Lepe reči srpskoga jezika

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, saten, natrix, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Bane san
Banat nije homogen. Kad govorim o etnološkim temama, preskačem migracije u 20 veku. Da se vratim na Južni Banat, postoji oštra granica izmedju dva starinačka srpska etnološka varijeteta (potpuni sam amater u etnologiji, termini koje koristim su sasim proizvoljni): jugoistočni deo (uključujući Bavanište, Kovin i Plandište, pa istočno i južno) stanovništvo govori smederevsko-vršački, severno i zapadno od te linije šumadijsko-vojvođanski.
Znao sam da se negde kaže i špartanje-špartač, dobro je da si nas podsetio. Da, tako sam i čuo, kolomboć, samo sam greškom u pisanju izostavio b.
Za tulaj nisam čuo, ali sam u mom kraju čuo za tulajku, mislim da je to deo zaprežnih kola, ili nešto na točku. Nisam siguran.

@natrix
U mom kraju se za slamaricu koristila i slama i šuma sa klipa kukuruza: šuma se koristila verovatno samo za jedno punjenje, posle branja kukuruza. Kada se ulegne i napuni prašine, tj. kada dođe vreme za novo punjenje, stavlja se opet slama.

Otoič se u Donjem Pomoravlju, ili bar u okolini Smedereva, kaže otič ili otičke, a ima značenje malopre, maločas.
Onomad u pomenutom mom kraju znači tačno prekjuče ili najkasnije dan pre prekjuče. Na moje iznenađenje, u većini sprskih krajeva onomad je neodredjeni pojam za tačku u daljem proteklom vremenu, može čak da znači i lane (tj. prošle godine) ili još i pre toga.
Lečke ili lečka i u mojoj okolini smedereva znači malo, a kodža puno, ali se kodža mnogo ređe koristilo, i mislim da je to nesumljivo turcizam (kodža Miloš Obrenović).
Ripiti, u zapovednom obliku ripi ili ripaj, znači takodje skoči u mom kraju.
Popke su južnačka reč ali mislim da se odnose na tople papuče, nazuvice ili kako se u mom kraju zovu: šoke. Ovo treba proveriti, da popke mogu značiti i opanci?

@Sirijus
Sirijus i ja smo zemljaci, očekujem da utvrdimo sličnosti i razlike u govoru leve i desne obale Morave:-). U našem kraju se ne zna za cicvaru, jer se ne zna ni za kajmak, a cicvara je kačamak sa kajmakom, ako se ne varam.

Ja sam bio dete sedamdesetih godina, kajmak je bio apsolutna nepoznanica za nas! Čuješ na radiju ili TV-u, pročitaš, vidiš i da ga ima u velikim prodavnicama u gradovima, ali šta je tačno to, slabo se znalo, a apsolutno niti se pravio niti bi to neko znao da napravi. Mislim da je etnološki važna linija podele kod Srba na one koji prave kajmak (dominacija ili uticaj Dinaraca), one koji znaju samo za punomasni meki sir (govornici kosovsko-resavskog) i one koji prave i tvrde sireve (Srbi južnjaci).

Čak se kod mene ni kora na kuvanom mleku ne zove kajmak, nego vurda.

U vezi ripanja:-). Sredinom devedesetih, priča mi komšija, tada u srednjim četrdesetim, o problemu koji ima njegov sin. Momak se prijavio da služi vojsku u 63-ćoj padobranskoj, elem, priča mi njegov otac o problemu koji je iskrsao:
"Potovarili i' u avijon, leti avijon, oficir otvori vrata i kaže njegovom sinu: Ripaj. A ovaj kaže: Neću. Oficir: Ripaj bre! Sin: Ripaj ti ako ti se ripa, ja neću. Sin je kasnije ipak ripio iz aviona sa padobranom, i postao dobar vojnik i padobranac, o čemu nas je ponosni tata takodje obavestio.
Kaže se i ripio u bunar, u Moravu, ripio sa kola... Možda ripiti znači zapravo skočiti na dole?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:cicvara je kačamak sa kajmakom, ako se ne varam.

To je čini mi se kačamak od kukuruznog belog brašna sa puno masti, tako je bar deda jeo. Posle toga nema gladi kad ideš u njivu čuva te valjda ta mast... dodavan je i kajmak.

Belmuž je valjda od sira i projinog brašna...

• 3Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kačamak od kukuruznog brašna sa mašću ili uljem, sirotinjska hrana, u okolini Smedereva se zove žmare.
Da, belmuž je južnjačko jelo, vidi se i po imenu, nema prelaza l u o. Jeo sam jednom, ispod Suve Planine, kačamak od običnog kukuruznog brašna u koga se tokom kuvanja polako dodaje sir - belmuž. Moram priznati da sam pre toga mislio da je to neko jelo na bazi belih bubrega. Po ukusu, nema nikakve veze sa kačamakom u koga se nakon kuvanja doda sir.

• 3Ovo se svidja korisnicima: natrix, Lucije Kvint, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::Citat:cicvara je kačamak sa kajmakom, ako se ne varam.

To je čini mi se kačamak od kukuruznog belog brašna sa puno masti, tako je bar deda jeo. Posle toga nema gladi kad ideš u njivu čuva te valjda ta mast... dodavan je i kajmak.

Belmuž je valjda od sira i projinog brašna...

То је управо то. Да сиротиња замасти мало стомак. Могло је да се дода све и свашта (ако је било јаја, она се умуте са кукурузним брашном и све се то закува). Зависи од тога шта се нашло у кући. Може да се сервира и на дасци, тако је компактно.
За разлику од качамака, који је по правилу постан, па му се код јела додаје сир, млеко, па и кајмак, цицвара се одмах обогати и једе.
Сећате се изреке - ''цицвара-попара, изгоре касарна''? Тако је звучао трубни сигнал узбуне.
Попара је још једно народно, сиротињско јело звано ''нема ништа за бацање''. Стари хлеб се омекша, помеша с машћу или уљем и скува. И укусно, и хранљиво. И не баца се стварно ништа...

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san, _Sale, natrix, Lucije Kvint, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taj princip "ne baca se nista" mi je pomogao puno puta u optimalnom konstruisanju, tj. optimizaciji proracuna. Licno mislim da je to uslo i u nase gene.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Luka2, _Sale, natrix, Lucije Kvint, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Другара који је "веселих '90." био у Јапану, стисла је оскудица.
Радио је на сиво, формално учио занат, али је примао неку радничку цркавицу.
Куд је имао трошкове, морао је после свака три месеца боравка да изађе из Јапана (туристичка виза ), што значи авионом у Сеул, пар дана у хотелу па назад...
Расхода и превише, када га комшија из дућана у коме је пазарио упита- има ли нешто против старог хлеба?
Ако није пеницилин у развоју, попара у најави, може!
Заправо, резани, одличан хлеб у целофану, који до хх сати тог дана може на касу, после тога "престаје да постоји", читач не препознаје бар-код.
Дакле, уместо да који минут пре хх купи хлеб, пар минута после добијао га је од власника за џабе.
Много му је значило у то време.

Знам за разбрајалицу " Тандара- мандара, цицвара-попара!".

У приручнику за војнике из доба краљевине, није ми на жалост при руци, у поглављу намењеном куварима даје и пар једноставних рецепата, међу њима и, гле чуда, попара.

Наиме, опажено је како многи војници продају хлеб за дуван и сличне беспослице, па им се периодично узима део следовања и кува попара.
"Ако се зачини сиром, војска ће још радије јести...", ако добро памтим.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, _Sale, natrix, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ономад у мом крају,значи пре неки дан,неодређено
За попке кажу цуруле..."Назуј цуруле" мало ко би разумео
Лотра је мердевина
Цицвара се различито спрема.Од села до села,од куће до куће.Заједничко свакој цицвари је пројино брашно,со и нека масноћа.Они,бољег имовинског стања,спремали су је са млеком и додавали сланиницу,јаје,сир или кајмак.Сиротиња,са водом и ако је имала мало масти.Ако није,онда је цицвара била клот тј.качамак.
Мој отац(Рођен 1940.) није марио цицвару и качамак.Гладовали су после рата.Била је већином клот.Почетком пролећа са младим копривама,у јесен је било масти.

А попара је једино изворно српско јело.И наравно није заштићено.И овде је иста прича,као са цицваром.Неко дода кајмак или сир,а неко је једе клот.

• 4Ovo se svidja korisnicima: _Sale, natrix, Lucije Kvint, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Покојна стара је испекла пројару, ма више сира, чварака, сланинице но кукурузног, па понуди течу, иначе земљака из родног јој села.
"Хвала, нисам као ти из богате куће, да сам проје жељан".
Нагулио се тога ( у Банату!) 1941-1945.
Него, доста спамовања о храни у ситне сате, да не кренем прерани доручак...


Мердивен турцизам проистекао из персијског нердубан, дакле мердевине.
Турцизам је и басамак-пречага на љествицама, степеница на степеништу, стубама...
Написа поодавно Абдулах Шкаљић у свом речнику турцизама.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Лотра
i u mačvanskom kraju lotre su merdevine
al recimo za dvorište i ulicu koriste turcizme avlija i džada
kočak je kokošinjac
Zanimljivost- nekada u stara vremena kokošinjci su bili uz krov kuće ili kolibe i merdevinice do gore. Imam negde fotku jednog takvog kokošinjca.Pretpostavljam da je to bilo tj sigurno je bilo zbog divljih životinja koje su davile i jele živinu...
Šećer u kockama iz priče starih je bio kao zlato...

somun je veliki okrugli hleb koji se peče u furuni
dok u gradu somun je domaća lepinja
rena je šolja ili lonče
panaija -žito koje se služi za slavu ili pogrebe
Pa imaju i psovku: J...ti panaiju.
ko što postoji i za lebarnik...
grdan- ružan

• 3Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::Покојна стара је испекла пројару, ма више сира, чварака, сланинице но кукурузног, па понуди течу, иначе земљака из родног јој села.
"Хвала, нисам као ти из богате куће, да сам проје жељан".
Нагулио се тога ( у Банату!) 1941-1945.
Него, доста спамовања о храни у ситне сате, да не кренем прерани доручак...


Мердивен турцизам проистекао из персијског нердубан, дакле мердевине.
Турцизам је и басамак-пречага на љествицама, степеница на степеништу, стубама...
Написа поодавно Абдулах Шкаљић у свом речнику турцизама.

У мом крају цигани кажу мердиване, а чоколаду зову чокулада. Нисам се још забавио етимологијом ове друге речи, а ову прву си ми ти објаснио.
ПС
Можда је ствар само у артикулацији, односно фонетици. Такав спој самогласника и сугласника им, вероватно, више одговара. Као што наши воле да кажу гарниша (чак и гарнишла), а то не постоји. Постоји карниша. По селима тросед зову тросек, а кутијасто гвожђе ''фиркант'' зову фирикет (!).