокалом.
köpek - köpek+im - köpeğim ... пас / мој пас
güç - gücü ... снага / његова снага
tat - tadı ... укус
kitap - kitabı ... књига / његова-њена књига / књигу (акузатив)
kitaba - у књигу
али kitaptan - из књиге, kitapta - у књизи где остаје P, нема преласка у звучни парњак B
----
У турском такође долази до умекшавања одређених сугласника када после њих долазе тзв. предњи вокали (e, i, ö, ü).
Нпр. лимун (limon) се чује више као љимон него лимон. Није баш Љ, већ умекшано Л.
Књига (kitap) - слично македонском или пироћанском меком к (ќ). Отуда турцизам ћитап.
|
|
|
|
Poslao: 05 Jul 2023 19:03
|
offline
- Lu

- Građanin
- Pridružio: 10 Apr 2023
- Poruke: 136
|
ovo je zaista zanimljivo. dakle, i u turskom ima jednačenja po zvučnosti i umekšavanja glasova.
verovatno glasovnih promena ima u mnogim jezicima.
pokušaću da se time pozabavim još malo.
hvala puno na odgovoru, veoma ste mi pomogli!
|
|
|
|
Poslao: 05 Jul 2023 19:43
|
offline
- Pridružio: 08 Maj 2011
- Poruke: 113
- Gde živiš: bgd
|
Napisano: 05 Jul 2023 19:36
Нема на чему. Мислим да је то једначење по звучности потпуно нормално. Говорни апарат је једноставно такав и тешко се могу изговорити неке комбинације гласова. Па онда преостаје или једначење или убацивање помоћног вокала. Рецимо оног које се зове "шва".
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Турци приликом изговора речи страног порекла често убацују помоћни вокал. Нпр. тешко им да изговоре филм, па га изговарају као filim. План постаје pılan, још умекшају Л па то звучи нешто као п'љан.
Ако имате времена видите каквих промена има у ирском (гелику). Мислим да се главна зове мутација, где Б нпр. прелази у М или чак В. Знам да имају меке и тврде гласове као Руси.
Dopuna: 05 Jul 2023 19:40
Јесте, мутације су.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Деле се на некакве Lenition и Eclipsis, али немам појма шта је то.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 05 Jul 2023 19:42
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 05 Jul 2023 19:43
А правопис им је сачувај Боже!
|
|
|
|
Poslao: 06 Jul 2023 13:21
|
offline
- Bane san

- Zaslužni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 566
- Gde živiš: ZR
|
Турци, као и комшије Мађари имају "вокалну хармонију", те се вокали предњег и задњег реда не налазе у истој речи.
Сад, учио сам то још седамдесетих па да станем на време, да ме покојни др Славољуб Ђинђић ( иначе, беше диван човек и професор ) не прогони у сну.
Ипак ми је турски био изборни језик Балкана.
|
|
|
|
Poslao: 06 Jul 2023 17:09
|
offline
- Pridružio: 08 Maj 2011
- Poruke: 113
- Gde živiš: bgd
|
Napisano: 06 Jul 2023 17:07
Браво!
Предњи су e i ö ü, а задњи a ı o u. 4 напред, 4 назад.
Мислим да се варијанте наставака који се "каче" на основу могу подвести под неку врсту гласовне промене. У турском постоје 2-варијантни и 4-варијантни наставци. Нпр. наставак за инфинитив је или mak или mek. Значи, двоваријантни.
Ако је последњи вокал у основи e i ö ü, онда ће бити mek - gel-mek, git-mek, gör-mek, yürü-mek. Ако је a ı o u, онда mak - kal-mak, kır-mak, sol-mak, tut-mak.
Четвороваријантни је нпр. наставак за прошло време (di, dü, dı, du)
gel-di, git-ti (једначење по звучности, није git-di)
gör-dü, yürü-dü
kal-dı, kır-dı
sol-du, tut-tu (tut-du)
пс. Надам се да ово не искаче из оквира теме.
Dopuna: 06 Jul 2023 17:09
Citat:те се вокали предњег и задњег реда не налазе у истој речи.
Осим у неким изузецима, да не помисле људи да су Турци задрти
|
|
|
|