|
Znate sta..ja se ozbiljno razmisljam da iskoristim ovaj stari obicaj pobratimljenja na godinu dana...pravi nacin da se testiraju neka prijateljstva hehe  Moje reci za danas su : Kajsija, Riznica, Eon, Raspršiti, Maslačak, Guja, Krhk, Ropac, Proždirati, Kolevka, Vrtlog, Kriška, Prkos, Čičak, Čaplja, Gaj...
Zasto se od uroka "kuca u drvo"?
Kada pozelimo nesto lepo, kada nekoga hvalimo ili kada nam se dogodi ono za cim smo ceznuli, mi obicno kucnemo u kakav drveni predmet i kazemo: "da kucnem u drvo", "da ne cuje zlo", "da ga ne ureknem", i slicno.
Cilj ovih "carobnih reci" i kucanja je da otklonimo zlo od sebe ili dragih nam osoba, kako nam zle sile ne bi pokvarile ono sto smo postigli ili tek zelimo da postignemo. To svi znamo, ali malo ko zna kakvo je poreklo ovog obicaja, tj. kakve veze dodirivanje drveta ima sa zastitom od zla.
U stara vremena, kada na svetu nije bilo crkava ni bilo kakvih hramova, bogovi i dobri duhovi zastitnici ziveli su u drvecu. To su bila "sveta drveta". Na primer, lipa kod starih Slovena, zatim leska, itd., a narocito hrast, u kome je stanovao bog gromovnik.
Kada kucnemo u sto, trazeci zastitu od uroka, mi, ustvari, dodirujemo sveto drvo, moleci njegovog mocnog stanovnika da nam pomogne.
Bas je lepo što je ovakav jedan običaj preživeo...
Zna li iko od vas kako se naziva drvo koje obelezava neko selo? Svako selo ima jedno, obično Hrast.
|
