|
Poslao: 03 Jan 2011 19:42
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
TiSi
Citat:Сириус, одлична препорука!
Ево мог примерка. Ђорђевић, алфа и омега студија о српској ћирилици.
Захваљујем! Драго ми је да нас има овде још који се можемо похвалити својом библиотеком и понудити је на услугу другоме.
Њутн је рекао: ''Ако сам видео даље, то је стога што сам стајао на раменима богова''. Зашто онда да и ми тако не поступимо. Српски слависти су међу најцењенијима у свету.
Арчибалде, опрости због лоших скенова. Књига је штампана у оно време које су ''појели скаквци''. Ако треба, скенираћу поново. Цела књига је изузетно интересантна, поготово за нас који се бавимо не само језиком, већ и писмом, односно графичким обликовањем. Један сам од заљубљеника у типографију и калиграфију, па ми је ова књига представљала изузетан подстицај за даљи рад. Наравно, поред легендарне Месарошеве Графичке енциклопедије и других књига.
Ево сада скенова из још једне изванредне књиге. Радозналост ме изједа, да ли можда још неко има и ову књигу. 
Као што видите, реч је о једном од бројних дела једног од наших највећих лингвиста свих времена (премда смо у даљем роду, никада га нисам упознао). Он је од оних Ивића који су насељени у Бачкој.
Има тога још ...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2011 22:07
|
offline
- A1ias
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 02 Jan 2011
- Poruke: 19
|
Nisam imao nameru da nekog nerviram ili provociram samo sam izneo ono scto me je zainteresovalo pre neki dan... ustvari najvisce me je na to potakao podatak koji ranije nisam znao - da je Vuk Karadzich kodifikovao srpsko latiniczno pismo u nekoliko navrata i da ustvari taj posao nije ozvaniczio samo iz razloga scto je i tako bio na meti crkve zbog chirilicznog pisma...
Ukoliko mislite da nam latiniczno pismo nije potrebno onda je svaki razgovor suviscan... ali ako bi buduchim generacijama ovakva latinica koju sad czitate bila prirodna, mislim da bi im mogla biti od koristi kada se susretnu sa uredjajima na kojima nema chirilice... kako vi uopscte kucate sms poruke?
Pored toga do sada sam uveren da bi imali josc 5,6 pozitivnih dobiti... ali poscto nemam pristalica nechu Vas visce gnjaviti... Idem da napiscem projekat za Maticu i SANU
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2011 22:29
|
offline
- medicus
- Građanin
- Pridružio: 21 Sep 2008
- Poruke: 170
- Gde živiš: Beograd
|
Citat:ali ako bi buduchim generacijama ovakva latinica koju sad czitate bila prirodna, mislim da bi im mogla biti od koristi kada se susretnu sa uredjajima na kojima nema chirilice
O koliko dalekoj budućnosti govorimo? Ni danas nije teško, uz malo truda doći do ćiriličnih fontova. To što smo lenji, to je druga stvar.
A što se modernih tehnologija tiče, ukoliko baš, baš nemam ni ćirilicu, ni gajevu latinicu, koristim ošišanu latinicu. A verujem i mnogi drugi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2011 03:18
|
offline
- TiSi
- Ugledni građanin
- Pridružio: 25 Mar 2009
- Poruke: 388
|
Ја добрано изокола. Међутим, надам се да читање неће бити протраћено време.
Ево нешто са депоније мојих давнашљих интересовања, из времена кад је све било једноставно и разумљиво. Све што сам касније читао је у ствари формирало неку копрену и умањило осећај среће ''аха момента''. Да напоменем: све сам заборавио, и место, и време, и себе на том месту и у том времену, све. Остао је само осећај среће који је лишен позитивне методе (надам се да Сириус неће замерити).
Мора да је то било јако давно, још из времена кад сам се одушевљавао тиме што могу именовати све што видим. Што сам знао да се оно што ме штити од кише зове кишобран, да се предмет на којем седим зове столица, да се ''бол'' зове оно што осетим кад се убодем и тако даље. Одушевила ме је и спознаја да се имена ствари и појава не морају учити напамет...можда и морају, али то сад и није од значаја. Дакле, околиш се састојао од појединачно именованих ствари и именованих појмова. Све је носило своје име као какав знак, белег; а доста касније сам уочио и везу између знака и онога што је означено. То су тада биле нешто као значкице на предметима и појавама. Дакле – речи. И оне су имале име, звале су се управо тако – речи.
Ваљда се тако учи матерњи језик.
Никакавих проблема нисам имао да срочим реченицу ''Милану дај књигу.''
Проблеми су наступили када је требало научити да је реч ''Милану'' властита именица мушког рода (бла, бла) у падежу (бла, бла), да је у реченици у служби (бла, бла), да је ''дај'' глагол у императиву (бла, бла)... Све се касније искомпликовало. Аблативни генитив! Конгруенција! Модална реченица!
(Ако ово прочита Сириус, награбусио сам)
Елем, у оној срећној једноставности нарочито бих издвојио тренутак кад сам дошао до тачке која ме је асли збунила.
Пошто сам славодобитно закључио да се све некако зове; да се број зове број, али и један, два, три...да се ноте зову ноте, али и до, ре, ми...да су боје црвена, плава, жута, остао сам затечен тиме да се слова која формирају речи никако, осим тако - слова, више не зову.
Да поједноставим:
Овај знак (1), осим што се зове (број), има и посебно име (један)
(2) се зове (два)
Уместо ''се зове'' може стајати знак (=) који се зове (једнако).
(3) = (три)
(,) = (зарез)
(') = (апостроф)...
Али, (Д) јесте знак који се зове слово, али то слово нема никакво посебно име. (Г) такође, (М) такође, (З) исто...
(З) = (З); (М)=(М)...
Кад сам хтео да изговорим име знака (М), чуо сам у ствари глас, и то баш тај глас, глас (М). Овај знак (М) се зове, никако другачије него...м!
Признајем, расплакао сам се од среће што сам нашао нешто што се никако не зове, нема посебно име. Спознаја такве очигледности даје неописив осећај. Мислио сам да ћу да умрем. Био сам спреман и на смак света!
Ваљда се из претходног може схватити тежина разочарања кад сам схватио да се у латиници знак (С) зове (ЦЕ), знак (f) зове (ЕФ), у енглеском глас (Y) = (ИПСИЛОН)...
После је полако почела да се навлачи копрена.
Штета!
Ја се малко занесох. Лаку ноћ.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2011 19:19
|
offline
- A1ias
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 02 Jan 2011
- Poruke: 19
|
Prosto je neverovatno da Ustav jedne drxave moxe biti ovako sklepan ... Ustav Republike Srbije iz 2006. godine:
Član 10.
U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.
Takoye i u Zakonu o sluxbenoj upotrebi jezika i pisama iz 2010. godine primechujem istu strascnu nedoreczenost:
Član 1.
U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi ćiriličko pismo, a latinično pismo na način utvrđen ovim zakonom.
Dali se misli na bilo koje chiriliczko pismo ili samo na bugarsko ili moxda na rusko? Dali se misli na bilo koje latiniczno pismo ili samo na englesko ili samo na poljsko?
Po ovome ispadne da ja mogu da koristim npr. rusko chiriliczno pismo kada popunjavam neki zvaniczni dokument.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2011 20:11
|
offline
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 88
|
Napisano: 04 Jan 2011 20:02
A1ias ::Prosto je neverovatno da Ustav jedne drxave moxe biti ovako sklepan ... Ustav Republike Srbije iz 2006. godine:
Član 10.
U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.
Takoye i u Zakonu o sluxbenoj upotrebi jezika i pisama iz 2010. godine primechujem istu strascnu nedoreczenost:
Član 1.
U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi ćiriličko pismo, a latinično pismo na način utvrđen ovim zakonom.
Dali se misli na bilo koje chiriliczko pismo ili samo na bugarsko ili moxda na rusko? Dali se misli na bilo koje latiniczno pismo ili samo na englesko ili samo na poljsko?
Po ovome ispadne da ja mogu da koristim npr. rusko chiriliczno pismo kada popunjavam neki zvaniczni dokument.
Зато је најбоље рећи/написати српско писмо, и нема дилеме.
Dopuna: 04 Jan 2011 20:11
Уосталом ја о томе пишем од самог почетка. Није ћирилица већ српско писмо. Погледај сириусове скенове. Пешикан то потврђује, али и даље српско писмо назива ћирилицом.
|
|
|
|
|
|
