Pismo srpskoga jezika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

medicus ::Citat:pa je onda smisljen mutant "R" koji moze da preuzme ulogu samoglasnika da bi na njemu mogao biti akcenat.


Apsolutno niste u pravu!
Slogotvorno ''r'' je pored slogotvornog ''l'' arhaizam iz staroslovenskog, i karakterističan je ne samo za Srbe, već za mnoge slovenske narode, koji takođe ne koriste tvrdi znak. (Česi, Poljaci, Lužičani)

Usput da dodam, primera slogotvornog ''l'' ima na jugu:
slza, vlk, Blgarija...

Kada bih rec "srpski" zapisao rumunskim pismom, ono bi bilo "sîrpski".
Kada Srbin izgovara tu rec, ja u njegovom izgovoru cujem "î" kojeg on nije ni svestan.
Znaci, ne pricam o rumunskom pravopisu, vec sam tu rumunski iskoristio samo da vam pokazem gde se nalazi taj mukli samoglasnik (polu-samoglasnik).
Ja ga cujem.

I Bugari ga prepoznaju kao ъ.
Ima ga i u turskom (pise se kao "i", ali bez tacke gore).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Оно што покушавам да наведем, између осталог, може се уочити на следећем примеру:
"А тако ми бога великога,
ја ћу отић сјутра у Косово,
и заклаћу турског цар-Мурата,
и стаћу му ногом под гр'оце!"

(Из песме "Кнежева вечера")

Шта ћемо с овим "гр'оце"? Сматрате да је (очигледан) проблем са изговором решен апострофом? Које је слово изостављено у наведеном примеру?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

medicus ::Ma problem je taj čuveni tvrdi znak. Već sam ga naveo gore - ''ъ''
I to je onaj glas koji ostane kada dugo izgovararamo neki suglasnik.
Bbbbbbbb je u stvari Bъъъъъъ.
Ali za razliku od Vlaha (ako je sudeći po Bobiju), on nije samoglasnik kod Slovena, već poluglas.
Ne može sam da nosi slog, već mora biti pridružen uz neki suglasnik (najčešće r, n ,l) koje upotpunjuje...

Upravo ti o tom poluglasu pricam, ja ga cujem, i u rumunskom se on i zapisuje (i u mnogim drugim jezicima).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Simke ::Arčibald Rajs :: ... Правило - пиши као што говориш, читај како је написано је правило српског језика и може се спровести једино српским писмом.

Dalekoistocna pisma, Kinesko, Japansko i Korejansko si isto takva. Reci se pisu bas onako kako se izgovaraju i obratno. Samo sto njihova pisma nisu slovna nego slogovna, ali princip je isti. Nema dupliranja slogovnih znakova, spelovanja i kojecega, ono sto je napisano se tako i cita.

Видим да сам написао другачије од онога што сам мислио. Извињавам се. Хтео сам рећи да се ово правило може у, српском језику, применити једино употребом српског писма.
Што се тиче слогова у далекоисточним језицима. Све је како сте написали, осим што слогови као нпр. "ши" "ми" "ли" "на" и сл. мењају симбол знак у зависности испред ког слога се у речи налазе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Оно што покушавам да наведем, између осталог, може се уочити на следећем примеру:
"А тако ми бога великога,
ја ћу отић сјутра у Косово,
и заклаћу турског цар-Мурата,
и стаћу му ногом под гр'оце!"

(Из песме "Кнежева вечера")

Шта ћемо с овим "гр'оце"? Сматрате да је (очигледан) проблем са изговором решен апострофом? Које је слово изостављено у наведеном примеру?

Zapanjujuće. Bravo Tuzore, fantastičan primer.
Mada, moram da dodam, da se u nekim zapadnoslovenskim jezicima, problem tvrdog znaka, upravo rešio uvođenjem apostrofa, kao pisanog oblika poluglasa ъ.

Citat:Upravo ti o tom poluglasu pricam, ja ga cujem, i u rumunskom se on i zapisuje (i u mnogim drugim jezicima).

Znamo o čemu pričate, ali i dalje verujem da ъ nije samoglasnik, već upravo pomoćni poluglas, koji ili upotpunjuje suglasnik do slogotvornog, ili ga upotpunjuje do zvučnog do te mere da nadjača moć umekšavajućeg glasa koji sledi (da poništi umekšavanje). Zadržali su ga i Rusi i Bugari, ali samo jer koriste ćirilicu. Kod Čeha, Lužičana je i dalje u upotrebi, ali se obeležava apostrofom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arčibald Rajs, dao si sam odgovor na svoje pitanje. Izgleda - meni liči na to da je jedino pravilo koje razdvaja srpski jezik od hrvatskog pismo: srpski jezik ćirilica, hrvatski jezik latinica.
Rayela, nisam ja tu da ubedim Hrvate da govore srpskohrvatskim jezikom, onaj ko to ne želi da prihvati neće prihvatiti i kraj igre.
Udaljili smo se od početnog Arčibaldovog "Draga Ketika i ostali...". Došli smo do staroslovenskih tvrdog i mekog poluglasa, pa do samoglasnika u jakom i slabom položaju, a vaša polemika oko hleb, hrana nekako mi vuče na distinktivna obeležja pojedinih glasova...

• 1Ovo se svidja korisniku: bobby
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ketika, kao i uvek, u pravom trenutku...

Evo da se i ja uključim , s obzirom na to da sam sugerisao Arčibaldu da kanališe svoju polemičku energiju i usmeri je na pravi put. On je to prihvatio, ostaje samo da mi sami sebi dokažemo - jesmo li dorasli ovoj časnoj i izazovnoj temi. Lepo je (i tačno) primećeno više puta da forum nije akademija nauka ili stručno-naučna tribina, pa ipak: kad god nam nedostanu argumenti (a to se dešava kad olako uđemo u raspravu), ipak moramo da se vratimo nauci.

U našoj filologiji postoji stotine odličnih knjiga na ovu temu i desetine hiljada naučnih radova pa bi iluzorno bilo očekivati da mi ovde rešimo sva pitanja ovoga sveta vezana za srpsko pismo. No, nešto ipak možemo. Ja ću se, kao i uvek do sada, pozvati na naučnu građu. Ne zato što mi je tako lakše, već zato što se uvek do nje , na kraju, dođe. Napominjem da toga ima mnogo i ko stvarno ima želju da nauči nešto novo ili da polemiše, sugerišem da se naoruža strpljenjem i da obavezno pročita ove skenove. Oni, sigurno, nisu sveto pismo, ali su se u građu koju ću vam prezentirati, kleli i kunu slavisti celoga sveta.

Evo, najpre, delića dragocenog opusa Purkovića. Ovde možemo, najkraće, videti ''uvod u srpstvo'', odnosno neke osnovne pojmove koji su sažetak ogromne građe koju su oni proučili. Ova dragocena knjga objavljena je prvi put u izdanju Srpske pravoslavne eparhije za zapadnu Evropu. Štampala je eparhijska štamparija ''Ostrog'' u Himelstiru 1985. godine. O tome koliko je ona izazvala reakcija kada je objavljena ne vredi trošiti reči...








Evo i skenova iz kapitalne knjige akademika Mitra Pešikana. Objavili su je Vukova zadužbina, NIP ''Politika'' i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 1993. godine. Ja sam skenirao one delove koji se odnose na istorijat pisma, ali svakako treba da nabavite ovu knjigu, da vidite koliko moderno ovaj akademik u to vreme razmišlja, baveći se i tipografijom printera, odnosno fontova koji su tada bili tek u začetku.




























Naravno, kako već rekoh - ja nikoga ne mogu da nateram da ovo pročita, niti da ga ,kad pročita, sprečim da tera po svome. Ovo je, jednostavno, nepobitna nauka, delo ljudi koji su posvetili svoj život i energiju ovim pitanjima. Mislim da je korisnije pročitati ove skenove i zamisliti se nad njima, nego do apsurda diskutovati u stilu ''čiji je veći'' i ko je stariji (kako to ponekad biva)...

PS
Ovoga kod mene ima još. Svi su ovi autori , između ostalog, mnogo toga naučili od P. Đorđića, čije sam delo preporučio da se pročita (''Istorija srpske ćirilice''). U njoj se detaljno govori i o fonetici, morfologiji i istoriji našega pisma, pa ako stvarno imate želju da to pročitate, uložiću napor da to iskeniram.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Размишљао сам о овом тексту у Политици:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Пошто сам србин и као такав од рођења користим српску латиницу, нико не може да ми је ускрати или да је негира.

Проблем је што смо као народ изгубљени и што хоћемо да будемо оно што нисмо. Срби користе већ 70 година латиницу као писмо (а још ју је Вук кодификовао). То смо ми и тога не треба да се стидимо. То је део наше културе. Треба да се поносимо.

Други проблем је да срби не воле а раде свој посао. Више воле да коментаришу туђ (ево то сад и ја потврђујем овим писанијем), па нам тако у држави није регулисано која то ми писма имамо, а која користимо. У Уставу из 2006. званично писмо је само српска ћирилица а са друге стране употребљава се и латиница (регистарске таблице, деца у другом разреду на часовима српског језика уче латинично писмо... итд.). Таква пракса је изгледа повезана са Законом о службеној употреби језика и писама из 1994. године, који је тако у директном сукобу са Уставом.

Српско латинично писмо треба да постоји али не треба да буде у службеној употреби.

Српско латинично писмо треба да доживи реформу... прагматичну реформу која би имала везе са практичним потребама. Где употреба латинице највише може да помогне у приватном животу? Рачунари, телефони и остали облици информационих технологија.

Е сад мој предлог је чиста крађа тј. није ништа ново, ја уствари предлажем да се реформа српске латинице уради управо супротно од предлога господина Шипке... да се реформа уради слично онако како ју је то Вук кодификовао у свом првом издању Српског рјечника из 1818.

Да се замене монографи којих нема на стандардној тастатури са диграфима:

Č – CZ, Ć – CH, DŽ – DZ, Đ - DJ, LJ - LJ, NJ - NJ, Š - SC, Ž - ZS

(осим ZS истоветно се налази у Вуковом речнику)

Тако испада да би смо имали 22 знака, односно 22 монографа и 8 диграфа.

A B C CZ CH D DZ DJ E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S SC T U V Z ZS

Шта би се са оваквом реформом добило?

Поред тога што би било једноставно писати на разноразним уређајима нових технологија итд., главна предност ове или било које радикалне реформе српске латинице би била много дубља...

Наиме, пошто би код људи дошло до неке врсте конфузије потиснула би се употреба латинице за неко време, а за то време би људи више користили ћирилицу и она би повратила своје место у употреби. Генерације које би одрасле у међувремену би научиле да равномерно користе и ћирилицу и реформисану латиницу.

Владимир Т.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A1ias ::Размишљао сам о овом тексту у Политици:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Пошто сам србин и као такав од рођења користим српску латиницу, нико не може да ми је ускрати или да је негира.

Проблем је што смо као народ изгубљени и што хоћемо да будемо оно што нисмо. Срби користе већ 70 година латиницу као писмо (а још ју је Вук кодификовао). То смо ми и тога не треба да се стидимо. То је део наше културе. Треба да се поносимо.

Други проблем је да срби не воле а раде свој посао. Више воле да коментаришу туђ (ево то сад и ја потврђујем овим писанијем), па нам тако у држави није регулисано која то ми писма имамо, а која користимо. У Уставу из 2006. званично писмо је само српска ћирилица а са друге стране употребљава се и латиница (регистарске таблице, деца у другом разреду на часовима српског језика уче латинично писмо... итд.). Таква пракса је изгледа повезана са Законом о службеној употреби језика и писама из 1994. године, који је тако у директном сукобу са Уставом.

Српско латинично писмо треба да постоји али не треба да буде у службеној употреби.

Српско латинично писмо треба да доживи реформу... прагматичну реформу која би имала везе са практичним потребама. Где употреба латинице највише може да помогне у приватном животу? Рачунари, телефони и остали облици информационих технологија.

Е сад мој предлог је чиста крађа тј. није ништа ново, ја уствари предлажем да се реформа српске латинице уради управо супротно од предлога господина Шипке... да се реформа уради слично онако како ју је то Вук кодификовао у свом првом издању Српског рјечника из 1818.

Да се замене монографи којих нема на стандардној тастатури са диграфима:

Č – CZ, Ć – CH, DŽ – DZ, Đ - DJ, LJ - LJ, NJ - NJ, Š - SC, Ž - ZS

(осим ZS истоветно се налази у Вуковом речнику)

Тако испада да би смо имали 22 знака, односно 22 монографа и 8 диграфа.

A B C CZ CH D DZ DJ E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S SC T U V Z ZS

Шта би се са оваквом реформом добило?

Поред тога што би било једноставно писати на разноразним уређајима нових технологија итд., главна предност ове или било које радикалне реформе српске латинице би била много дубља...

Наиме, пошто би код људи дошло до неке врсте конфузије потиснула би се употреба латинице за неко време, а за то време би људи више користили ћирилицу и она би повратила своје место у употреби. Генерације које би одрасле у међувремену би научиле да равномерно користе и ћирилицу и реформисану латиницу.

Владимир Т.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ваш предлог је веома занимљив. Сматрам да је потребно српски језик писати српским писмом/писмима. У Вашој идеји видим компромис. То је, чини се, прави пут.
У вези са Уставом из 2006 и Законом о службеној употреби језика и писама, морам Вас исправити. Верзија Закона који је на снази је из 2010 (Сл. Гл. РС - 30/2010). Ова верзија је потпуно усаглашена са Уставом. Међутим, у Србији је, од вајкада, проблем у фунционисању државе постојао у примени прописа. У уводу за ову тему написао сам да је Закон о службеној употреби језика и писама прекшен више пута него сви остали прописи заједно. Кршење овог Закона је свакодневно и наставља се у недоглед. У Србији, данас, постоје пресуде судова(!?), одлуке (!?) ограна државне управе и локалне самоуправе, писане/објављене на језику који није у службеној употреби!? Намерно пишем језику зато што употребом неслужбеног писма, државни ограни (извршне и судске власти) тумаче и спроводе прописе у Србији, на страном језику.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uvek me je zanimalo što ne učimo na greškama i uspesima naših suseda?
Već sam ranije napomenuo da neki narodi u našem okruženju koriste samo jedno pismo, koje nije latinica (Grci, Bugari, Makedonci).
Upravo ta činjenica opovrgava tvrdnju da je latinica neophodna za modernu komunikaciju.
I, naravno da bi se stvorila konfuzija. Ali zašto bi iko pristao na korišćenje tako složenog sistema od čak 8 digrafema. I ''osisana'' latinica danas funkcionise savrseno. (kao sto se iz primera koji citate, moze videti).
Mislite o tome, Grci, Jermeni, Gruzini, Jevreji i mnogi drugi, su u težoj situaciji nego ćirilični Sloveni. Imaju slovne sisteme koje samo oni razumeju. Zar njima nije palo na pamet da bi im život bio mnogo lakši ako bi prešli na neko od ''svetskih'' pisama.
Zašto nisu?