Lepe reči srpskoga jezika

• 1Ovo se svidja korisniku: posebna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još jedna lijepa riječ srpskog jezika je slobodoumlje.
Nisam je pronašao u rječniku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

real ::Sirius ::Ako tu temu otvorimo, tek će onda raditi gumica...
Nemojte tako. Setite se profesora matematike iz romana "Šešir profesora Koste Vujića", u kom on kaže da ono što je pogrešno napisano: "nikako ne brisati, već jedanput tankom crtom precrtati" (nisam baš siguran za citat).

Real, sam si kriv što se nismo razumeli

Kod tebe piše ''Zabravljene i retko korišćene...'' Pomislio sam da hoćeš da pišemo o vulgarizmima. Sorry. Nezavisno od toga, mislim da ova tema može da ''pokrije'' i oblast koju ti predlažeš. Inače, ja bih uzeo Vukov ''Rječnik'' i počeo da ga citiram od prve stranice.

PS
Ovim postom povlačim ono moje razmišljanje o gumici jer je očigledno da te nisam lepo razumeo.

PS
Reč zabravljene je vrlo lepa. Jedan od prideva koji je izveden ne od imenice ključ, već baš od brave. Vrlo interesantno sa semiotičkog stanovišta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aleksandar996::
Citat:Još jedna lijepa riječ srpskog jezika je slobodoumlje.
Nisam je pronašao u rječniku.

Uz ovo ću da dodam i slobodoljubivost.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, real, medicus, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Повесмо.

Изглађено влакно конопље. После кисељења, сушења и млаћења ("трљења") конопље, тако да она буде довољно "изломљена" (ослобођена од дрвенастих делова), следило је глађење влакана. Дакле, то су конопљине нити припремљене за испредање и ткање. Понегде се реч употребљава и за количину очешљане вуне или конопље (кучине) довољну за стављање на кудељу, од које се преде пређа за ткање на разбоју.

Кудеља (у значењу: преслица), у јужној Србији је украшена справа од дрвета правоугаоног облика са дршком, на коју се ставља вуна, кучина, односно повесмо, и са које се преде помоћу вретена. Кудељом се чешће називају сама влакна од конопље.

Справа за млаћење/трљење конопље зове се трло, трлица, односно млатило.

• 2Ovo se svidja korisnicima: SSpin, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prelistavajući ovu temu, zapazio sam i ovaj citat:
"Mišljenja sam da slovenski jezici, imaju vrlo bogatu tradiciju kovanja novih reči, stapanjem dve (ili više) reči u jednu, potpuno novu.
Tu bi se mogle pronaći, zaista i lepe, i funkcionalne reči. "

Prije nekog vremena, pišući nešto o jednoj drugoj temi, pronašao sam dio jednog teksta koji bi se možda, dijelom uklopio u ovu temu.
-----
"Pred nama je jedna naša retka knjiga, štampana još 1915. godine koja se odnosi isključivo na automobilizam, pod nazivom: "Savremeni benzin-automobil" koju je napisao i izdao Dragutin G. Fabić 1915. godine u Bosanskoj Kostajnici. Ova knjiga je vrlo dobro opremljena i za današnje pojmove (a još više za tadašnje), snabdevena je odličnim slikama, šemama i dijagramima, kao i mnogim stručnim objašnjenjima i opisima. U predgovoru pisac kaže:

"Da sam se odlučio na mučni posao jednu stručnu knjigu o automobilizmu pisati, potaklo me je jedino uvjerenje, da manjak ovakove knjige u srpskohrvatskoj književnosti čini veliki nedostatak.......Mučni posao naglašujem za to, jer kako svatko znade nemamo mi naših tehničkih
izraza. Držeći se načela da je bolji i slabiji vlastiti izraz od boljeg stranog, dao sam mnogim predmetima i dijelovima nove izraze uz oznaku na njemačkom jeziku.....Gradnja tih novih izraza, kako smo videli, nije nikada bio, a nije ni danas, ni lak, pa ni zahvalan posao, ali je neophodno da se i ovde kao i u svakoj drugoj ljudskoj djelatnosti, rješavanju ovih
problema prilazi smišljeno i sistematski, ako se želi postići realan uspeh.....

-jedan deo prevodi se sa stranih jezika (ležaj=lager, mjenjač=getriebe...)
-jedan deo se primenjuje od iskvarenih stranih izraza (šraf, sajla, dihtung...)
-jedan deo se usvaja u istom obliku i sa istim značenjem (motor, ventil...)
-neki izrazi imaju listu narodnu osnovu (stublina, žbica, klip, gibanj...)
-neki izrazi su kovanice datom prema duhu jezika (mrzlište, ljutičiti...)

Npr.
-TETIK (opruga, gibanj) - Vuk "tetikom" naziva luk strele koji se pod dejstvom sile savije kao i gibanj
-TULJAK (cilindar, stublina) - Vuk "Tuljkom" ili "badnjem" naziva šuplju kladu
-STAPALO (klip) - dolazi kod Vuka od drška bućkala za pravljenje maslaca
-TULUM (unutrašnja guma) -kod Vuka naziv za mješinu, njemački "šlauh"
-MAH (takt) - kod Vuka jednim mahom, "odjednom"

Gornje se odnosi na "Riječnik" Vuka Karadžića iz 1851. Od raznih novijih tehničkih rečnika pomenućemo "Rečnik tehničkih izraza", izdanje "Tehničke knjige", Beograd, 1961.godine... Pomenućemo još i pokušaj Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i
tehničara Jugoslavije (SMEITJ) također iz 1961.godine....Pod JUS M.NO.050 iz 1956. godine objavljena je terminologija za motorna vozila...

Neki izrazi tog Rečnika potvrđuju osobenosti iznetih stavova i načela, kao na primer:

- istiskača masti (pumpa za tovotnu mast)
- izdvajača ulja (uljni separator)
- iskvačenje (isključenje kvačila)
- podmeriti (baždariti)
- ljutičiti (ljutikom skinuti)
- mahomično kretanje (isprekidano kretanje)
- omera (kalibar, merka)
- nadljubičasti zraci (ultravioletne zrake)
- neispravna izrađevina (rastur, škart)
- osamiti (izolovati)
- razokrugljenje (ovaliziranje)
- pošetaj (zazor)
- bregovnica (bregasta osovina ili vratilo)
- glušnik (izduvni lonac)
- kućište (karter)
- kretača (klipnjaču)
- radilica (kolenasto vratilo)
- stublina (cilindar)
- pričuvište (rezervoar)
- prigušnica (amortizer)

Usporedba izraza po Fabiću, u odnosu na pomenuti JUS, odnosno Rečnik:

- korito (karter)
- stapalnica (klipnjača)
- motorvreteno (radilica)
- tuljak (stublina)
- valjušnica (bregasta osovina)
- izjednadžbenik (diferencijal)
- tulum (unutrašnja guma)
- mehanički čop (amortizer)
- tetik (lisna opruga, gibanj)

"Jasno je da knjiga Fabića...pokazuje...da su, s obzirom na terminologiju, neki izrazi (sem onih koji su prevedeni), birani u vezi starih izraza pozajmljenih od naroda i prilagođenih duhu tadašnjih, pa delom i suvremenih potreba."

"Iz rečnika "Tehničke knjige" mogu se, također, izvuči neki zaključci:...želja za originalnim izrazima može u pojedinim slučajevima da se izrodi u kočnicu tih nastojanja, te dovodi do nedoumice kod korisnika...ne smeju se prenebregavati oni izrazi koji su u mnogim slučajevima već stekli "pravo građanstva".....ne treba zato uporno insistirati da se neki strani, već odomaćeni izrazi bezuslovno zameni novim domaćim kovanicama..."
----



(nažalost nemam originalnu knjigu, ovo je dio teksta kojem ne znam autora-tražim izvor)

Ako ne spada ovdje, premjestite...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je izvanredno. Pokazuje genezu reči , odnosno upućuju na etimološke puteve u našem jeziku . Svakako da je dragoceno.

Evo moje reči za danas:
klackalica

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

-Zanesenost
-Zeravica
-Zloslutnica

-Vreteno

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Takođe su lijepe: ledenica i lednik.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slava, slavlje, proslava...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bolećivost
Nastavnica mi je pričala kako je na regionalnom takmičenju iz srpskoga jezika bilo pitanje koje zahtjeva da se, pored ostalih, objasni i imenica bolećivost. Kaže da nijedan takmičar nije znao tačno definisati ovu imenicu.
Svi su pisali da bolećiv znači bolestan, osoba koja obolijeva od neke bolesti i sl.

Jedan od hipokoristika koji mi se dopada je srdašce.