Lepe reči srpskoga jezika

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bašta - otac, posle kratke pretrage po internetu sam zaključio da je reč staroslovenska, to sam i napisao u predhodnom postu. Dodatna pretraga me je podsetila na srpsko-bugarski paralelizam: medja-mežda, općina-opština, peć-pešt... pri čemu je bugarski bliži staroslovenskom po ovom pitanju. Ako je osnova staroslovenskog, kako su ga zapisali Ćirilo i Metodije, uzeta od Slovena iz okoline Soluna, a njihov govor je bliži bugarskom nego srpskom, bar je takvo stanje zatečeno krajem i početkom 20tog veka, onda bi baština zaista u srpski ušla više kao pravni pojam, preko crkvenog jezika, još u srednjem veku.

Onda bi bašta bio baća po štokavskom srpskom, što se negde medju štokavcima koristi za otac a negde za brat, a istog korena je i rusko baćuška, to bi trebalo da znači otac od milja? Da li na ruskom baćuška može biti i brat?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Етимологијски речник руског језика ову реч (баћушка) проналази из архаичног православног, а она сама је путовала кроз чешки, пољски и мађарски језик. Значило је - старији брат, отац.

Данас се у Русији (у шта сам се уверио много пута) том именицом назива старији човек (најчешће отац), затим свештено лице (то је народско, блиско обраћање попу , па попове у Русији неформално зову баћушки), а баћушка може бити и другарски пружена рука незнанцу, као кад бисмо ми рекли - ''другар, да те питам нешто''. Дакле, можете и незнанца, у знак добрих намера, да ословите с баћушка.

Ево и скена за именицу башта из Скоковог речника. Мрзело ме да прекуцавам.

• 4Ovo se svidja korisnicima: amstel2, natrix, Sirius, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Колико се сећам предавања историје језика*, старословенска консонантска група ШТ је у српском остала у "свештеник", код хрвата "свећеник".
Али је "свешта" код свих свећа тј свијећа.




*Ово чупам из малог мозга, из времена када је Највећи још проређивао број међеда по Бугојну.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::Колико се сећам предавања историје језика*, старословенска консонантска група ШТ је у српском остала у "свештеник", код хрвата "свећеник".
Али је "свешта" код свих свећа тј свијећа.




*Ово чупам из малог мозга, из времена када је Највећи још прорећивао број међеда по Бугојну.

Проблем у етимологији, као што знаш, је тај што многе речи које су сада у употреби, личе на неке из времена настанка и развоја језика. То је отворило велико поље Деретићу и сличнима да импровизују немогуће комбинације. Иначе, односи српског и хрватског језичког наслеђа су ноћна мора и непресушна инспирација (истовремено) за све лингвисте.

О томе како једна реч може да потпуно промени своје значење, можемо да причамо данима. Ево подсећања на једну од најпознатијих ''промена пола'' у нашем језику: глагол ''исхитрити'' се данас користи у смислу - брзоплето, непромишљено (''донели су исхитрену одлуку''). У Вуковом Рјечнику то значи управо супротно - паметну, оштроумну , па и лукаву одлуку. Код Руса се данас активно користи реч ''хитрый'' за лукавог човека. Код нас је, у међувремену, тај придев добио значење - брз.

Данас се, на наше очи, то дешава с придевском именицом транспарентност. Оно што је у философији значило једно (очигледност), у физици друго (провидност), сада би да постане јасност, нескривеност, итд...

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::... Код Руса се данас активно користи реч ''хитрый'' за лукавог човека. Код нас је, у међувремену, тај придев добио значење - брз...A onda se kod nas pojave stručnjaci da to dodatno pojasne...



http://zurnal.rs/fudbal/srpski-klubovi-u-evropi/83.....r-ne-i-brz

... ako bi krenulo tim putem, ko zna šta će ''hitar'' značiti jednog dana...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2, Skywhaler, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Видим да цитирају познатог светског философа и хуманисту ( ) Драгишу Бинића из Ниш. Морам сваки пут да се насмејем када неког бившег фудбалера, сада тренера, прогласе стручњаком, а екипу исто таквих полуписмених несрећника назову ''стручним штабом''. Тај ''стручни штаб'' се после бави ''анализама'' и сличним , њима непознатим тековинама људског ума.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 24 Okt 2021 13:35

amstel2 ::

Моји зову прженицу,парче хлеба умочено у јаја


Како се прженице зову у Срему? Знао сам, али сам заборавио. Баш чудан назив који не упућује ни на хлеб, ни на јаја.

Dopuna: 24 Okt 2021 13:55

Да л' беху савијаче ?

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kвашенице?
Савијаче су више пите и штрудле.


А беше стара македонска ТВ серија "Итар Пејо", о народном јунаку- спадалу, попут Ере, Насредин Хоџе.
И овде (х)итар не представља брзину ногу већ ума.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Ево и скена за именицу башта из Скоковог речника. Мрзело ме да прекуцавам.


Sirijuse, izvini što izvoljevam, mislim da bi bilo iteresantno videti šta rečnik daje pod 1) za poreklo reči bašta. Ovo pod 2) se ako dobro razumem, odnosi na baštu u smislu gradina (ali i bastion!-tvrdjava-grad), a to značenje (mislim na bašta=vrt) je verovatno ušlo u naš jezik preko turskog a u turski iz persijskog, što će reći opet indoevropski koren.

@Bane san
Mislim da su sveštenik i opština, kao i još neke reči koje sadže grupu št, u srpski ušle u tom obliku iz ćirilsko-metodijskog staroslovenskog (kako sam pomenuo, pod uticajem makedonsko-slovenskog, koji je bliži bugarskom nego srpskom štokavskom), tj. kroz jezik crkve i kulture. Inače, u duhu srpskog štokavskog je općina i svećenik, kao i sveća, medja, peć... Bugari recimo kažu doviždenja, a mi dovidjenja.
Verovatno misliš na žrtvu ustaškog terora, Branka Mikulića (tukao ga otac kad je bio dete), koji je navodno rekao: Dok je nas Bugojanaca, biće i medjeda (za odstrel):-).

Kad pomenu turbo Binu, ovako se govorilo: Binić je brz, Pančev je spor ali je brz u trci na jedan metar, što je važnije u šesnaestercu. Ja bih rekao da se smisao reči hitar odnosi upravo na to, brzu reakciju telom, nećemo reći da je neko hitar ako je prvak škole na 100 m, on je brz?

Kvašenice, ista ideja za istu stvar: u Donjem Pomoravlju za prženicu se kaže topljenica - komad hleba utopljen/nakvašen umućenim jajima.

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Стиже...
Нисам хтео да кропујем тај део, видећеш и зашто, али је лепо прочитати и то.