Kako se kaze:

• 2Ovo se svidja korisnicima: Treptaj, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Istorijski razlozi su vezani za razvoj našeg jezika i uticaje koje je kroz vreme trpeo. Deo filologije koji se time značajno bavi je sociolingvistika. Kako su i kada neke reči stizale u naš jezik jesu pitanja koja nam traže i daju odgovore o razvitku našeg jezika.
Jednostavnije rečeno - u vreme kada su se neke stvari civilizacijski pojaviljivale u drugim, naprednijim zemljama, kod nas ih nije bilo, pa nije ni bilo reči za njih. Mnoge strane reči i izrazi su u naše krajeve došli sa industrijskim razvojem i oslobođenjem od Turaka. Ubrzanom evropejizacijom odricali smo se postepeno turcizama. Krojača nismo više zvali terzija, već šnajder, ugostiteljski objekti nisu više mehane i hanovi, već restorani i moteli , itd, itd.

Druga grupa reči stizala je bez ikakve zamene, kao potpuna novotarija. Masovna pojava motornih vozila i avijacije vezuje se kod nas za period neposredno pred Prvi svetski rat . Pošto od Turaka nismo više imali potrebe da ''zajmimo'' reči, one su nam stizale direktno od ''dobavljača''. Tako su vozači postali ''šoferi'', brzometna oružja mitraljezi, zaprečna vatra je poznata kao ''baraž'', itd. Dakle, direkan kalk (pozajmljenica) iz francuskog jezika. U tu grupu reči spadaju i reči iz drugih jezika koje su na taj način kod nas stekle ''pravo građanstva'' (šlem, šinjel, epoleta,lift a ponegde i elevator, etaža, bremza, gas, šoferšajbna, itd, itd).

Treća grupa reči stizala je sa osvajanjem naučnih stepena i zvanja. Posle Prvog sv. rata naša elita masovno se školovala u inostranstvu i rečnik nauke, opšte kulture i administracije došao je u većoj meri i kod nas. Mnogo toga je, naravno iskarikirano u narodu (kvita - priznanica, amrela - kišobran, karuce - karusel, livor - revolver, itd, itd). S tom grupom stigli su i pedagog, psiholog, forenzičar, i druga zanimanja koja nisu imala (i nemaju još uvek) adekvatan ženski oblik.

Četvrtom grupom se neću sada baviti jer je reč o ''kompjuterskom engleskom'' koji neverovatnom brzinom pravi ogromne štete našem jeziku i dnevnom govoru.

To je, najkraće, istorijski faktor u zanavljanju našeg rečnika. Nadam se da nisam prekardašio, ali o ovome su ljudi pisali brojne doktorate.

Lingvistički razlog je prilično jednostavan a odnosi se na neku od osam glasovnih promena u našem jeziku (ima još i sedam podvrsta promena koje pripadaju nekoj od ovih osam, ali to je opet druga priča). Kada neka reč ne može da doživi milozvučnu glasovnu promenu, onda je ne vredi pokušavati nasilno. Pedagoškinja ili pedagogica mogu da se tehnički ''proizvedu'', ali je to ružno i za izgovor i za slušanje. Ima, naravno, takvih reči još: biolog - biologistikinja ili biologičarka, šofer - šoferkinja , pilot - pilotkinja, itd, itd.

Nadam se da sam, bar delimično, zadovoljio tvoju radoznalost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozda je vazno napomenuti da srpski jezik spada u grupu fleksivnih ili fuzionih jezika kod kojih dolazi do stapanja razlicitih morfema u jednu celinu koja je tesko deljiva. Srpski jezik je ocuvao mnostvo oblika, slicno latinskom jeziku. Ova karakteristika je odraz jezickog konzervativizma.
Tako srpski jezik karakterise supletivizam koji je, kao fenomen, deo znacajnijih intriga populacije
pa se zato kaze>
Imenice: covek (jednina) → ljudi (mnozina) - a ne ljud ili coveci
Pridevi: dobar (pozitiv) → bolji (komparativ) - a ne dobriji
Glagoli: biti (infinitiv) → jesam (prezent)

• 1Ovo se svidja korisniku: angelika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Treptaj ::Tako srpski jezik karakterise supletivizam koji je, kao fenomen, deo znacajnijih intriga populacije
Ako nije problem, valjalo bi da neupućenima objasniš ovaj deo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Red_star_girl, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Treptaj, "Glagoli: biti (infinitiv) → jesam (prezent)"
Glagol biti u prezentu glasi budem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hajde, ovde cu pisati, a neka neko onda napravi temu od ovog posta, posto ne mogu da prelistam ceo forum da vidim da li postoji tema.

Pre par dana/nedelja (nemojte mi zameriti, ali ja cesto gubim pojam o vremenu) citam ja tako gramatiku Stanojcica i Zivkovica (ako sam opet omanula ljudima prezimena, onda, stvarno... Alchajmer) i naidjem na to da je jesam glagol bez infinitiva. A zar jesam nije prezent od glagola biti? Kao i budem sto je prezent od glagola biti? S tim da su tu u pitanju nesvrsen/svrsen oblik, zar ne?

I cesto srecem ovo:
zecOvi (umesto zecevi), konjEVI (umesto konji), mirisI (sto taj omeksivac lepo mirisI) i to veliki broj ljudi a ja bih tu stavila mirisE. VicOvi (umesto vicevi).

E, sad.. mene buni ili se kaze satEvi ili satOvi? Ja stavljam satovi. Imam vise satova u svojoj kolekciji.
Poslacu ti to Igorom ili Igorem. Idi i igraj se sa Igorom illi Igorem? Secam da sam ucila prevoj vokala, pa onda je bilo nesto sa mekanim suglasnicima (ili su nekada bili mekani) odnosno tvrdi (ili nekada bili tvrdi), pa se i po tome vladamo.

Da li je pravilno profesorica ili profesorka?

Ja sam imala slucaj da kazu zenski vepar, muska krmaca, razne varijacije.. Njima je to sve isto... Kvocka, kokoska.. ma isti je persun.. :/

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, angelika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

''Ukratko'' da objasnim, pa ti proučavaj. Već smo o ovome više puta govorili (pisali):

POMOĆNI GLAGOLI

U našem jeziku ima tri pomoćna glagola: jesam, biti, hteti. Pomoćni glagoli služe za gradnju složenih glagolskih oblika.

Pomoćni glagol JESAM

ima samo oblike prezenta: naglašene i nenaglašene (enklitičke/skraćene).

Naglašeni oblici prezenta pomoćnog glagola JESAM:

jednina množina

1. jesam 1. jesmo

2. jesi 2. jeste

3. jeste 3. jesu

Nenaglašeni (enklitički) oblici:

jednina množina

1. sam 1. smo

2. si 2. ste

3. je 3. su

Odrčni oblici ovog pomoćnog glagola su:

jednina množina

1. nisam 1. nismo

2. nisi 2. niste

3. nije 3. nisu

Nenaglašeni (enklitički) oblici pomoćnog glagola JESAM koriste se za gradnju perfekta (prošlog vremena):

prezent pomoćnog glagola JESAM + radni glagolski pridev = perfekat. Primer za glagol PEVATI u muškom rodu:

jednina množina

1. pevao sam 1. pevali smo

2. pevao si 2. pevali ste

3. pevao je 3. pevali su

Pomoćni glagol BITI ima sve glagolske oblike osim trpnog glagolskog prideva:

1. infinitiv: BITI;

2. prezent: budem, budeš, bude, budemo, budete, budu;

3. radni glagolski pridev: mr. bio - bili, žr. bila - bile, sr. bilo - bila;

4. aorist: bih, bi, bi, bismo, biste, biše;

5. perfekat: bio sam, bio si, bio je, bili smo, bili ste, bili su;

6. imperfekat: bejah, bejaše, bejaše, bejasmo, bejaste, bejahu, ili: beh, beše, beše, besmo, beste, behu;

7. pluskvamperfekat: bejah bio, bejaše bio, bejaše bio, bejasmo bili, bejaste bili, bejahu bili, ili: ja sam bio bio, ti si bio bio, on je bio bio, mi smo bili bili, vi ste bili bili, oni su bili bili;

8. potencijal: bio bih, bio bi, bio bi, bili bismo, bili biste, bili bi;

9. imperativ: budi, budimo, budite;

10. fututr I: biću, bićeš, biće, bićemo, bićete, biće, ili ja ću biti, ti ćeš biti, on će biti, mi ćemo biti, vi ćete biti, oni će biti;

11. futur II: budem bio, budeš bio, bude bio, budemo bili, budete bili, budu bili;

12. glagolski prilog sadašnji: budući;

13. glagolski prilog prošli: bivši. Teba znati da se aorist glagola biti koristi za gradnju POTENCIJALA (pevao bih), prezent ovog glagola služi za gradnju FUTURA II (Kad budem napisao domaći, doći ću kod tebe), a perfekat, odnosno, imperfekat istog glagola služi za gradnju PLUSKVAMPERFEKTA (Ja sam bio napisao domaći zadatak kad je on došao, odnosno, bejah napisao..). Napomena: glagolski prilog sadašnji i - prošći od glagola biti postali su obični pridevi. Evo primera: Došli su bivši momak i budući dečko.

Idi na vrh stranice!



Pomoćni glagol HTETI

Ovaj pomoćni glagol ima sve oblike osim trpnog glagolskog prideva. Koristi se za gradnju futura I (budućeg vremena) i tom prilikom mogu se uzeti i naglašeni i nenaglašeni (enklitički oblici) prezenta. Primer: Hoću napisati zadatak, napisaću zadatak, ja ću napisati zadatak.

Prezent pomoćnog glagola HTETI:

Naglašeni oblici:

jednina množina

1. hoću 1. hoćemo

2. hoćeš 2. hoćete

3. hoće 3. hoće

Nenaglašeni (enklitički) oblici:

jednina množina

1. ću 1. ćemo

2. ćeš 2. ćete

3. će 3. će

Odrčni oblici ovog pomoćnog glagola su:

jednina množina

1. neću 1. nećemo

2. nećeš 2. nećete

3. neće 3. neće

3. Futur I od glagola čija se infinitivna osnova završava na TI gradi se dvojako: a) tako što se na ifinitivnu osnovu dodaju (zalepe) enklitički oblici prezenta pomoćnog glagola HTETI, b) ili enklitički oblici prezenta + infinitiv. U prvom slučaju imamo prost futur I , na primer od glagola PEVATI, infinitivna osnova PEVA+ ĆU= pevaću. U drugom slučaju je složen futur I, na primer: ja ću pevati. Inače, kad se radi o glagolima čija se infinitivna osnova završava na ĆI, ispravni su samo oblici složenog futura I. Na primer od glagola PEĆI - futur I glasi: peći ću, peći ćeš, peći će, peći ćemo, peći ćete, peći će. Napravilno je: PEĆU, PEĆEŠ itd.

4. Aorist glagola HTETI: htedoh (hteh), htede (hte), htede (hte), htedosmo (htesmo), htedoste (hteste), htedoše (hteše);

5. imperfekat: hoćah, hoćaše, hoćaše, hoćasmo- hoćaste, hoćahu;

6. perfekat: hteo sam, hteo si, hteo je, hteli smo, hteli ste, hteli su:

7. radni glagolski pridev: hteo, htela, htelo, hteli, htele, htela;

8. imperativ: htedni, htednimo,htednite;

9. potencijal: hteo bih, hteo bi, hteo bi, hteli bismo, hteli biste, hteli bi;

10. futur II: budem hteo, budeš hteo, bude hteo, budemo hteli, budete hteli, budu hteli;

11. pluskvamperfekat: bio sam hteo, bio si hteo, bio je hteo, bili smo hteli, bili ste hteli, bili su hteli, ili bejah hteo, bejaše hteo, bejaše hteo, bejasmo hteli, bejaste hteli bejahu hteli;

12. glagolski prilog sadašnji: hoteći;

13. glagolski prilog prošli: htevši, htev.

Napomena:

S obzirom na to da enklitički oblik lične zamenice ONA u genitivu i akuzativu jednine i trećeg lice jednine prezenta pomoćnog glagola JESAM imaju isti oblik, pri određivanju vrste reči moramo se osloniti na funkciju (službu) te reči u rečenici. Na primer učenicima se zadaju da reše ovakav zadatak:

Zaokruži slovo ispred rečenice u kojoj je upotrebljena lična zamenica:

a) Vidim je kako piše;

b) Mira je napisala zadatak.

Tačan odgovor je pod a jer reč JE ima funkciju pravog objekta (Vidim nju), pa je nesumnjivo reč o ličnoj zamenici ženskog roda ONA u akuzativu jednine, dok je u rečenici pod b enklitrički oblik (trećeg lica jednine prezenta) glagola JESAM.

Priredio: P. Jokić, nastavnik

Tekst sam preuzeo sa jednog interesantnog sajta (''Dobro došli u Tabanović kod Šapca''), da ne bih ponovo sve prepisivao. Oni se nalaze u jezičkoj osnovici, pa nezavisno od toga što je tekst napisalo stručno lice, i to je jedan razlog više da mu verujemo.

Kad je reč o profesorki i profesorici ni jedan ni drugi oblik nisu korektni jer su ''familijarni'' (profesoka i profesorica su žene profesora). Otvori temu ''Kako je pedagog postao pedagoškinja'', pa ćeš videti kako se tamo bavimo tzv. ''rodnom'' ravnopravnošću.

Ono što često srećeš nije ništa novo. Šta sve ja srećem u jezičkoj praksi, bolje da ti ne pričam...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

muzjak rode,azdaje,laste i veverice?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нема, као што нема ни женског облика за: носорог, питон, скакавац, динго, шимпанза, орангутан, итд, итд.

Нема женског облика ни за: возач, шофер, бравар, итд. Објаснио сам зашто је то тако - социолинвистички и историјско-лингвистички разлози.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

muzjak od veverice

• 3Ovo se svidja korisnicima: Marko Crnogorac, Dusan, angelika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Elza Simunovic-Sajic ::muzjak od veverice

Ципирипи. Бајато.