New Age rule: reci su tu da ih ne razumemo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tvoja korekcija bi morala da bude još preciznija i izričitija. Bio sam jasan u opisu greške i nigde nisam naveo neku drugu ličnu zamenicu, sem lične zamenice u prvom licu jednine. Naravno da prihvatam tvoju korekciju jer svakome od nas može se dogoditi da ''preleti'' pogledom preko naoko nevažnog, ali suštinskog dela rečenice. Lepo je što si se setio Andrića, ali u ovom slučaju sa stanovišta polemike to je bespredmetno.

Što se tiče drugog primera, on nije relevantan sa stanovišta norme. Zašto? Najpre, reč je o versifikaciji, o metričkom zahtevu rime kome se pesnik povinovao, a zatim i stoga što niko nigde nije napisao da je baš taj njegov stih upravo onaj izuzetak koji potvrđuje pravilo i na osnovu koga bi ti s punim pravom zaključio da je cela norma ništava.

Što se upotrebe zamenice ja na početku rečenice tiče, nisam toliki purista, naprotiv. Svaki stilista će dozvoliti da neko, u nastupu retoričkog naboja, u želji da nešto dokaže, na početku rečenice naglasi: ''Ja sam to uradio'' ili '''Ja stojim iza toga''. E, tada ta zamenica ima stilsku i jezičku snagu, pa i opravdanje. U svim drugim slučajevima njena upotreba na taj način je pogrešna. Nadam se da sam sada bio dovoljno precizan u obrazlaganju mog mišljenja i da ga takvoga možeš prihvatiti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja ću još jednom da se korigujem.
Primjer s početka mog posta u kojem sam citirao Andrića je bespredmetan.

Citat:niko nigde nije napisao da je baš taj njegov stih upravo onaj izuzetak koji potvrđuje pravilo i na osnovu koga bi ti s punim pravom zaključio da je cela norma ništava.

Na koju normu misliš? U kojem dijelu i koja norma zabranjuje upotrebu lične zamjenice u prvom licu jednine na početku rečenice?

Citat:E, tada ta zamenica ima stilsku i jezičku snagu, pa i opravdanje

Potpuno se slažem.

Citat:U svim drugim slučajevima njena upotreba na taj način je pogrešna.

U drugim slučajevima se i ne koristi. Lična zamjenica, u prvom licu jednine, još na početku rečenice upravo se i koristi (između ostalog) u primjerima koje si ti naveo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uglavnom smo se razumeli. Pošto sam i ja pristalica preciznog obrazlaganja tvrdnji, a s obzirom na to da mi je već poodmaklo doba večeri da preturam po biblioteci, sutra ću potražiti i postovati deo tekstova koji se odnosi na korišćenje zamenice ja na početku rečenice u srpskom jeziku. OK?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Andrić i Crnjanski da se ne "diraju". Oni su takve "veličine"da imaju pravo da počinju rečenice kako god hoće. Njihove rečenice su jednostavno drugačije i odraz su njihovog stila pisanja. Da neko drugi piše tako, zamerila bih mu rekavši da je rečenica preduga, ali Andrić, to je zaista bespredmetna polemika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad sam otvarala ovu temu, nisam imala na umu nepravilnosti vec jednu vrstu manipulacije koju koristi jezik u svoje svrhe, a krije se iza sintagme "biti u duhu i skladu sa vremenom u kome zivimo". Sasvim slucajno prvi primer je bio iz politickog zivota.

Krajem proslog veka, City "zvezde" su govorile da sviraju etno. Poslusam i pitam se sta je tu etno. Meni je etno ono sto izvode braca Teofilovic, Biljin "Bistrik", "Balkanika". Pre neku godinu, na internetu procitam da Santana, Sting i Madona sviraju hip-hop. Svi u istom kosu. A posle opet cujem da je hip-hop i zabavna ali i rep muzika. Saberi oduzmi, koliko izvodjaca toliko pravaca. Da svi budu originalni. Pre jedno deset godina, bilo je popularno proganjanje "satanista" koji na koncertima izgovaraju reci koje, unazad procitane, hule na boga. Trebalo je cak da prevodim neke emisije tog tipa. Jedna od recenica, recimo, glasila je: "Isus je bio protiv rock and roll-a." Pitala sam jedno dvadesetak kolega da li im nesto smeta u toj recenici. Zbog prve reci se nisu usudjivali da pomisle da komentarisu. Samo je jedan rekao: "Zar rok nije izum 20. veka?"

U masi reklama, izdvojila se "udjes-izadjes i gotovo". Trebalo je, valjda, naglasiti skracivanje papiroloskog postupka prilikom uzimanja kredita. Uz ocito smisljenu vrcavu duhovitost. O nepovoljnosti kredita tada se jos niko nije usudjivao da govori.

Ne gledam reality programe. Odgledam tek 2-3 epizode da "ne budem neobavestena". Prosle nedelje otkrih Survivor. Odgledah nekoliko epizoda - nigde scene gde se lovi, trazi hrana ili priprema. Samo izlezavanje na plazi, poneka igrica i opanjkavanje. Dobro, pomislim, ajde, opstati medju ljudima, moze i tako da se shvati. Kad ono svi ocekuju nekakvu otvorenost i bliskost od nepoznatih ljudi u uslovima u kojima se takmice za novac.

Obicnim covekom se manipulise na svim nivoima a jezik je jedno od glavnih sredstava. Odnosno, ljudi manipulisu ljudima iz razlicitih pobuda. Umesto da bude sredstvo sporazumevanja, jezik je postao odlican nacin da se ne razumemo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U potpunosti si u pravu , Silija, juče sam gotovo pola časa odvojila, ne bih li uspela bar delimično "da osvestim" učenike, da je mnogo lepše provesti dan sa prijateljima, na nekom izletu sa roditeljima, neke divne dečije pesme... umesto da se voze organizovno (pazi organizovan prevoz) do Beograda (verovatno) da bi predstavljali publiku tom programu Survivor ili kako se već zvaše. Pokušavam, nadam se da donekle i uspevam da ukažem na "zlo zapada", na zaglupljivanje-svesno, na emisije koje su potrošene negde davno, pa nama prodate kao "in", na osnovne ljudske vrednosti, na kulturu, istoriju, civilizaciju...
Izvini, možda se moje misli ne poklapaju sa temom koju si započela, ali tema je opširna i zadire duboko, a kako si rekla jezikom se lako manipuliše.
Trudimo se svim snagama da ga ne svedemo na žargon, na tri reči kojima se sve može izreći: cool, truba, super!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Medalja ima dva lica. S jedne strane, možemo staviti prigovor, u stilu: "Pored toliko divnih reči u našem jeziku, mi sve više koristimo 'tehnički' i ulični žargon, mahom stranog porekla". Sa druge strane, možemo se zapitati: Zašto se dešava da se "divne reči našega jezika" sve više povlače iz upotrebe. Mislim da je problem u adekvatnosti reči, u njihovom odnosu prema suštini stvari. O tome sam na drugom mestu već nešto "natuknuo" (Forum Filozofija-Proklo Dijadoh). Tamo gde sadržinskog odnosa suštine i forme nema, reči nestaju. "Uvoze" se izrazi kao npr. cool, jer se jednom rečju pokušava reći mnogo toga (dobro, mirno, smirenost, bezbrižnost, ravnodušnost, odlično, sjajno, savremeno, moderno, staloženost, odsutnost, nepovredivost, uravnoteženost, ...), za šta nema jedne, adekvatne i sveobuhvatne reči u našem jeziku. A nekada je takvih "suštinskih" reči bilo, i za njihovo objašnjenje i značenje je potrebno više stranica nekakvog rečnika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor ::Medalja ima dva lica. S jedne strane, možemo staviti prigovor, u stilu: "Pored toliko divnih reči u našem jeziku, mi sve više koristimo 'tehnički' i ulični žargon, mahom stranog porekla". Sa druge strane, možemo se zapitati: Zašto se dešava da se "divne reči našega jezika" sve više povlače iz upotrebe. Mislim da je problem u adekvatnosti reči, u njihovom odnosu prema suštini stvari. O tome sam na drugom mestu već nešto "natuknuo" (Forum Filozofija-Proklo Dijadoh). Tamo gde sadržinskog odnosa suštine i forme nema, reči nestaju. "Uvoze" se izrazi kao npr. cool, jer se jednom rečju pokušava reći mnogo toga (dobro, mirno, smirenost, bezbrižnost, ravnodušnost, odlično, sjajno, savremeno, moderno, staloženost, odsutnost, nepovredivost, uravnoteženost, ...), za šta nema jedne, adekvatne i sveobuhvatne reči u našem jeziku. A nekada je takvih "suštinskih" reči bilo, i za njihovo objašnjenje i značenje je potrebno više stranica nekakvog rečnika.

To je jeste glavna dijagnoza! Nije bogatvo jezika u tome da za jedna reč bude sinonim za mnogo pojmova, naprotiv. Naveo si izvanredan primer, pa hajde da ga apsolviramo. Suprotno svim navedenim sinonimima, izvedeni glagol ''iskulirati'' znači i - ignorisati, prevazići, nadvladati...Toliko različitih značenja. Dolazi do neverovatne ''anglikanizacije'' jezika i ne samo jezika, već razmišljanja! Sociološka komponenta jezika (ona, najvažnija) na taj način se bitno skrnavi. Kako? Ako nisi iz te socijalne grupe koja izraz ''cool'' koristi na samo sebi svojstven i razumljiv način, od prilike do prilike, nećeš ih razumeti. Remeti se komunikacijski čin, tačnije - narušava se ono što je jeziku najimanentnije.

Dugo je kod nas vladalo mišljenje da je naš jezik bogat, dok nije utvrđeno koliko mnogo polisemija (homosemija i homonimija) učestvuje u našem govoru i pisanju (reči kao što su kosa i jela mogu se pisati i razumeti na dvocifren broj načina). To nije bogatstvo, već naprotiv - nedostatak i siromaštvo. Arapi nemaju odgovarajuću reč za sneg. Eskimi imaju - 27 . Mi sada ''treba'' da umesto izvanrednog spektra različitih raspoloženja da upotrebimo jednu jedinu, i to stranu , reč - ''cool''. Zašto? Znamo, naravno...Jezici se povlače, degenerišu i izumiru pred najezdom ''kompjuterskog'' engleskog, i to veliki, svetski jezici.

PS
Nisam zaboravio na onaj prilog vezan za upotrebu zamenice u prvom licu jednine, znam gde je nego nisam stigao da ga iskeniram.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Dolazi do neverovatne ''anglikanizacije'' jezika i ne samo jezika, već razmišljanja!

Engleski jezik je oduvijek bio otvoren novinama i različitim uticajima. To je jedan od osnovnih razloga zbog čega se uspješno proširio po cijelom svijetu.
Jedna od tradicionalnih zabluda je da jezici mogu biti bogati ili siromašni.
Jezički potencijal je isti kod svih pripadnika iste jezičke zajednice a ipak će neki članovi mnogo bolje i ljepše upotrijebiti taj potencijal. Ovdje sam namjerno boldovao riječi da ne dođe do nesporazuma. Šta želim reći?
Bolji govornik jedne jezičke zajednice (koja po tradicionalnom mišljenju ima siromašan jezik, daleko može da nadmaši lošijeg govornika (manje rječitog) bez obzira što on ima maternji jezik zajednice koji bi se mogao nazvati bogatim jezikom.

Priznajem da ne razumijem šta znači "anglikanizacija" razmišljanja. Šta to ztnači. Čak i da izbjegavam upotrebu riječi kuler i koristim npr. ventilator - šta sam postigao? Osnova druge riječi je latinskog porijekla, dok je kuler vjerovatno engleska.

Čini mi se da se ne treba plašiti najezde novih riječi u našem jeziku. Prije će ga onesposobiti zatvorenost, jer ima mnogo jezika koji jednostavno izumiru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se sa oba mišljenja, dolazi do anglikanizacije jezika i razmišljanja (u negativnom smislu), a sa druge strane tu smo da negujemo naš jezik koji je bogat tim više što su ljudi koji se njime služe bogatiji (rečima-znanjem).
Svaka iole osveštena nacija, trudi se da očuva svoj "identitet" bojeći se od izumiranja, neguje jezik, kulturu, čuva svoje...
Nekako bih izdvojila Parižane, koji su u tome ekstremni. Retko koji govori engleski, osim taksista, naravno.