Izmenjeni stihovi Desanke Maksimović

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Desina poezija je ostala mladalačka iako je ona dočekala duboku starost.
Ne volim baš nešto njene stihove, ali ruku na srce, i nisam neki poznavalac njenog opusa, niti ikakav autoritet.

Kažu i da je bila opasna, i ima neka anegdota sa prijemom kod Tita i nekim, da li švedskim, kraljem, ali da ne širim sad offtopic... Poenta je u tome da je nikada nisam doživljavala samo kao sentimentalnu pesnikinju, ima i nečeg borbenog u njoj, ne nužno ni partizanskog ni ne znam kakvog, već ljudskog.

O politici, predgovorima i pogovorima ne bih, jer mi je ovde izlišno.


@Ketika nisam najbolje razumela tvoj prvi post, ali sada mi je jasno na šta misliš. Ako je u pitanju samo odstupanje u tom audio zapisu, ništa ne bi trebalo da bude čudno, zar ne? Desa odrecitovala neobjavljeno izdanje. Osim ako ti nisi sigurna da si i čitala tu malo drugačiju verziju?

A el se dešavalo da neka pesma bude objavljena dva puta, pa da se razlikuju te verzije? Ne znam, pa pitam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jelkica7 ::Desina poezija je ostala mladalačka iako je ona dočekala duboku starost.

:

Verovatno je bas ovo, a sto si jako lepo primetila, bas ono sto meni
smeta u njenoj poeziji, pa je zato i ne uzimam za "ozbiljno".

Nisam ni ja vrsni poznavalac njenog lika i dela, ali mi se cini
da su svi njeni stihovi pisani za devojcice od 15 godine, beskrajno
romanticni, ali bez ikakvog sadrzaja.

Uvek sam je znala kao staru zenu i nikako nisam mogla da povezem
tu poeziju jedne shiparice sa tom starijom,ozbiljnom zenom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Nov 2010 15:18

jelkica7, nemam ni jedan primer te pesme u onom obliku koji ja poznajem (jednino prepisanu u svojoj pripremi za čas. Prepisala sam je iz neke čitanke koju sam potom ostavila u školskoj biblioteci, ili poklonila nekom učeniku. Još uvek nisam tako stara da bih pogrešila u prepisu i to upravo u spornim rečima. Zvučna čitanka je u izdanju "Školske knjige" tako da ni oni ne bi samo tako pustili bilo šta. Trebalo bi proveriti sadašnje čitanke za sedmi razred u izdanju "Školske knjige". Juče sam o ovome razgovarala sa svojom nastavnicom srpskog jezika, i ona mi potvrđuje da je uvek obrađivala pesmu koristeći reči minuta i besmisleno.
Nije problem u rečima i u verzijama pesme, ali koja je original?
Njena poezija mi je divna, pojedine pesme su po mom mišljenju svevremenske, kao i Antićeve.
U ljubavnoj poeziji Desanke Maksimović pronalazim isto toliko osećanja kao i u recimo ljubavnoj poeziji oskarovca Rabindranat Tagorea, ili u nekoj pesmi koju je neko ovde na MC napisao i prikazao. Cenim sve ljude i divim se predivnim rečima pretočenim u poeziju.
Nadam se da sam bar pravopisno korektno napisala ovo što sam napisala kada već dajem sebi za pravo da procenjujem tuđe delo.

Dopuna: 18 Nov 2010 15:20

Reč "recimo" treba da bude odvojena zarezima.

• 1Ovo se svidja korisniku: Ketika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Nov 2010 17:36

tuzor ::Сигуран сам да смо у основној школи читали и учили напамет ову Десанкину песму, укључујући "педесет и пет минути" и "бесмислених лежало безброј".
Проверићу нека 2-3 старија издања код куће, па ћу да "објавим" податке.
Иначе, граматички је исправно и "бесмислено" (као прилог, уз "лежало") и "бесмислених" (као придев, односи се на петице и двојке).

Обећање - задоцнело испуњење!

НОЛИТ - Школска библиотека: Наши родољубиви песници (Приредио Радмило Димитријевић, Београд 1961); Десанка Максимовић, Крвава бајка; стране 206-207;
"А педесет и пет минута...
...
бесмислено лежало безброј...".
Ово би требало да потврди оно што Кетика наводи.

Међутим, има и даље...

Библиотека ВЈЕВЕРИЦА - ИКРО Младост, Загреб (Д. Максимовић, Птице на чесми, 1980), стране 90-91;
"А педесет и пет минута...
...
бесмислених лежало безброј...".
Овде је већ "пола-пола".

И као шлаг на торту:
СЛОВО ЉУБВЕ - Библиографско издање ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ - ЖИВОТ ПЕСМЕ КРИТИКЕ (посвећено осамдесетогодишњици живота и рада Десанке Максимовић, избор направили Раде Војводић и Зоран Гавриловић, 1978-), стране 106-107;
"А педесет и пет минути...
...
бесмислених лежало безброј...".

Понављам: У основној школи смо обрађивали песму у којој се помињу "минути" и "бесмислених".

Сматрајући да је ипак важније оно што је "душа" ове песме, наводим оно што је у реченој монографији сама Десанка рекла:

"У садашњој улици Иве Лоле Рибара, недалеко од моје куће, зауставио ме непознат, стар човек, пре сељак него грађанин, и рекао усплахирено, без икаквог увода или поздрава; 'Знате ли шта се догодило у Крагујевцу?' - 'Ваљда каква хапшења, вешања?' Не помињући масовна стрељања одраслих, старац ми је саопштио како су Немци упали у гимназију и са часова одвели неколико разреда на стрељање. Затим се брзо удаљио не рекавши ми ни збогом, као да је изишао из једне собе у другу и као да ће се за који час вратити. И, што је врло чудновато, и мени је било природно што ме није поздравио, ни прилазећи, ни одлазећи. Чинило ми се да га давно знам, можда још од детињства, или да ми је најближи сусед, врата уз врата, па да је сасвим природно што ми се при сваком сусрету не јавља. Никад тако живо као у разговору с њим нисам осетила шта то значи припадати једном народу: пред судбоносним догађајем, пред немачким дивљаштвом, имали смо истоветна осећања, истоветне мисли ја и он, тај мени непознати човек, човек другог васпитања, друге средине, друге нарави, старости и пола.

Често сад мислим како је тај човек сатворац песме која се, док је он још говорио, родила у мени. Да сам о догађају дознала преко радија или новина, зацело би песма била сасвим друкчија, не би никла тако у магновењу, као што се отме вапај или кане суза. Било ми је као да ми је каква птица донела тај страшни глас, ако не јединој мени, оно прво мени. Раставши се од непознатог, мада сам горела од жеље да тек рођену песму забележим, нисам се могла одмах вратити кући да то учиним. Имала сам потребу да лутам улицама, да час записивања песме одложим, као да сам се бојала да ћу при записивању пореметити нешто у њеном складу. Цео сат сам је тако пажљиво носила у себи, као што се носи на длану препуна чаша воде, и затим сам је код куће записала, узбуђенија него кад сам прве своје песме бележила, почињући као летописац: 'Било је то...'.

Мислим, да је за песму боље што за време крагујевачке трагедије нисам била тамо, што сам све видела само очима срца и маште, што сам била принуђена да саопштим само суштину, која ми се одмах приказала као каква крвава бајка: неколико стотина ђака рођених исте године, можда и истог дана, вршњаци по времену кад су ушли у живот, постају, ако се тако може рећи, вршњаци и по часу кад су отишли из живота. Док ми је непознати говорио, помислила сам да се таква крвава бајка не би могла догодити ни у Енглеској, ни у Француској, ни у Италији, да су се Немци то усудили учинити само у нашој сељачкој, балканској земљи, коју нису само мрзели, већ у својој охолости и презирали, због тога што је нецивилизована и сељачка. Тако се одмах наметнуо и рефрен песме."

Памти, Србијо! Ако хоћеш и даље да постојиш...

Dopuna: 18 Nov 2010 18:00

Да додам ипак нешто, што мислим да је од пресудне важности.

Узима се да је оно што је објављено у издању Матице српске и Српске књижевне задруге (Нови Сад/Београд, 1969), у оквиру библиотеке "Српска књижевност у сто књига", ипак најрепрезентативније у смислу тачности и озбиљности уређивача и приређивача. У уређивачком одбору били су: Иво Андрић, Војислав Ђурић, Душан Матић, Младен Лесковац, Борислав Михајловић, Бошко Петровић... Да видимо како гласе стихови у књизи 85 - Десанка Максимовић, Песме (Крвава бајка, стране 120-121):

"А педесет и пет минути...
...
бесмислених лежало безброј...".

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala, tuzor, na ovako iscrpnom pojašnjenju nedoumece vezane za sporne stihove. Danas sam, pak videla i ja varijantu "Školske knjige" sa rečima minuta i besmislenih (mix). Deo odlomka iz njene monografije, a vezano za ovu pesmu, dat je i u čitankama "Kreativnog centra" (zato ga ja najviše i volim i koristim).
Ipak ja ću i dalje da se rukovodim rečima pesnikinje, tj. onako kako sam ih čula: minuta i besmisleno. To mi govori i jezičko osećanje.
U svakom slučaju što bi rek`o narodni pevač: "Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago".