offline
- Pridružio: 18 Okt 2006
- Poruke: 72
|
Pre nego što i ja kažem ponešto u suštini teme, osvrnuo bih se na neke detalje koje takođe, po mom mišljenju, treba prokomentarisati.
Silija ::Nisam prevoditeljka, jer muski rod nije prevoditelj.
Ovakvo zaključivanje je sasvim pogrešno. Naime, muški rod sa sufiksom -lac maltene se šematski (tj. po pravilu) prevodi u ženski rod sa sufiksom -teljka. Verujem da ti dobar deo ovih imenica ne zvuči čudno: moliteljka, tužiteljka, spasiteljka, čitateljka, slušateljka, gledateljka, posetiteljka, a primetićeš da sve one imaju maskulinum sa sufiksom -lac. Štaviše, primeri su uzeti iz knjige Tvorba reči u srpkom jeziku (drugi tom), čiji je autor upravo Ivan Klajn, a među primerima navedena je i reč prevoditeljka.
Drugim rečima, odbijanje nastavka -ka i procena da li reč dobijena na takav način predstavlja muški rod odgovarajućeg pojma nipošto ne može biti kriterijum na osnovu kog bi se utvrđivalo je li ženski rod ispravno izgrađen.
Silija ::Klajnov Recnik jezickih nedoumica ne daje primer za Shpaniju, ali evo zanimacije: Shotska - Shkot - Shkotkinja. !!!!! Nisu preporucljivi oblici Shkotlandjanin i Shkotlanjanka. Da li smo ikada culi da neko kaze Shkotkinja?!
Ovaj primer je u neku ruku suprotan gornjem: dok smo tamo konstatovali da između muškog i ženskog roda sufiksi mogu da variraju na razne načine, nazivi etnika se pak po pravilu grade od osnove imena države. Budući da u našem jeziku dotičnu državu ne zovemo *Škotlandija, već Škotska, osnova škot-, razumljivo je zašto je preporučen naziv za njenog stanovnika takav kakav jeste. 
Ovaj i prethodni primer skupa jako lepo ilustruju nešto što ja često ponavljam: zaboravite na bilo kakvu analogiju prilikom jezičkih razmatranja!
bobby ::Bec je "uvezena" rec iz madjarskog. Na madjarskom se pise Becs.
Vidim da je kasnije izneto dosta teorija oko toga odakle naziv Bécs u mađarskom, a neko je tvrdio da su Mađari zapravo preuzeli to ime od nas. Zapravo, postoji gomila pretpostavaka, ali kompromis još nije nađen. Ipak, najverovatnijim se čini da zaista jeste reč o slovenskom imenu.
A Pallas Nagy Lexikona (Palasov veliki leksikon — prva sveobuhvatna mađarska enciklopedija koja nije prevod, izdavana 1893—1897) u delu gde opisuje Beč kaže:
Citat:Szlávok is korán lakhatták, mire külön szláv neve: Be is mutat. Mai «Wien» nevén csak 1030-ben említik először.
Prevod: Sloveni su se ovde davno nastanili, kao što, između ostalog, pokazuje slovensko ime: Be. Današnja varijanta „Wien“ prvi put se pojavila tek 1030.
Ne znam da li je ovo Be greška ili prvobitna varijanta imena, ali u svakom slučaju pretpostavka je vrlo zanimljiva. Budući da se upravo oko 10. veka naglo počeo smanjivati broj Slovena na prostorima Austrije i Nemačke (na taj način su se, uostalom, i razdvojili Zapadni i Južni Sloveni), ovo ne deluje daleko od istine.
Elem, da se vratim na polazno pitanje.
Siriuse, sken koji si okačio napisan je još davno, u prvom izdanju Rečnika, daleke 1981. — naravno, verovatno si skenirao neko novije izdanje, ali skrećem pažnju na to da se ova odrednica otada uopšte nije menjala. Shodno tome, za ovako „goruće“ pitanje ne možemo se (ili bar ne toliko grčevito) do poslednjeg slovceta držati onoga što je napisano pre više od frtalja veka.
Srećom, postoji i nešto novije. Gđa Olgica Stefanović obratila se 5. aprila 2006. Odboru za standardizaciju upravo u vezi s ovim pitanjem. Predsednik Odbora, (već više puta pominjani) Ivan Klajn, poslao joj je odgovor s malim zakašnjenjem (7. novembra iste godine), u čijem već uvodu piše da Odbor nije zvanično raspravljao o ovom pitanju, ali da je rasprava o njemu neophodna jer je vrlo aktuelno. Dakle, zvanično su sve karte još otvorene. Što se tiče nezvaničnog stava, prepisaću jedan deo tog pisma:
Citat:U međuvremenu, mogu Vam nezvanično saopštiti stav koji će najverovatnije biti usvojen i o kome sam već razgovarao s nekolicinom kolega.
Mi smo se oduvek zalagali za to da se upotrebljava ženski oblik gde god postoji, ne toliko iz socioloških ili feminističkih pobuda koliko iz čisto gramatičkih. U jeziku medija, naime, često se sreću primeri neslaganja subjekta s predikatom, tipa „Glavni tužitelj Haškog tribunala je izjavila“, „Prisustvovala je i upravnik KNU“ i slično, koji se nikako ne mogu tolerisati. U takvim slučajevima, dakle, trebalo je reći glavna tužiteljica, upravnica, i tako isto predsednica, urednica, gradonačelnica, prevoditeljica, braniteljica, istoričarka, kritičarka, laborantkinja, violinistkinja i slično.
Dalje navodi da, naravno, ipak ne može svako zanimanje imati i ženski oblik, i brojne primere za to (što, doduše, niko ovde nije ni sporio). Zanimljiv je i kraj pisma, gde stoji da imenice na -log zaslužuju posebnu pažnju i da će o njima biti posebno raspravljano, a kao svoje mišljenje navodi da veruje kako se ni tu ipak ne može izgraditi ženski rod.
Naravno, neko će reći da se sve ovo gore ne razlikuju mnogo od Siriusovog citata iz još prve poruke. Ipak, postoji jedna suštinska razlika: sve ovo dokazuje koliko je profinjeno ovo pitanje, koliko ono pažnje zahteva, i da se nikako ne može zauzeti onako beskompromisan stav kako je pokušano na ovoj temi (uz česta pozivanja na Siriusov citat iz prve poruke).
Još samo jedan detalj: neko bi se mogao zapitati zašto u ovoj mojoj poruci na nekim mestima stoje različiti sufiksi čak i za isto zanimanje: recimo, pri vrhu poruke stoji prevoditeljka, a kasnije prevoditeljica; slično se pojavljuju i tužiteljka i tužiteljica. Odgovor je vrlo jednostavan: pored toga što se ovakvi primeri odlično uklapaju u zaključak iznet u prethodnom pasusu, niko i ne zahteva jedinstven odgovor. Na sličnu dilemu profesorica ili profesorka, oko koje je takođe bilo reči ovde, odavno je odgovoreno: bez ikakvih zadrški je dozvoljeno i jedno i drugo, kako uredno navodi većina knjiga (među poslednjima, recimo, Rečnik srpskoga jezika Matice srpske iz 2007. godine).
Nadam se da nisam nikog udavio.
|
