Pismo srpskoga jezika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Међутим, они који буду пословно сарађивали са Хрватима (или су им суседи, као један део Војводине)...

и Република Српска, и Црна Гора (Бранко их није заборавио на почетку рада: "... за све три републике нашега културног и језичког простора").

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

real ::Sirius ::Међутим, они који буду пословно сарађивали са Хрватима (или су им суседи, као један део Војводине)...

и Република Српска, и Црна Гора (Бранко их није заборавио на почетку рада: "... за све три републике нашега културног и језичког простора").

Наравно, но ја сам превасходно мислио на нас. Нека други брину своје бриге. Имамо ми, као што видиш, сасвим довољно и својих...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Оно што сам само поменуо, везано за Закон о матичним књигама и Породични закон, сада и прецизирам, допуњујући овај текст:
http://www.mycity.rs/Srpski-jezik/Pismo-srpskoga-jezika_9.html#1113371

Наводим одговарајуће одредбе чланова 16-18. Закона о матичним књигама ("Службени гласник РС", број 20/2009):

Члан 16.
Подаци у матичне књиге уписују се на српском језику, ћириличким писмом.

Члан 17.
Лично име детета, родитеља, супружника и умрлог уписује се на српском језику, ћириличким писмом, а припадници националне мањине имају право на упис личног имена према језику и правопису припадника националне мањине, што не искључује паралелан упис личног имена и на српском језику, ћириличким писмом.

Лично име детета, родитеља, супружника и умрлог држављанина Републике Србије уписано у извод из матичне књиге иностраног органа према правилима језика и писма државе издавања, уписује се у матичне књиге које се воде према овом закону у складу са правилима српског језика и ћириличког писма.

Лично име страног држављанина, поред уписа на српском језику, ћириличким писмом, уписује се у матичну књигу венчаних, односно матичну књигу умрлих и према правилима језика и писма државе чији је држављанин, у облику садржаном у изводу из матичне књиге рођених иностраног органа.

Члан 18.
Називи места у страним државама и називи страних држава уписују се у складу с правилима српског језика и ћириличког писма.


Такође, значајне су и одредбе Породичног закона ("Службени гласник РС", број 18/2005):

Лично име

Члан 13.
(1) Свако има право на лично име.

(2) Право на лично име стиче се рођењем.

(3) Лично име се може променити под условима одређеним овим законом.

Појам

Члан 342.
(1) Лично име састоји се од имена и презимена.

(2) Лично име уписује се у матичну књигу рођених.

(3) Свако је дужан да се служи својим личним именом.


Скраћено лично име

Члан 343.
(1) Лице чије име или презиме, односно и име и презиме, садржи више од три речи дужно је да се у правном саобраћају служи скраћеним личним именом.

(2) Одлука о скраћеном личном имену саопштава се матичару који води матичну књигу рођених за имаоца права на лично име и констатује се у матичној књизи рођених.


Јасно је да се лични податак, као што је лично име, уписује српским језиком, ћириличким писмом, док су посебно регулисани случајеви припадника националних мањина и страних држављана, али се ни тада не искључује уписивање ћириличким писмом.

Очигледно је да ни са наведеним одредбама није сагласна одредба члана 26. став 1. Закона о путним исправама, по којој се "обрасци путних исправа и виза штампају се на српском језику, ћириличким писмом, и на енглеском и француском језику, а попуњавају се на српском језику, латиничким писмом", док је одредба члана 26. став 2. истог закона, која прописује: "У обрасце путних исправа и виза подаци о презимену и имену уписују се у изворном облику онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених", сагласна и повезана са цитираним члановима Закона о матичним књигама и Породичног закона.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ko treba da se prilagodi, shodno principu pravnog poretka? Da li su ova tri propisa u istoj pravnoj ravni, da se laički izrazim?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сви акти ниже правне снаге морају да буду усаглашени са актом више правне снаге. Највиши правни акт је Устав. Јасно је да сви закони морају бити сагласни Уставу, односно да не смеју да буду у супротности са Уставом.

Усклађени са Уставом Републике Србије јесу: Закон о службеној употреби језика и писама, Закон о матичним књигама и Породични закон.

Поједине одредбе Закона о путним исправама нису у сагласности са Уставом Републике Србије, тако да се јавља и међусобна супротност одредаба овог закона са другим законима, чије су одредбе у складу са Уставом. Осим тога, Закон о службеној употреби језика и писама своју посебну "снагу" црпе из "директног" уставног овлашћења за регулисање односног питања, тако да други закони не могу садржати одредбе супротне одредбама овог закона везано за материју језика и писма.

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мане/предности двоазбучја.
Паралелна употреба два писма у једном језику може се назвати злоупотреба. Овако размишљам после свега што сам на овом форуму, у оквиру ове теме, прочитао и написао. Данас се употреба латинице у српском језику може назвати савршена културна превара. Не зато што је српски језик битан нама, Србима (и још некима, комшијама) већ због тога што је превара успела и што готово да не постоји начин да се резултати ове преваре пониште (бар не у догледно време). Међутим, могуће је, у релативно кратком року, умањити штетне последице. Два писма у једном језику су неодржива! То је поред науке, показала и пракса. Не само да не постоји употреба два писма, у оквиру истог језика, у другим европским језицима, већ је латиница, у пракси, преузела примат у српском језику. Зашто и како се ћирилица употребљава у српском језику данас? Законима је регулисана употреба ћирилице да би опстала као аутентично српско писмо. Међутим, из дискутованог се види да су прописи којима је регулисана употреба језика и писама на маргини државног/друштвеног интересовања (и у смислу спровођења и у смислу поштовања). Прописи се игноришу! Можда би било другачије када би држава покушала да их примени? Али, о томе можемо само да пишемо.... на форуму.

Да се вратим превари. Употреба два писма Србима је, од отпочињања ове "двописане ујдурме", приказивана као предност и културолошко благо. Тако је и данас, с разликом што данас латинично писмо као језичко благо доживљавају сами Срби. Зато је превара успела. Зато што њене резултате, погубне по српски језик, баштине и чувају сами (и само) Срби, у својим научним радовима, уметничким делима, личним потписима, форумским постовима, кафанским причама, славским расправама, рођачким дискусијама и сл. И како, сада, објаснити читавом народу (тачније, већини) да смо насели? Наравно све је било поткрепљено политичким идејама које су морале(!) послужити једном циљу - креирању идеје ЈУГОСЛОВЕНСТВА! Срби и Хрвати, два словенска народа разједињена црквом, имали су се спојити језиком. Све је "оркестрирано" из Беча. Колико вас зна да је творац хрватске латинице, Људевит Гај, Немац (Лудвиг)!? Радио је, за Беч, политички а не лингвистички посао. Нећу више о историји (и политици), иако је повезано са темом.

Говорити о два писма као о предности, велика је и опасна неистина! Познавати више језика и писама предност је за свакога (појединачно). Ту дилеме нема. Међутим, овде се ради о општем принципу, о начину размишљања нације.
Језик је, из субјективне перспективе посматрано, пре свега, мисао, потом изговор па затим написано. Када језиком, испуњавајући његову основну намену, комуницирамо добијамо обрнути редослед - написано, изговорено, прихваћено (замишљено). Дакле, није језик само средство комуницирања. Језик, кроз говор и писмо постаје, наш друштвени "код". Када је у питању нација то је "национални код". Нико не може мислити на два језика! Зато постоји категорија матерњег језика. Све што смислимо (ако нам је српски језик матерњи) на српском смислимо, потом говоримо и/или пишемо на српском или другом (ако га познајемо) језику. Писмо (код) је материјализација језика. Српски језик се, попут сваког другог језика, кодира једним писмом. Ако постоје два кода, један је сувишан, непотребан (да не кажем лажан). Следствено, нема ту никакве предности. Штавише, то је велика мана и опасна замка у коју смо, као нација, заплетени. Склони да поверујемо да вредимо више од осталих, прихватили смо нешто што је сулудо и опасно - двоазбучје.

Дугорочно посматрано могуће је штетне последице преваре која се зове "српска латиница" отклонити само индивидуалним знањем и хтењем свакога од нас. То је дуготрајан и мукотрпан процес, али није неизводљив.

Највећа мана употребе два писма у српском језику је конфузија. Када употребити које писмо (кад већ постоји лингвистичка логика да су писма изједначена)? Сложићемо се да остављање сваком од нас да бирамо када ћемо употребити ћирилицу а када латиницу доводи до хаоса који имао сада - да не знамо које је наше писмо, па упорно говоримо да имамо два (Мајко драга!). Ако ово прихватимо, испаде небитно које је писмо српскога језика. Добро знамо да је битно.
Сириус рече "ћирилица ин, латиница аут". Шта је спољна употреба писма? Унутрашња? Мени такво размишљање не отклања дилему, само још више компликује ионако конфузну ситуацију. Дилеме око употребе писма не може бити. Нико је на свету осим нас нема. Нико! Ми је имамо зато што инсистирамо на немогућем. Ако је двоазбучје предност како је могуће да смо само ми у предности? Да ли то значи да друге нације нису у стању да сагледају предности увођења других писама у сопствене језике? Ја мислим да је обрнуто. Бојим се да смо једино ми у стању да "сагледамо предности двоазбучја". Па кад је већ двоазбучје предност, зашто онда не и троазбучје? Четвороазбучје? Па где би нас то одвело? У апсурд!?

Истина је да је свако вишеазбучје апсурд. Следствено, вишеазбучје не може донети никакве предности језику.

Предност хрватске латинице у односу на неку другу латиницу.
Доста смо мисли о овој дилеми, у оквиру ове теме, разменили. Мишљења сам да познавање хрватске латинице није посебна предност за појединца. Готово сви грађани Србије знају хрватску латиницу а спадамо међу нације које у ниском проценту употребљавају други језик, док се употреба трећег језика мери у промилима. Не рачунам, наравно, употребу хрватског, бошњачког и црногорског. Зашто нисмо, као нација, искористили предност познавања хрватске латинице? Можда зато што и није предност?

Имам неколико колега/познаника у Сплиту. Дописујемо се, ту и тамо. Од њих, уредно, добијам латиницу (што је нормално) а они од мене, уредно, ћирилицу (што је нормално). И тако, годинама. Супер се разумемо. Када траже да им пошаљем неко научно дело, српског аутора, уредно им пошаљем ћирилично издање (што је нормално). Када сам сличан захтев упутио њима, стигла ми је књига на латиници (што је нормално). Нема препрека у комуникацији са комшијама. Никаквих!

Признајем да је нама лакше да научимо хрватску латиницу зато што нам је језик исти. Да ли нам је стварно потребна? Ако јесте, а има индиција да је тако, онда можемо увести хрватски језик у основне школе. Нека деца науче хрватску латиницу у оквиру језика коме то писмо припада, а не да им се, као кукавичије јаје подмеће то писмо у оквиру српског језика. И нека знају, од самог почетка, да уче хрватски језик. То би било поштено према ђацима али и према српском и хрватском језику. У супротном, и даље ћемо, кроз науку, уметност, политику и сл. баштинити заблуду као културолошко благо. Једино ми! Апсурд!?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Arčibald Rajs, tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odmah da napomenem da će ovo moje javljanje biti nevezano za temu.
Arčibalde, kao što smo već pričali, promeni imeu ćiriličnu varijantu da bi DELOVAO (igra rečima) dosledno svojim tvrdnjama.
tuzor, obrati pažnju kada se obraćaš kolegi, on nije zvezda, on je ozbiljan (igra rečima).
Nadam se da sam unela trunku svežine ,svojom digresijom, u ovu tešku i nedoglednu polemiku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ја ћу максимално прецизирати: никакве лингвистичке расправе (колико год биле мудре и утемељене на науци) неће стварно променити положај ћирилице. Ћирилицу може да заштити једино држава смисленом и сврсисходном политиком. Онда јој ни једно друго писмо неће сметати, нити моћи да смета.

Примера за мултијезичност и мултиписмовност има много у свету, али сви ти примери су стриктно разрешени државном одлуком. У САД има много мултиентичких заједница (па и нелатиничних - кинеских, арапских) који имају своје листове, часописе, радио и телевизијске станице, али за употребу унутар те заједнице. По принципу ''Ујутру смо сви Американци'', они исто тако морају да користе службено писмо државе у којој живе.

Мислим да смо сви мање-више сагласни у томе да латинично писмо није ни сметња ни вишак. Она, латиница, само логично ''ради'' оно што би свака култура радила - шири се на рачун друге, свуда где јој је то дозвољено или омогућено. Чини ми се да се око тога можемо сложити јер је то и главни камен спотицања. Сви ми суштински одлично знамо шта за наш етнос значи очување ћирилице. Ту спора нема. Као што нема спора у томе да је потискивању ћирилице највише допринела наша држава, Србија; уосталом, ако коза лаже - не лаже рог. Погледајте којим писмом је објављен Устав на званичном сајту Републике Србије!!
http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/ustav/ustav_1.asp

ПС
Добро је што с колегама /познаницима водиш такву преписку, али се немој превише у то поуздати јер не треба умирати од скромности. Ти и твоје колеге сте интелектуалци, људи који су врло често изнад тренутне ситуације и своју ширину умете да користите на прави начин. Питај тзв. ''обичне'' људе у Хрватској, или генерације које су се родиле за време распрада СФРЈ (сад су то већ пунолетна лица), да ли знају ћирилицу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Примера за мултијезичност и мултиписмовност има много у свету, али сви ти примери су стриктно разрешени државном одлуком. У САД има много мултиентичких заједница (па и нелатиничних - кинеских, арапских) који имају своје листове, часописе, радио и телевизијске станице, али за употребу унутар те заједнице. По принципу ''Ујутру смо сви Американци'', они исто тако морају да користе службено писмо државе у којој живе.


Овде је реч о употреби више језика, па самим тим и писама. Нигде није предвиђена употреба кинеског писма у енглеском језику! Нити је, зарад поштовања мањинских права, предвиђено увођење другог писма у енглески језик. Употреба језика и писама, у САД, регулисана је нивоу федералних јединица. Тако, постоје државе, у којима је, поред енглеског, у службеној употреби и шпански језик. Кад кажем поред енглеског то значи да је енглески обавезан и не може се избацити, али се може, где је прописима предвиђено, додати шпански. ПОНАВЉАМ, овде се ради о употреби два језика, никао о уоптреби шпанске латинице у енглеском језику. Разлика је огромна. Васионска!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arčibald Rajs ::Sirius ::
Примера за мултијезичност и мултиписмовност има много у свету, али сви ти примери су стриктно разрешени државном одлуком. У САД има много мултиентичких заједница (па и нелатиничних - кинеских, арапских) који имају своје листове, часописе, радио и телевизијске станице, али за употребу унутар те заједнице. По принципу ''Ујутру смо сви Американци'', они исто тако морају да користе службено писмо државе у којој живе.


Овде је реч о употреби више језика, па самим тим и писама. Нигде није предвиђена употреба кинеског писма у енглеском језику! Нити је, за рад поштовања мањинских права, предвиђено увођење другог писма у енглески језик. Употреба језика и писама, у САД, регулисана је нивоу федералних јединица. Тако, постоје државе, у којима је, поред енглеског, у службеној употреби и шпански језик. Кад кажем поред енглеског то значи да је енглески обавезан и не може се избацити, али се може, где је прописима предвиђено, додати шпански. ПОНАВЉАМ, овде се ради о употреби два језика, никао о уоптреби шпанске латинице у енглеском језику. Разлика је огромна. Васионска!

То сам и написао. Управо то. Наравно да је разлика ''као небо и земља''. То сам навео као факултативни пример, не као озакоњено правило. Можда је поређење неадекватно, али ближе , тренутно, немам (сетих се: у Будимпешти постоји, у напушеној фабрици тенкова, огроман дистрибутивни центар''Јожеф варош пијац'' који опслужује близу сто хиљада Кинеза. Они имају неколико станица, две или три дневне новине, своје мобилне станице; међутим , зна се на ком језику комуницирају са градским властима). Суштина је да се у неслужбене сврхе може користити много тога, само је службена употреба - службена употреба. То је сврха мог поста - ћирилицу МОРА да брани држава којом се она користи. Мали смо ми, са свим својим вапајима и галамом, да било шта променимо или на нешто утичемо.