Novokomponovani govor..ili: nastavlja se uništavanje jezika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Драга Кетика и остали,
Српскохрватски језик не постоји!
Такође бих скренуо пажњу свим самозваним заљубљеницима у српски језик да пишу ћириличним писмом. Тачније, писмом које је настало из ћирилице али се од ње доста разликује. Реч је о СРПСКОМ ПИСМУ. Замислите дискусију о енглеском језику која се, готово 100%, води (пише) ћирилицом? Или, рецимо, да је у питању руски језик и латиница?! То није могуће. Сваки језик има једно писмо. То је правило над правилима. Не може бити језик са два писма. Латинично писмо, које су за потребе свог језика, а под утицајем Цркве, Чеси модификовали тзв. "кукама и квакама", Хрвати су употребили (са одређеним корекцијама) да српски језик прилагоде својим потребама. Тако је српски језик постао међународни језик, али му је аутентичност оспорена перфидном употребом модификованог латиничног писма.

• 1Ovo se svidja korisniku: Ketika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arcibalde, dobrodosao na forum.

Evo, zamislila sam
Izuzetno bi me obradovalo da su svi jezici toliko prilagodljivi da se mogu pisati i latinicom i cirilicom.
Ne bi trebalo da nas ljuti ono sa cim treba da se ponosimo. Nas jezik je privilegovan na taj nacin a ne osakacen.

Sto se statusa "medjunarodnog" jezika tice, to se ne dobija tako lako.
Prvo bi trebalo da se stvori jedna kriticna masa ljudi koja ga govori, a kojoj srpski nije maternji jezik.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arčibald Rajs ::Драга Кетика и остали,
Српскохрватски језик не постоји!
Такође бих скренуо пажњу свим самозваним заљубљеницима у српски језик да пишу ћириличним писмом. Тачније, писмом које је настало из ћирилице али се од ње доста разликује. Реч је о СРПСКОМ ПИСМУ. Замислите дискусију о енглеском језику која се, готово 100%, води (пише) ћирилицом? Или, рецимо, да је у питању руски језик и латиница?! То није могуће. Сваки језик има једно писмо. То је правило над правилима. Не може бити језик са два писма. Латинично писмо, које су за потребе свог језика, а под утицајем Цркве, Чеси модификовали тзв. "кукама и квакама", Хрвати су употребили (са одређеним корекцијама) да српски језик прилагоде својим потребама. Тако је српски језик постао међународни језик, али му је аутентичност оспорена перфидном употребом модификованог латиничног писма.


Драги Арчибалде Рајсе (и остали ? ),

Парафразираћу нашу драгу Сорелаг, иначе универзитетског професора: ''Много волим кад цитирам ауторитете''.

О српскохрватском (хрватскосрпском) језику писали су највећи лингвисти који припадају овом језику, али и многи други, светски слависти. Једна од књига у којој је то најсажетије, најјасније и најпрецизније написано јесте ''Српски језички приручник'' (друго, допуњено и измењено издање, Београдска књига, Београд, 2004). Њега је сачинила ''велика четворка'' наши најфлексибилнији и најангажовани лингвисти тога времена - академици Павле Ивић, Иан Клајн, Митар Пешикан и мр Бранислав Брборић (вероватно наш најталентованији социолингвиста). Од седме до 36. странице (уз приложену библиографију) пише све што треба како би свима , од лаика до академика, било јасно шта наша наука мисли о српскохрватском (хрватскосрпском) језику. Када то будеш прочитао, можемо наставити расправу. Наравно, уколико ти ова књига није дохватна ( требало би већ да је имаш, а свакако би морао да је набавиш), спреман сам да ти, као ''прву помоћ'' скенирам то штиво. Потрајаће, али ће једном за свагда сви које то интересује имати понуђено , на тацни, да то прочитају. Да ли ће прочитати или ће наставити са својим тврдњама, избор је искључиво њихов.

Српскохрвтски (хрватскосрпски) језик постоји за све слависте света и као такав се изучава. То би се могло сматрати насажетијим закључком тог текста и сликом чињеничног стања. Онај ко жели да специјализује своја знања може да се посвети огранцима те групе језика и да изучава српски, хрватски, црногорски, босански, итд.

ПС
Наравно да је лако рећи - ''шта тај и тај знају, они немају појма'', али мени не долази свести да доводим у питање знање и тврдње академика. Надам се да ни ти не припадаш таквој групи људи већ да ћеш послушати моју препоруку и кренути у озбиљно проучавање овог питања. Сигуран сам да ће ти пут бити олакшан, само уколико будеш прихватио ове сугестије.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arčibald Rajs, kako to simpatično zvučni "Draga Ketika i ostali,".
Ja još uvek poštujem reči svog profesora Jovana Jerkovića (stari profesor koji žmuri dok govori, a svaka reč mu je zlata vredna), a taj čovek kaže da nema hrvatskog jezika i srpskog jezika i bošnjačkog jezika..., to je jedan jezik srpskohrvatski ili hrvatskosrpski jezik.
Ipak, ako misliš da ga je vreme pregazilo, i argumentovano braniš svoju tvrdnju, ja ću je poštovati i počeću tvoju tvrdnju da branim, samo me moraš u nju uveriti. Za početak predstavi se imenom i prezimenom da ne ispadne da nas je jezički osvestio Arčibald Rajs, a onda nam predstavi ćirilično pismo, tačnije pismo koje je nastalo iz ćirilice, ali se od nje dosta razlikuje (kako si napisao). Pa od nove godine da se dopisujemo tim čisto srpskim pismom!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

О ћирилици има много изванредних књига. Препоручујем нашем драгом Арчибалду (и осталима?) капитално дело П. Ђорђића ''Историја српске ћирилице''. Ту књигу сам трипут куповао. Двапут сам је поклањао својим најбољим ученицима, а једном сам је, коначно, сачувао и за себе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тамтитам:
Хвала. Језик не може бити привилегован, већ само људи који га употребљавају. Основна карактеристика језика је писмо. Каратеристика српског језика је СРПСКО ПИСМО. Дакле, прихватањем другог (још једног) писма негирамо само својство језика, тачније одузимамо му основну карактеристику: јединствено писмо. Да би језик постао међународни, није му потребан статус (од некога или нечега признат). Потребно је да језик употребљава макар још једна нација поред оне којој је језик матерњи. У случају спрског језика јасно је да њиме ГОВОРЕ (али не и пишу) поред Срба, Хрвати, Бошњаци и Црногорци као међународно признате нације. Следствено, српски језик јесте међународни.

Сириус:
Не може се језик посматрати искључиво као лингвистички феномен. То једнострани приступ који је модерна наука напустила крајем прошлог века. Ако постоји српскохрватски језик, са два писма (?!) зашто га једино Срби употребљавају као језик који има два писма? Зашто то не чине и Хрвати (не пишу и ћирилицом)? Поменули сте расправу. Ја сам мислио да је форум место за дискусију. Разлика је огромна. Расправа води разрешењу а дискусија формирању. Набројани научни ауторитети су ауторитети локалног караткета. Језик није само ствар лингвистике. Језик је комплетно културно наслеђе и систем вредности. И зашто не доводити у питање ставове и тврдње академика? Не постоји ни један разлог. Не само због чињенице да је лако пронаћи академике са различитим размишљањем о српском (српскохрватском) језику већ и због истине да је предњи фронт науке увек формиран захваљујући начелу отворене дискусије. О прихватању сугестија ћемо другом приликом.

Кетика:
Арчибалд Рајс је покушао да освести Србе. Одабир његовог имена, у овом случају, није случајност. Иако сарказам сматрам врлином, не могу се отети утиску да је у Вашем случају недобронамеран.
Разлике између СРПСКОГ ПИСМА и старе (негде још увек "живе") ћирилице је у другачијем основном "коду" писма. Творци ћириличног писма, које је прилагођавано фонетским каратеристикама одређене групе старословенских језика, тежили су универзализму, као тада општеприхваћеном принципу. Исто је било и у случају латиничног писма. Модернизацијом језика, ћирилчно писмо губи на фунционалности и бива замењено тзв. "новим ћирилицама". Код свих народа који су променили "стару" ћирилицу дошло је до еволуције овог писма. Само је код Срба писмо, после Вука караџића, промењено из корена. Најзачајније промене јесу у утврђивачима и умекшивачима самогласника. Српско писмо их нема, за разлику од других ћириличних писама. Потом, не постоји двозначје у писму. И највеће достигниће нашег језика јесте ЈЕДНО СЛОВО ЈЕДАН ГЛАС, што је могуће написати само и искључиво СРПСКИМ ПИСМОМ. Када пробате да ова достигнућа, али истовремено и правила српског језика , искажете латиничним писмом схватате да то није могуће - њ постаје н+ј; љ постаје л+ј, џ постаје д+ж итд.

Узмимо примере светских језика, рецимо шпански или енглески. Замислите да се у Канади, одлуком Парламента, промени писмо из латиничног у ћирилично (или у неко треће писмо). Да ли би то довело до стварања енглескоканадског језика? Да ли би Канађани променом писма стекли право на канадски језик? Или, рецимо, Аргентинци, променом латиничног писма у неко друго, креирају аргентински језик?
Све ово звучи смешно и изгледа немогуће. Осим када је српски језик у питању.

Пишем ове редове само ради "правилније оријентације". Других мотива немам.

Срдачан поздрав

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Сириус:
Не може се језик посматрати искључиво као лингвистички феномен. То једнострани приступ који је модерна наука напустила крајем прошлог века.

Samo treba pažljivo da čitaš ono što drugi pišu. Ništa više i ništa manje.

Zašto? Primetio si, pretpostavljam, da sam upotrebio izraz sociolingvistika, a to na šta me ti podsećaš jeste azbuka u lingvistici. Nema potrebe za podsećanjem. Znamo da je jezik sociokulturološki fenomen.


Za odgovor na ostale tvoje dileme Citat:Ако постоји српскохрватски језик, са два писма (?!) зашто га једино Срби употребљавају као језик који има два писма? Зашто то не чине и Хрвати (не пишу и ћирилицом)? ipak ti pročitaj ono što sam preporučio. Tamo piše sve.

Citat:О прихватању сугестија ћемо другом приликом.

Nećemo drugom prilikom. Meni nikad dnevno-političke rasprave i jezička demagogija nisu išle od ruke. Stoga, pročitaj naučnu građu pa ćemo onda otvarati druge prilike. Dotle će ovo ličiti na razgovor ''gluvim '' telefonima. OK? OK...

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arčibald Rajs ::Да би језик постао међународни, није му потребан статус (од некога или нечега признат). Потребно је да језик употребљава макар још једна нација поред оне којој је језик матерњи. У случају спрског језика јасно је да њиме ГОВОРЕ (али не и пишу) поред Срба, Хрвати, Бошњаци и Црногорци као међународно признате нације. Следствено, српски језик јесте међународни.


Eh. Nije sporno da NEKI Hrvati govore srpski

Nego, da te pitam nesto. Sta mislis, da li farsi moze da se tretira kao medjunarodni jezik?

Imam poznanicu koja zivi u Svedskoj. Kada je konkurisala na posao, poslala je CV u kojem je napisala da cita, pise i govori sledece jezike: srpski, hrvatski, bosanski, makedonski i slovenacki. Primljena je, ali su joj rekli da su se od srca nasmejali njenom mnogojezicnjastvu. I svedske plavuse su ukapirale.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tamtitam ::Arčibald Rajs ::Да би језик постао међународни, није му потребан статус (од некога или нечега признат). Потребно је да језик употребљава макар још једна нација поред оне којој је језик матерњи. У случају спрског језика јасно је да њиме ГОВОРЕ (али не и пишу) поред Срба, Хрвати, Бошњаци и Црногорци као међународно признате нације. Следствено, српски језик јесте међународни.


Eh. Nije sporno da NEKI Hrvati govore srpski

Nego, da te pitam nesto. Sta mislis, da li farsi moze da se tretira kao medjunarodni jezik?




Fino si se setila da uporedis farsi i srpski.

Farsi govori oko 75 miliona ljudi ( Iran, Avganistan,Tadzikistan, Indija
(deo oko Bombaja) ali se u Avganistanu i Indiji zove dari.

Tako se i ovaj nas srpski negde zove i bosanski,crnogorski.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iako nemam stručno znanje iz bilo koje oblasti koja je u neposrednoj vezi sa lingvistikom, podržavam skore osve primedbe koje je izneo Arčibald. Objasniću i zbog čega. Najkraće rečeno, logično mi je da jednom jeziku, odgovara jedno pismo (princip ekonomičnosti). Zbog toga je svako drugo pismo, veštački nametnuta tvorevina, stvorena sa izvesnom svrhom. A kada je reč o pomenutim autoritetima iz oblasti lingvistike, rekao bih da oni od silnog drveća ne vide šumu. Opraštam im, jer sam i sam toliko puta bio svedok da se neki inženjerski autoriteti potpuno izgube pri rešavanju nekih glavolomki u svojoj oblasti, pa ne znaju više ni gde je početak, ni gde je kraj. Toliko.

p.s.

Pišem latinicom, uostalom kao i većina inženjera. To je došlo samo po sebi, а ne zbog toga što više volim latinicu od ćirilice. Naprotiv. Divim se rusima koji inženjerske knjige prevode i pišu ćirilicom. Zapanjio sam se, a i oduševio, kad sam pre petnaestak godina došao do nekih ruskih stručnih knjiga, i kad sam u njima pročitao da oni čak ni sulu ne obeležavaju slovom "F", već slovom "Ф".