Novokomponovani govor..ili: nastavlja se uništavanje jezika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...Stvari su mnogo jednostavnije, kao i uvek. Reč je o stilskim figurama konstrukcije koje se jednim imenom zovu permutacija - inverzija i paralelizam. U ovom slučaju, to je stilska figura inverzija. Vrlo se često koristi, a mnogi pisci ,pre svih Desanka Maksimović, tom stilskom figurom su napravili ime.

Dakle, pored analize koju ste vas dvojica postavili, sad imamo i stručni apsekt ove pojave. Inverzija se koristi da bi se pojačao efekat nekog iskaza, naglasio značaj tog dela rečenice i stilski osnažila rečenica. Naravno, ne po cenu razumevanja iskaza. I to se, nažalost, ponekad desi - kada pisac žrtvuje razumljivu rečenicu zbog toga da bi pokazao kako vlada stilom, odnosno poznaje stilske figure.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:"Неколико година након" или "након неколико година".? Кога то забавља, нека анализира и даје примере. Друго ми је на уму. Хоћу само да изјавим, да сам још пре неколико година избацио из употребе реч "након", у корист речи "после".

Možeš li da pojasniš zbog čega si izbacio riječ "nakon"?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::Citat:"Неколико година након" или "након неколико година".? Кога то забавља, нека анализира и даје примере. Друго ми је на уму. Хоћу само да изјавим, да сам још пре неколико година избацио из употребе реч "након", у корист речи "после".

Možeš li da pojasniš zbog čega si izbacio riječ "nakon"?

Hrvaština. U principu nemam baš nešto protiv toga da koristimo tuđice, pa i hrvaštine, pod uslovom da nisu neke novokomponovane složenice. Primetio sam da sam počeo da izostavljam našu reč "posle" iz svakodnevnog govora u korist reči "nakon", pa sam rešio da to prekinem. Sad se mrštim kad god čujem reč "nakon".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И у горњем примеру реч је о правилном и неправилном исказу. "Неколико година после", или "неколико година након" није исправно ако после ових речи нема одреднице која указује на нешто од чега почиње ток тих неколико година. Исправан је, међутим, израз: "Неколико година касније", који може самостално да опстане.

На почетку реченице сматрам да је дозвољено: "После неколико година", или "након неколико година". Ипак, боље је да се користи: "Неколико година касније".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="real

Hrvaština. U principu nemam baš nešto protiv toga da koristimo tuđice, pa i hrvaštine, pod uslovom da nisu neke novokomponovane složenice. Primetio sam da sam počeo da izostavljam našu reč "posle" iz svakodnevnog govora u korist reči "nakon", pa sam rešio da to prekinem. Sad se mrštim kad god čujem reč "nakon".[/quote]



Isti slucaj
Ne razumem zasto izbegavamo to " posle", a zaista "nakon"
ulazi nekako na velika vrata u srpski.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rayela ::[quote="real

Hrvaština. U principu nemam baš nešto protiv toga da koristimo tuđice, pa i hrvaštine, pod uslovom da nisu neke novokomponovane složenice. Primetio sam da sam počeo da izostavljam našu reč "posle" iz svakodnevnog govora u korist reči "nakon", pa sam rešio da to prekinem. Sad se mrštim kad god čujem reč "nakon".



Citat:Isti slucaj
Ne razumem zasto izbegavamo to " posle", a zaista "nakon"
ulazi nekako na velika vrata u srpski.[/quote]

Hm...Savetujem da pojačate mere opreza kada neku reč proglastite kroatizmom, odnosno ''hrvaštinom''. Pre toga, makar ovlaš ili kradom, pogledajte u Vukov Rječnik da se uverite u istinitost tvrdnje. Zašto? Ispostavilo se (mnogo puta do sada) da su Hrvati ogroman fundus srpskih reči (pardon - reči koje su koristili Srbi) preuzeli ...i sačuvali mnogo bolje nego mi! Paradoksalno je , ali i tačno: korene nekih srpskih reči lakše ćete pronaći i istražiti u hrvatskom jeziku. Naravno da primera ima mnogo, ali evo samo jednog - tisuća i hiljada. Iz starog grčkog došla nam je reč hiljada i mi smo je, kao bližu i frekfentniju, više koristili, tako da se ona i zadržala kod nas. Proto-balitičko-slovenska reč tisuća (tisjača) koju su Sloveni doneli sa sobom tokom seoba, sačuvala se u krajevima udaljenijim od grčkih uticaja, a svoju žilavost duguje i želji za opstankom naciona. Takvih reči , rekoh, ima mnogo a danas ih doživljavamo kao klasične kroatizme. Simbolično rečeno - to su jezički ''janičari''.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odosmo mi na krivi put. Nekako mi se čini da pogreška koju real čini nije pojedinačan slučaj. Zbog čega prisilno izbacivati riječ, ma čija ona bila?

Ako izgovorim ili napišem hiljadu a ne tisuća, ja tim izgovorom ne izražavam nikakve specijalne simpatije prema grupi ljudi koji inače koriste hiljadu, već samo slijedim svoj jezički osjećaj, ono što nosim od davnina.

Savremena lingvistika jezički osjećaj smatra jedinim važnim arbitrom u pitanjima jezičke upotrebe.

Evo jednog zanimljivog citata na ovu temu:

"Skloni poltronstvu kao malo ko u svijetu, balkanski ljudi su spremni promijeniti svoj jezički izraz ako tom promjenom mogu ušićariti makar i najmanju paru." M. Riđanović

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zar tebi @Dubara nije jasno da si demantovao sam sebe u prethodnoj poruci?

Dubara ::Odosmo mi na krivi put.

Stil??

Dubara ::Nekako mi se čini da pogreška koju real čini nije pojedinačan slučaj. Zbog čega prisilno izbacivati riječ, ma čija ona bila?

Prvo. Mnoge reči su na silu ušle u naš jezik; npr. turcizmi i persijanizmi. Drugo. Neke nam se nameću na perfidniji način; npr. anglikanizmi. Treće. Smatram da je opravdano prihvatati samo strane reči za koje mi nemamo adekvatnu zamenu. Ovo se pre svega odnosi na tehničke pojmove i tsl. Četvrto. Zaboravili smo i izbacili iz upotrebe mnoge naše izvorne reči, a koje se juš uvek pamte i koriste na selu. Peto. Dozvolili smo kataklizmu obrazovanja!

Dubara ::Ako izgovorim ili napišem hiljadu a ne tisuća, ja tim izgovorom ne izražavam nikakve specijalne simpatije prema grupi ljudi koji inače koriste hiljadu, već samo slijedim svoj jezički osjećaj, ono što nosim od davnina.

Tako si naučen od detinjstva. Ali, čovek se uči dok je živ. Nisi valjda zacementirao svoj jezički fond?

Dubara ::Savremena lingvistika jezički osjećaj smatra jedinim važnim arbitrom u pitanjima jezičke upotrebe.

Prvi put čujem za tako nešto. Čak mi zvuči zaverenički i zlonamerno.

Dubara ::Evo jednog zanimljivog citata na ovu temu:

"Skloni poltronstvu kao malo ko u svijetu, balkanski ljudi su spremni promijeniti svoj jezički izraz ako tom promjenom mogu ušićariti makar i najmanju paru." M. Riđanović

Ne znam baš da koliko je ispravna ova ocena o stepenu poltronstva balkanskih ljudi, ali ima toga sigurno; posebno kod političara.?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Prvo. Mnoge reči su na silu ušle u naš jezik; npr. turcizmi i persijanizmi. Drugo. Neke nam se nameću na perfidniji način; npr. anglikanizmi. Treće. Smatram da je opravdano prihvatati samo strane reči za koje mi nemamo adekvatnu zamenu. Ovo se pre svega odnosi na tehničke pojmove i tsl. Četvrto. Zaboravili smo i izbacili iz upotrebe mnoge naše izvorne reči, a koje se juš uvek pamte i koriste na selu. Peto. Dozvolili smo kataklizmu obrazovanja!

Prvo, strane riječi nisu one koje su došle sa strane, već one koje ne razumijemo.
Drugo, nametanje je nametanje bilo ono perfidno ili sa mačem, to sa riječima nema baš neke direktne veze. Turska je u ono vrijeme bila velika sila i možda bi ostatak svijeta (pa i Srbija) pokoju riječ usvojili i da nije ušla na našu teritoriju sa vojskom.
Treće, bez obzira šta ti ili ja mislili (opravdano ili ne) riječi se nezaustavljivo šire i silom ih ne možeš protjerati.

Dokaz da strana riječ vrlo bro postane domaća je engleska riječ chip koja se veoma brzo i bez poučavanja jezičkih purista prilagodila strukturi našeg jezika. Munjevito se prilagodila našem jeziku da smo počeli ispravno da je koristimo i u množini: čipovi.
Ako neko i dalje tvrdi da je čip engleska riječ, to znači da Englezi prave množinu jednosložnih imenica sa nastavkom -ov + -i, pa bi onda množina od door bila doorovi!
Kada bismo išli dovoljno daleko u istoriju ustanovili bi da je najveći broj riječi zapravo stranog porijekla.
Jesu li tebi strane "strane" riječi kao kutija, sat, bubreg koje su preuzete upravo iz turskog? Meni nisu.
Ima i domaćih riječi koje nisu naširoko poznate. Skoro je samo tuzor na nekom od ovih foruma znao značenje riječi štedar a sumnjam da ima mnogo onih koji bi razumjeli našu domaću riječ surevnjiv.

Slažem se da smo imali i još uvijek imamo loše obrazovanje.

Citat:Tako si naučen od detinjstva. Ali, čovek se uči dok je živ. Nisi valjda zacementirao svoj jezički fond?

Niko nije u stanju da zacementira jezički fond, sve i da hoće. Ipak, moje "jezičko formiranje" je završeno i to prilično davno. Nauka kaže da se to privede kraju još u djetinjstvu, zbog toga sam onomad napisao od djetinjstva.

Citat:Prvi put čujem za tako nešto. Čak mi zvuči zaverenički i zlonamerno.

Nisam zlonamjeran, niti kujem zavjeru. Da je jezički osjećaj itekako važan dovoljno je prisjetiti se Vuka Karadžića. Šta bi bilo da se on rodio u kraju gdje se pirotski govori? Jezik koji slušamo na državnim medijima imao bi samo jedan padež i potpuno drugačije akcente.

Citat:Ne znam baš da koliko je ispravna ova ocena o stepenu poltronstva balkanskih ljudi, ali ima toga sigurno; posebno kod političara.?

Na političare se prevashodno i odnosi.

Ono pitanje za moj stil nisam shvatio pa ga neću ni komentarisati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Prvo, strane riječi nisu one koje su došle sa strane, već one koje ne razumijemo.
Ova rečenica je tebi nesvojstvena i ne znam kako ti se dogodila. Dovoljno je reći da svi znamo mnogo stranih reči koje razumemo (to se , kada je obuhvaćena većina reči iz jednog jezika, zove i znanje stranog jezika).

No, da obrazložim zašto je ova tvoja rečenica suštinski netačna:

Krenućemo metodološki, od užeg ka širem, onako kako se to radi prilikom obrade tematske jedinice na času; da pođemo , najpre, od etimologije, odnosno od značenja i korena spomenute reči; evo dva dokazana rusizma:

Страна (zemlja, kraj, strana sveta)
Странный (čudan, čudnovat, neobičan, osobenjački)

U našem jeziku ruska imenica страна dobila je nešto uže značenje (bočni deo nečega, deo lista u knjizi, jedna od površina na nekom predmetu, itd).
Pridev странный (bez ruskog udvajanja i tvrdoga i) izborio se za približnije mesto u našem jeziku, pa izraz stran znači isto što i u ruskom, ali se može koristiti i kao tuđ, nepoznat, odbojan (to je meni strano, ali i kao antonim - nije mi strano to i to). Nigde se ne spominje nerazumljiv (mada može da bude, ali mu to svakako nije ni izbliza prvo značenje).


Strane reči se zovu tako što su došle sa strane, od drugih naroda i iz drugih jezika. Rečnici stranih reči i izraza zato se tako i zovu - jer u sebi sadrže strane (tuđe) reči i izraze (koje možemo i da ne znamo i da ne razumemo; stoga i otvorimo rečnik pa pogledamo.

Ne postoji, dakle, Rečnik nerazumljivih izraza (mada nije loša ideja da se napravi tako nešto ).

PS
O poreklu, originalnosti (ili izvornosti, da upotrebim najpribližniji prevod te opšteprihvaćene latinske reči ) može se dugo pričati, ali to nije sada tema (pitajte Srbende, navijače jednog našeg velikog kluba, da li razmišljaju o tome kada sebe nazivaju delijama) . Nadam se da ne zameraš što sam morao na ovaj način da korigujem tvoj iskaz jer on svojom olakošću može neupućenog ''forumaša'' može da dovede u zabludu, a to nam nije cilj, zar ne?