|
Poslao: 08 Feb 2017 18:10
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Kako bi glasio oblik množine za imenice kutak i lutak? Da li je stvarno tačno da su kuci i luci? Nisam pri rečnicima pa ne mogu da proverim.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 08 Feb 2017 20:56
|
offline
- Skywhaler
- Moderator foruma
- vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
- Pridružio: 13 Dec 2013
- Poruke: 8754
- Gde živiš: Esgaroth
|
Примери на које никада раније нисам наишао... али, ако идемо неком аналогијом: метак - меци, летак - леци, свитац - свици, свитак - свици... претпостављам да су облици које си навела правилни, дакле кутак - куци, лутак - луци...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Feb 2017 17:39
|
offline
- Lulubi
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 21 Maj 2011
- Poruke: 548
|
neobični su primeri, sad sam proverila u matičinom rečniku:
kutak je, zapravo, deminutiv od imenice kut (mn. kutkovi ili, arhaično, kuti), ali je oblik množine kakav ste oboje pretpostavili (kuci); što se lutka tiče (jedva ga nađoh, kao da mora u rečniku da stoji uz imenicu lutka...  ), množina je luci.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Feb 2017 22:23
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Oh, pa kako krajnje neobično mi zvuči.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Feb 2017 08:06
|
offline
- Pridružio: 14 Okt 2008
- Poruke: 607
|
Ne može biti lutak-luci . Promenilo bi se značenje reči. Isto kao što nije pravilno baka-baci (dativ). Reči kod kojih dolazi do promene značenja ne podležu glasovnoj promeni.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Feb 2017 10:10
|
offline
- Skywhaler
- Moderator foruma
- vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
- Pridružio: 13 Dec 2013
- Poruke: 8754
- Gde živiš: Esgaroth
|
Језик није моја струка, али морам да питам како то реч мења значење? Да ли гласовне промене које речи трпе заиста могу да мењају њихово значење? Не знам да ли сам ја нешто пропустио, али зар се ту не ради о промени облика, било по лицу, времену, падежима... да би реч променила значење, зар није потребан одређени проток времена и, пре свега, промена друштвених околности?... прва помисао су ми именице диктатор и диктатура, односно њихов историјски контекст... или, једноставно, имамо неспоразум око употребе термина?
... и колико је пример бака - баки (неправилно ''баци'') погодан овде, пошто је у питању једнина именице? Тренутак - тренуци, облутак - облуци, желудац - желуци... Уз именице кутак и лутак, сетих се и именице петак. Множина би требало да је ''пеци'', али колико сте често чули и видели неког да користи такав облик? Не умем да објасним, али напросто, чини ми се да петак - пеци није у духу језика...
Можда би се таква аналогија могла применити и на кутак и лутак...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Feb 2017 11:21
|
offline
- lidija2011
- Počasni građanin
- Pridružio: 14 Feb 2011
- Poruke: 730
|
на страници 354 Правописа српскога језика (матица српска) стоји овако:
кутак, кутка, мн. куци-кутака
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Feb 2017 18:08
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ketika ::Ne može biti lutak-luci . Promenilo bi se značenje reči. Isto kao što nije pravilno baka-baci (dativ). Reči kod kojih dolazi do promene značenja ne podležu glasovnoj promeni.
Кети, добро дошла ! Нисам те одавно видео овде, али очигледно да пратиш ситуацију... 
Ти си професорски јасно навела зашто не може. У другој палатализацији (сибиларизацији) тих примера (изузетака) има прилично, а управо је суштина у твојој другој реченици.
Скај,
Одговор је: да! Наравно да речи мењају значење управо због гласовних промена! А како би другачије? Мењају и због ортоепије (акценатских вредности) па имамо велико поље хомонима (паронима, хомофона, итд). Мењају, понекад, чак и због места у реченици (и својој служби у њој), а камо да неће због гласовних промена.
Citat:да би реч променила значење, зар није потребан одређени проток времена и, пре свега, промена друштвених околности?
То је посебна прича и није у корелацији са овим примерима. Овде говоримо о техничкој промени, а не о семантичко-историјској. Проток времена нам доноси неке друге ствари у језику, а ово што подлеже норми тако се и тумачи.
Споменуо си аналогију. Она је најнепоузданији метод у језику. Користи се, али уступа место пре свега овом начелу које је Кетика навела - ако се мења смисао, никакве аналогије не помажу.
ПС
И да досолим још мало, кад сам се већ дохватио:
Сећате ли се представе ''Сироти, мали хрчки''? Наравно да се писац поиграо именицом. Зашто бисмо ми мењали неку реч (петак), ако то звучи рогобатно? Зашто рећи - ''састанке ћемо имати пе(т)цима'', кад је лакше рећи - ''састанке ћемо имати петком''. Зашто - ''нама су пеци несрећни'', кад може - ''нама је (сваки) петак несрећан''.
Разумем твоје дилеме, али у језику се норма примењује са највише осећања за изузетке.
|
|
|
|
|
|
