Nedavno sam organizovao seminar za televizijske novinare. Jedan od zadataka je bilo da mi ''za sledeći čas'' donesu primere lošeg govora, odnosno grešaka. Umesto deset minuta, razgovarali smo duže od sata. Evo samo nekih primera:
''Protiv trojice državljanina Srbije pokrenut je postupak...
(nepravilna upotreba jednine broja)
''Vozila se dosta brže kreću'' (nemoguća komibinacija priloga i prideva pri čemu jedan isključuje drugi)
'' Na autoputu, iz pravca Niša vozila se kreću....'' (iz smera, a ne iz pravca. Na fizici se još u osnovnoj školi nauči da postoji jedan pravac, a dva smera).
''Ako idete vozilom sa Novog Beograda...''
(dvostruka greška - idete svojim nogama, a krećete se vozilom...naravno, iz Novog Beograda.'' )
itd, itd. Ako stignem, pregledaću večeras moju beležnicu s primerima pa ću postovati ovde najinteresantnije ''slučajeve''...
cesto su krivi i profesori srpskog jezika i knjizevnosti
sta ja mogu da naucim od nastavnice koja kaze "zna se ko sedi u prvu klupu" ili "Podelicu vas u grupu"
nastavnice da li je imenica "vrata" zenski ili srednji rod?
nastavnica: pa cekaj.......TA,TAJ,TO, TI,TE,TA
pa ne.....sad si me zbunila.......recicu ti sutra
ili
zasto ovde nema sibilarizacije
nastavnica: Pa vidis ovde imas nepostojano a...........itd
da vidite samo kako radimo knjizevnost:
ovo pisemo u sveskama:
Naziv dela
Ime Pisca (godina rodjenja i godina smrti)
U nekoj ranijoj temi sam pomenuo neupotrebu dopunskog oblika glagola biti u sadašnjem vremenu, tj. glagola jesam. Ovo je pravo mesto da na to podsetim. Ne znam da li imate naviku da čitate ono što piše u kajronima, ali ako ih čitate, morali ste da zapazite problem koji sam naveo. Neki od primera su: "izdato saopštenje", "na ulice grada izašlo", "predsednik opštine posetio", "Novak Đoković osvojio turnir u..." i td. Zar je zaista prostor u kajronima toliko ograničen, da svaki put moraju da izbace reč od dva slova - je?
real ::mpman ::Mora da bude kratko,a jasno.
A reč od dva slova je bi svaku vest učinila dugačkom i nerazumljivom?
Teorijski gledano, to jeste greška, ali postoji objašnjenje za takvu jezičku praksu , koja čak ima i svoje utemeljenje u pravopisu i gramatici. O čemu je reč? Već smo pisali ovde o pojavi krnjih (eliptičnih) rečenica. One se veoma često koriste u novinskim naslovima, pa su ''svoje pravo građanstva'' proširile i na televizijske naslove i kajrone, odnosno srodne forme. Evo nekoliko primera:
-Pala vlada
-Cene više
-otežano dogovaranje
-blizu rešenja
U čemu je ''trik''? Takve rečenice su svojom ''polurazumljivošću'' i nedovršenošću mame, provociraju čitaoca (čitaoce), gledaoca (gledaoce) da malo pažljivije pročitaju naslov kako bi se posvetili tekstu koji sledi. Šta je pri tom problem? Problem je to što nisu svi vešti ni vični da naprave provokativan naslov, a da on bude ispravna krnja rečenica, a da pri tom još i privuče pozitivnu pažnju! Nije svakome suđeno da bude maštovit, provokativan i dobronameran novinar, najkraće rečeno. Onda, po sistemu ''videla žaba...'', svi počinju da koriste to obogaljeno (umesto krnje) izražavanje i dolazimo u situaciju kakva je danas. Mnogo puta ste čuli formulacije tipa ''vidimo se sutra'', ''idemo sada na reklame'', itd. O tome je reč...
Takvi medijski naslovi i vesti, neodoljivo me podsećaju na naslov knjige "Alisa u zemlji čuda". Međutim, u ovom slučaju zaista ne mogu da zamislim adekvatnu upotrebu dopunskog pomoćnog glagola jeste - jednostavno se ne uklapa u naslov. Još jedno međutim; i sam naslov "Alisa u zemlji čuda", jeste tačan prevod, ali ne originalnog naslova knjige, već naslova koji je kao takav nastao kao posledica raznih pozorišnih, filmskih i drugih adaptacija. Originalni naslov knjige glasi: "Alisine avanture u zemlji čuda" (Alice's Adventures in Wonderland), dok je adaptirani naslov, kao što svi znamo: "Alisa u zemlji čuda" (Alice in Wonderland). Da li ova knjiga, deo svoje popularnosti duguje svom okrnjenom naslovu?
