Novokomponovani govor..ili: nastavlja se uništavanje jezika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor ::Мене су, хвала богу, некако заобишли... Нити су ми је пружали, нити је давали, мада се узима да су ми је омогућили (мислим, ту едукацију).
Остадох ти ја неедукован у основи, не само додатно неедукован.

I sad nemaš certifikat? Imaš samo diplomu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Немам ти ја тај... цертификат, али је зато мој град "у процесу цертификације". Само да не буде онај кафкијански...

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksandar996, Red_star_girl
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Dec 2010 8:31

http://www.faf.rs/

''Otvorite'' ovaj link i u desnom uglu ćete videti plakat koji je radio profesionalac. Taj plakat se prikazuje stalno na svim televizijama . S pravom, jer reč je o aziliranoj, ugroženoj umetničkoj vrsti pa je svakako treba pomoći i na ovaj način. To je lepo. Organizatori su pomogli filmu, ali su odmogli (i to ''slonovski'') pravopisu. Zašto? Obratite pažnju na to kako su na plakatu napisani datumi: 30.11.- 07.12.'010. Dve kardinalne pravopisne greške obležio sam crvenom bojom, a jednu stilsko-tehničku plavom. Postoji formalni standard pisanja datuma u javnoj i službenoj upotrebi , a on je usvojen još 1973. godine - i nikad nije zaživeo! On je prilagođen međunarodnom standardu i piše se (npr) 12.03.2010. Međutim, SG tadašnje države dozvoljavao je , za unutrašnju upotrebu, i standardno pisanje u kome je mesec napisan rimskim brojevima. Zašto? Jer se lakše uočavaju. Kad pogledate datum na plakatu, podseća na aktivacioni kod nekog programa što bi možda i bilo ''fensi'', da nije reč o gruboj pravopisnoj grešci - pojavljuju se dva interpunkcijska znaka jedan za drugim i to dvaput! Primedba za stilsku grešku odnosi se na pisanje godine jer je veoma retko videti da se godina ovako ''skrati'', pa umesto četiri cifre ima ''samo'' tri. Za te greške deca u školi dobijaju (bar) ocenu manje, a ovaj dizajner (ili onaj koji je ovo odobrio) dobio je lepe pare, a posmatrači zabludu da je to pravilno (jer, bože moj, valjda je to neko gledao pre štampe, nemoguće da je greška, itd). Što je mnogo, mnogo je...

Dopuna: 19 Dec 2010 10:11

Često se u emisijama raznih vrsta može čuti frazema koja je već postala sintagma: ''osobe sa posebnim potrebama''. Pri tom se misli na osobe koje su ugrožene raznim telesnim nedostacima ili boleščću (najćešće je reč o nepokretnosti ili slaboj pokretnosti). Kada novinarima dosadi da govore ''osobe sa posebnim potrebama'' (neko je čak i te novinare naučio da ponavljanje nije samo stilska figura već može biti i stilska greška), onda govore o ''hendikepiranim'' osobama. Pri tom padaju iz greške u grešku. Zašto?

-Osobe koje su ugrožene bolešću ili nedostacima nisu osobe sa posebnim potrebama jer njihove potrebe nisu posebne. Njihove potrebe su normalne, onakve kakve ima svaka osoba, ali za njihovo zadovoljavanje potrebni su posebni uslovi.
Razlika jeste i važna i značajna jer posebne potrebe mogu imati i zdrave osobe, a ne samo bolesne.

Koja je druga greška ?
Izraz hendikep (handicap) i svi ostali koji su izvedeni izvorno se koristio (i koristi) u konjičkom sportu, kada se jači konji otežavaju kako bi slabiji mogli da se s njima ravnopravno takmiče. Takva metoda koristi se i u drugim sportovima - šahu, biciklizmu, itd. Dakle, dobro bi bilo izbegavati ovaj izraz kada je reč o osobama koje svoje normalne potrebe zadovoljavaju na otežan način.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Novo je da se osobe sa fizičkim ili mentalnim poremećajima zovu osobe sa specifičnim potrebama.
Danas sam gledala divnu emisiju (nadam se da mogu i ovde to da preporučim). Mirjana Petrović, prevodilac sa sanskrta, priča o tome da je srpki - srpskohrvatski jezik najbliži tom drevnom jeziku, jeziku Veda. Ona dalje priča o gramatičkim pravilima našeg jezika, odnosu značenje i razumevanje reči. Pravi paralelu sa engleskim (američkim engleskim) u kome reči nemaju svoje poreklo - koren, a time ni porodicu. Emisija je Kosmos a prikazivana je 15. XI 2010. Vredi pogledati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na kom programu je ta emisija?

// Ja danas nesto radila sa fonetikom, tj. otisla do nje a ucila teoriju iz knjizevnosti i dodjem do kasnjenja, zaostalosti, reterdiranog, pa se setim jednog dogadjaja na casu francuskog, gde devojka prevodi rec 'retarde' kao retardiran, ali zapravo decko kasni na cas. I onda ja krenem razmisljam o tome kako se kod nas u pogrednom upotrebljava- retardiran. Sto ima smisla, kasni neko, ali opet je i uvredljivo jer nije do njega- kao taj decak sto se uspavao- trebao je leci ranije, krenuti ranije.

Ili gresim? Ili treba retardiran ili ( jezim se ) poremecen ili specificnim potrebama, ili specijalnim potrebama ili nesto sasvim deveto?

Kada krenem da se gubim, onda to uradim na pravi nacin <_<

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Kina zabranila upotrebu stranih reči

Kineske vlasti zabranile su štampanim medijima, izdavačima i vlasnicima veb sajtova upotrebu stranih reči, naročito anglicizama, javio je Bi-Bi-Si (BBC).

U saopštenju državnog nadzornog tela navedeno je da se upotrebom takvih reči "prlja čistoća kineskog jezika".

Ekonomski i socijalni razvoj doprineo je povećanoj upotrebi stranih reči u svim vidovoma izdavaštva, navedeno je u saopštenju i upozoreno da bi norma u izražavanju trebalo da bude standardizovani kineski jezik...

Izvor i nastavak: http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2010&m....._id=480974

Eto, stavili tačku na uništenje svog jezika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Interesantan dualizam kod Kineza. Moja učenica je dve godine predavala u Šangaju na jednom nemačkom (!) univerzitetu za marketing. U svojim pričama o tom periodu izričito mi je naglasila kako su joj savetovali da u svojoj radnoj biografiji (CV) ''provuče'' kako god zna i ume da je određeno vreme radila u SAD ili imala neku vezu s njima. Dakle, običan Amerikanac , srednjoškolac, ima više šanse da tamo predaje nego drugi. Na planu opšte kulture idu još dalje, čak prave i svoje ''noći veštica'' po uzoru na Amere, itd. A s druge strane, Ameriku (kada je reč o ideologiji) ne mogu da smisle.

PS

Kod nas , u nekadašnjoj SFRJ jedini takav pokušaj imala je Makedonija. Ne znam da li je i uspela u tome . Službeno pismo - makedonsko (naravno), a ni jedna firma neće biti registrovana ukoliko u njoj postoji strani prefiks ili sufiks.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citam jedan od komentara ispod tog teksta o Kinezima, pa se zamislih: zar transkripcija, bez obzira na to sto deluje kao da time cuvamo svoj jezik, ne deluje sasvim kontraproduktivno?

Novokomponovane strane reci (vazi i za i strana imena) bi trebalo da se, u slucaju nekog eventualnog "ciscenja" jezika, pisu u izvornom obliku da bi se ogradile od jezika koji ih "uvozi".

I imena, tako napisana, potpuno su ... negugljiva (sic!)

• 1Ovo se svidja korisniku: Tamtitam
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se tice transkribovanja imena.. Jedna profesorka je pristalica toga, druga ne.

Reci ako transkribujemo, dobijemo rec koja je bukvalno strana. Ako je prevedemo, opet dobijemo novu rec ali sa srpskim pecatom ( ako ne mozemo ili nemamo rec koja odgovara toj nekoj stranoj reci )

Sta sada raditi?
Stvarno ne bih volela da moje ime dobije neko novo ime. Tipa, italijansko Sergio, moja tetka bi prevela kao Srdjan. -.- On je Serdjo, pa je Serdjo.

A da ostavimo Sergio, neko ko ne zna italjanski bi citao po Vuku, zar ne?

Uvek u dilemi oko ovoga.. Ako trazite pismeno ime pisca, super vam dodje izvorno, ali usmeno, kako onda traziti ime ( iskljucujem mogucnost pisanja na papiru i predati tako prodavcu ) ako cete citati po Vuku?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Nouvelle
prevod imena je tek posebna i neslavna prica.

Da je bar sve ostalo u granicama dok smo prevodili imena Paje i Silje i te decije ekipe, jos bi nekako i sve proslo u redu.

No, kad mi 'ladno skratimo ime, da bi bilo, kao, u duhu jezika, pa Kolumbus postane Kolumbo a recimo, Dionisos postane Dionis- e, onda govorimo o gluposti i kratkovidosti!

A da je neko u Americi "preveo" Nikolu Teslu na "Nick Tesla", garantujem da bismo vikali i bunili se koliko nas grlo nosi!