Novokomponovani govor..ili: nastavlja se uništavanje jezika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::Citat:A valjda je jasno da ako izgubimo jezik, necemo vise ni znati
ko smo i sta smo.

Ovo je potpuno netačno.

Postoje djeca naših ljudi koji su davno otišli u inostranstvo i koja nikada nisu naučili maternji jezik (ili su savladali samo osnove sporazumijevanja).

Mnogi od njih znaju bolje ko su i šta su od nekih naših klinaca.
Moguće je da u inostranstvu nacionalna/kulturna različitost podstiče negovanje kulturnog i nacionalnog identiteta kod naših ljudi.

Maternji jezik zaista jeste bitan nosilac kulturne jednog naroda, tako da se slažem sa Rayelom.

Zašto ne više naroda? Pretpostavljam zato što je nacionalni jezik jedna od stvari koja konstituiše naciju. Pritom ne želim da ulazim u otimanje jezika Mađarima i Rumunima.

Što se engleskog jezika tiče, mislim da paralela nije dobra. Engleski jezik je doživeo ogromnu ekspanziju kao posledicu kolonijalizma, informatičke revolucije, globalizacije...

To je neko moje krajnje laičko mišljenje. Pitanja kojima se bavi ova tema su kompleksna i veći deo tih pitanja je izvan mog dometa kao neadekvatno potkovane osobe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: Pretpostavljam zato što je nacionalni jezik jedna od stvari koja konstituiše naciju.

Šta onda konstituiše Latinsku Ameriku?
Koliko znam tamo je službeni jezik španski, izuzev Brazila u kojem pričaju portugalski? Ili tvrdiš da tamo nema nacija?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::Citat: Pretpostavljam zato što je nacionalni jezik jedna od stvari koja konstituiše naciju.

Šta onda konstituiše Latinsku Ameriku?
Koliko znam tamo je službeni jezik španski, izuzev Brazila u kojem pričaju portugalski? Ili tvrdiš da tamo nema nacija?

Mozemo mi ovde da pominjemo i tasmanijske djavole,ali je tema
srpski i kako da ga ocuvamo..

Konkretno za spanski: U Meksiku (Ciudad de Mexico)
postoji institut koji definise i odredjuje standard spanskog jezika.

U engleskom,koji je tvoj favorit, postoje jasno definisano sta je prica
a sta je govor. Pa i u glagolima to talk i to speak ali i to tell, to say.
I vidis, nikome ne pada na pamet da u toj meri pojednostavljuje
jezik da sada ni glagol govoriti vise ne igra nikakvu ulogu, nego se sve prica. Postoji u srpskom i glagol kazati,reci

Postojie i izrazi: ma sta kazes, ili Rshumovi stihovi

Ma sta mi rece
Juzna Morava uzvodno tece
Ma sta mi rece
Na svakom drvetu klikeri zvece
Ma sta mi rece
U Stipu mece ustipke pece
Ma sta mi rece
U brzom vozu sisali kozu

Steta sto ti arapski ne pade na pamet ako vec pricas o nacijama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Rayela

Prije svega engleski nije moj favorit, čak i ne govorim engleski.
Srpski jezik je moj favorit, ali njegovi "čuvari" (moje mišljenje) pretjeruju u njegovoj zaštiti i štite ga toliko "dobro" da će veoma brzo zaista biti ugrožen.

Ako više od pola Srbije jednu riječ akcentuje na jedan način, a samo oni koji moraju zbog važeće norme, na drugi način - to znači da su oni koji donose normu napravili grešku. Još jedan zakon je ostao mrtvo slovo na papiru. Kome vrijedi norma i propis ako se ne poštuju. Dobro dođu jezičkim čistuncima da malo zanovjetaju i pametuju, malo sole pamet "nepismenom" narodu i ništa više. I oni još kao pametni.

Valjda je osnovni cilj jezika sporazumijevanje, a jedna riječ može imati i više značenja. Ne znam zbog čega je boldovano moje pričaju, kao da pričam nekim drugim jezikom?

Kazivanja o tome kako je jezik jedna od stvari koje konstituišu naciju, ne drže vodu. Nije bivša Jugoslavija popucala po šavovima zbog toga što se nismo razumjeli lingvistički ili zbog toga što je neko pričao štokavskim a neko štakavskim narječjem. Smiješno.

Problemi su nastajali zbog potpuno drugih stvari, nikada i nikako zbog jezika. Nekada aktuelni političari (a i ovi današnji) nikada u konflikte nisu ulazili zbog jezičkih problema. Jezik je prije, a i sada ispunjava svoju osnovnu ulogu a to je SPORAZUMIJEVANJE. Ende.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::@ Rayela


Srpski jezik je moj favorit, ali njegovi "čuvari" (moje mišljenje) pretjeruju u njegovoj zaštiti i štite ga toliko "dobro" da će veoma brzo zaista biti ugrožen.

Ako više od pola Srbije jednu riječ akcentuje na jedan način, a samo oni koji moraju zbog važeće norme, na drugi način - to znači da su oni koji donose normu napravili grešku. Još jedan zakon je ostao mrtvo slovo na papiru. Kome vrijedi norma i propis ako se ne poštuju. Dobro dođu jezičkim čistuncima da malo zanovjetaju i pametuju, malo sole pamet "nepismenom" narodu i ništa više. I oni još kao pametni.

Valjda je osnovni cilj jezika sporazumijevanje, a jedna riječ može imati i više značenja. Ne znam zbog čega je boldovano moje pričaju, kao da pričam nekim drugim jezikom?

Kazivanja o tome kako je jezik jedna od stvari koje konstituišu naciju, ne drže vodu. Nije bivša Jugoslavija popucala po šavovima zbog toga što se nismo razumjeli lingvistički ili zbog toga što je neko pričao štokavskim a neko štakavskim narječjem. Smiješno.

Problemi su nastajali zbog potpuno drugih stvari, nikada i nikako zbog jezika. Nekada aktuelni političari (a i ovi današnji) nikada u konflikte nisu ulazili zbog jezičkih problema. Jezik je prije, a i sada ispunjava svoju osnovnu ulogu a to je SPORAZUMIJEVANJE. Ende.

Akcentovanje ili akcentiuranje nikada nije bilo merilo za poznavanje
ili nepoznavanje jezika, ali nikada ni povod ili motiv za secesije,
ratove. U bivsoj nam drzavi bilo je dijalekata,raznoraznih,
u Srbiji ih ima i dan danas,mada odumiru,valjda zbog buvljaka
i resivera, mada verovatnije iz razloga da su i roditelji danasnje dece
prilicno ravnodusni kada ,recimo kazu komsiji da njihovo dete
prica i price,bajke, strane jezike, a tek kako je umesno i slatko
kad prica francuski.

Sporazumevaju se ljudi i rukama, prstima ( u neka detaljnija objasnjenja
jezika kako se ljudi sporazumevaju ne bih da ulazim jer je ovo
PDF o lingvistici, a ne o erotici) pogledima, klimanjem glave,pokazujuci
neke predmete. Ako ti msilis da je danas za srpski jezik to i buducnost
i da bi trebalo da zaboravimo i Vuka Karadzica, Dositeja, ali i sve nase
knjizevnike,pesnike koji su pisali na srpskom,od kojih smo nasledili
najlepsi maternji jezik,onda se ti i ja uopste ne razumemo,
ja cak i ne shvatam tvoje motive da si se ovde i javio
ne bi li nam objasnio da smo mi u krivu jer se nikako ne slazemo
s tobom.

Jezik je mnogo vsie od pukih znakova za nekakvo sporazumevanje.
Sporazumevao se i Marko Polo nekako kada je isao putem svile.

Kako je moguce da ti kao novinar govoris o svom maternjem
jeziku kao nekom instrumentu koji samo sluzi da bi ljudi,kao
u prvobitnoj ljudskoj zajednici, mogli jedan drugoga da pitaju
gde ima vode,divljaci i gde sija sunce?

Ja se tebi vise necu obracati jer vidim da ti po stoti put ponavljas
da se jezik prica, a ljudi koji insistiraju da se jezici pricaju(do juce
su se govorili) nisu sagovornici iz mojih prica.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Simke ::Apsolutno je neosporna cinjenica da sam potpuno gramaticki i leksicki nepismen, to nije nista novo niti iznedjujuce. Vise se oko toga uopste ne uzbudjujem

Nisi ti nepismen, ali pravis greske koje ne bi smeo sebi da dozvolis. I oko toga bi trebalo bar malo da se zacnes.

Simke ::Kada nisam siguran da li se nesto pise zajedno ili odvojeno, ja to pisem odvojeno, tako je manja sansa da pogresim.

Da ponovim (a predlazem da i to iskace na forumu medju ovim banerima):

NE se pise odvojeno od glagola, osim u cetiri slucaja izuzetka – necu, nisam, nemoj, nemam. Uvek odvojeno: ne znam, ne mogu….

NE se pise spojeno sa imenicama i pridevima: nekonzistentno, nebitno, nefunkcionisanje….

Pridevi na SKI i ČKI se uvek pisu malim slovom, osim ako nije u pitanju ime, naziv. Dakle: srpski jezik, americko drustvo, engleski fudbal…. Ali, Srpski film (film S.S.) Americka akademija (za Oskara, recimo), Engleski forum za ekologiju….

Pridevi na OV, EV, IN se pisu velikim slovom: Karadjordjeva snicla, Markov most, Marinina cipela…

Sirius ::Ovih dana sam krečio kuću uzduž i popreko. Fasadu mi je sređivao majstor - moler. U razgovoru s njim nisam ni pomislio da ga pitam za viskozitet dlet-mase i njenu diletaciju već smo pričali o tome koliko je gusta i koliko se širi i skuplja...

Primer koji je trebalo da sve razjasni. Ne znam zasto nije.

Dubara ::Ko zna koliko je generacija ostalo "nepismeno" jer nisu mogli (ili nisu htjeli) da nauče sve što je jezička norma propisivala. Mnogima nije smetalo da postanu veliki stručnjaci u svojoj branši, uspješni poslovni ljudi (da ne kažem biznismeni) ali i dalje im se, naročito u javnim govorima, znalo da omakne ponešto od čega su jezički čistunci čupali kose...

Na poslu sam srela veliki broj ljudi sa fakultetom kao i magistara. Vecina od njih su nepismeni. A o njihovoj strucnosti bi se dalo razgovarati. Ja licno, umem da budem kruta i prva mi je pomisao: “Ako ti u osnovnoj skoli nisi naucio osnovne stvari, otkud si naucio ono tesko posle?” Obicno se ispostavi da budem u pravu. Osoba koja je strucna u svom poslu mora da cita makar strucnu literaturu (a ponesto i od ove “obicne”) i mora da prolazi kroz odredjene procedure u drustvu. Iz toga sledi da je nemoguce da bude nepismena. Domaci “biznismeni” su mahom nepismeni. Prazno redjanje velikih reci nema veze s govornistvom, elokvencijom, obrazovanjem.

Dubara ::Kasnije sam shvatio da je čak štaviše samo jedno naglašeno štaviše i da i nije loše baš na taj način naglasiti jednu riječ. To što norma zabranjuje upotrebu čak štaviše više govori o normi nego o jeziku. I nek ostane na dušu onima koji su to smislili.

Čak štaviše i isto takođe su pleonazmi i TACKA. To je pravilo i tako je ispravno. Koriscenje ovih sintagmi se smatra nepismenim. Obrazovana osoba to zna i trudi se da to usvoji. Ako se nekom svidja da tako govori, to je njegova stvar.

Dubara ::Ono što mi je važno je da se razumijem sa mojim sagovornikom, da ne otkopčam pogrešan kabl i ne napravim kratak spoj kod montaže.

Ovakav jezik je preporucljiv na poslu i u svakodnevnoj komunikaciji. U skolama, institucijama i medijima neguje se knjizevni jezik.

Da razgovaram sa Rayelom uzivo, obratila bih joj se sa: “Gledaj da ponekad lupis i spejs iza zareza i tacke.” Ovako na forumu, kazem: “Rayela, u razgovorima o jeziku, valjalo bi da koristis razmak iza znakova interpunkcije.”

Dubara ::Optužiti građane jedne zemlje da su nepismeni je vrlo hrabra odluka, korak dalje (i vrhunac drskosti) je reći da su nepismeni, eto, zbog novih riječi u mass medijima i poplave engleskog jezika.

Statistike pokazuju da Srbija ima nedopustivo veliki broj nepismenih. Izgovoriti to nije nikakva hrabrost. Ako neko ne ume da napravi granicu prilikom koriscenja tudjica i koristi ih kako mu kad padne na pamet (a pri tom je osoba koja je zavrsila fakultet i to drustvenih nauka) onda se za njega moze reci da je polupismen.

Dubara ::Čak i na buvljaku, oni koji možda ne posjećuju internet, znaju šta je resiver (uređaj za prijem nečega), znaju i za raznorazne druge spravice i uređaje čiji korijen riječi je došao iz engleskog.

Buvljak nije mesto gde se ocekuje upotreba i poznavanje knjizevnog jezika.

Dubara ::Rayela ::A valjda je jasno da ako izgubimo jezik, necemo vise ni znati ko smo i sta smo.

Ovo je potpuno netačno.

Postoje djeca naših ljudi koji su davno otišli u inostranstvo i koja nikada nisu naučili maternji jezik (ili su savladali samo osnove sporazumijevanja).

Mnogi od njih znaju bolje ko su i šta su od nekih naših klinaca.

Naravno da je tacno da bez jezika nemamo nacionalni identitet. Deca koja nisu naucila maternji jezik, jer zive u inostranstvu, mozda znaju ko su i sta su kao licnosti i pojedinci, ali o njihovoj pripadnosti kulturi njihovih predaka se ne moze govoriti, jer je ne poznaju i ne zive.

Dubara ::Zaštoi otimati Mađarima iz Kikinde pravo na jezik, kao i njihovu odrednicu (mislim na srpski jezik) ili Rumunima iz BNS kod Pančeva?

Madjarima i Rumunima koji zive u Srbiji niko ne oduzima pravo na jezik. Oni maternji jezik koriste kod kuce, neki i u skolama. Ali, kad odu u drzavnu instituciju ili pisu za novine drzave u kojoj zive, oni moraju koristiti jezik te drzave. (osim u pogranicnim podrucjima gde drzavne institucije mogu biti dvojezicne)

Dubara ::Neko ::Pretpostavljam zato što je nacionalni jezik jedna od stvari koja konstituiše naciju.

Šta onda konstituiše Latinsku Ameriku?

Latinska Amerika je kontinent i predstavlja skup drzava ili naroda. Ne predstavlja jedan narod.

Dubara ::Ako više od pola Srbije jednu riječ akcentuje na jedan način, a samo oni koji moraju zbog važeće norme, na drugi način - to znači da su oni koji donose normu napravili grešku.

U Srbiji skoro svaki region ima svoj jezik i to je sasvim legitimno. Obrazovne i drzavne institucije i mediji su u obavezi da neguju knjizevni jezik.



Bilo bi lepo da se ucesnici teme drze jezgra teme i ne idu u sirinu.

Dakle, na jednoj modnoj reviji bilo bi prirodno reci: “Ovaj fashion week je super. Kolekcije su in i trendy. U backstage-u je Naomi Kempbel, a uskoro ce izaci i na main stage.” Medjutim, izvestaj u medijima bi glasio: “Ova nedelja mode je uspesna. Kolekcije su u skladu sa novim vremenom. Naomi Kempbel je dosla na jednu reviju i pojavila se na glavnoj pisti.”

Molim vas da budemo svesni razlika koje dozvoljava svakodnevni govor u odnosu na pravila koje postavlja knjizevni jezik.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E, a od kud ti ovaj zraz? (zacnes)?
Ja ga prvo razumeh kao "zacece" pa su pitah kako li on,Simke
moze s tim da izadje na kraj,ali posle 2 minuta shvatih da si
mislila na "trgnuti se" "zacnuti se".

Tesko je postavljati i najjednostavina pravila jer ih niko i ne cita.
Ono ,sto smo kao deca naucili u skoli, toga se pridrzavamo pri cemu
je savrseno jasno, da neki od nas nisu voleli srpski, nastavnici
su im gladali kroz prste (meni nisu i dobro je sto je tako) ne
samo glede srpskog,nego i glede pismenih iz maternjeg jezika, ali
i istorije,sociologije.

Simke , njegovi pogledi na zivot i svet oko sebe,meni je jasan,
pa i razumljiv, ali Dubara nikako,iako je uporan,pokusava da nam objasni
na primeru Latinske Amerike da je srpski slicno spanskom tamo,ali
nije i ne moze da bidne.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

rayela, uglavnom pisem bez kvacica. ali zabune ne bi trebalo da bude. jer simke nikako ne bi mogao da začne, iz cega sledi da je samo mogao da se žacne. skupljam reci gde stignem. tako sam i ovu pokupila negde.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::rayela, uglavnom pisem bez kvacica. ali zabune ne bi trebalo da bude. jer simke nikako ne bi mogao da začne, iz cega sledi da je samo mogao da se žacne. skupljam reci gde stignem. tako sam i ovu pokupila negde.

Ma ne poznajemo Simketa,koj zna sta sve covek moze.

Uostalom ,desilo se u device dete , a danas su moderna vremena
tako da je sve otvoreno i u vezi zaceca,ali i zacanja,zicarenja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Latinska Amerika je kontinent i predstavlja skup drzava ili naroda. Ne predstavlja jedan narod.

Da se ispravim i u kontekstu pitanja koje sam već postavio pitam:

Šta konstituiše države i narode (koji čine skup država) u Latinskoj Americi?