Poslao: 25 Jul 2011 22:23
|
offline
- Pridružio: 17 Jun 2008
- Poruke: 178
|
Napisano: 25 Jul 2011 22:17
" Ne volim infinitiv! Mad
Prilikom pisanja i dalje ću da koristim... Smile "
.. da koristim? Ovo što i ja daleko više volim da koristim? )
Dopuna: 25 Jul 2011 22:19
Otići ću najpre u citat. Nakon toga ću da pojasnim šta sam hteo.
Dopuna: 25 Jul 2011 22:23
Infinitiv se odlično uklapa u srpskom jeziku - ako se dobro odmeri kontekst u kojem se koristi. Ako se pretera, stilski liči na strancizam. Znači, šaranje
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 25 Jul 2011 23:00
|
offline
- Pridružio: 17 Jun 2008
- Poruke: 178
|
Stvarno, oko infinitiva sam sto puta slušao neke bojažljive rasprave - te može, te ne bi trebalo, te valjalo bi ipak "da" ..., te ne bi valjalo...
Bilo bi beskrajno korisno ovde čuti neke finese na tu temu.
Bilo bi beskrajno korisno da se ovde čuju neke finese na tu temu.
|
|
|
|
Poslao: 26 Jul 2011 09:10
|
offline
- Pridružio: 25 Nov 2004
- Poruke: 2297
- Gde živiš: Kragujevac
|
Bilo bi beskrajno korisno da ovde čuemo neke finese na tu temu.
|
|
|
|
Poslao: 26 Jul 2011 09:46
|
offline
- Pridružio: 14 Okt 2008
- Poruke: 607
|
Pre nego potražimo finese, prvo što mi na um pade je složen glagolski predikat. Sačinjen je od nekog glagola nepotpunog značenja koji se dopunjava infinitivom, ili sa " da + prezent".
Recimo: Htela sam voleti . - Htela sam da volim.
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Jul 2011 08:00
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Druga palatalizacija (sibilarizacija) jeste glasovna promena kod koje suglasnici K, G i H kada se nađu ispred samoglasnika I prelaze u C, Z i S (junak-junaci, supruga-supruzi, siromah-siromasi, orah-orasi).
Kod ove promene postoje izuzeci i oni su precizirani jer su relativno brojni u odnosu na izuzetke u drugim glasovnim promenama.
1. Kod nekih vlastitih imena (Milka - Milki, Anka - Anki)
2. Kod nekih zajedničkih imenica (tetka-tetki, mazga-mazgi, kocka-kocki, tezga-tezgi, mačka-mački, tačka-tački, zvečka - zvečki).
Kod nekih geografskih imena upotrebljavaju se dvojni oblici (Lika-Lici, ali i Liki, Požega-Požezi, ali i Požegi ;ali, samo Banjaluci , Americi).
NEMA promene K, G, H kod reči koje bi tom promenom izgubile (promenile) značenje: seka (ne može seci, već seki), baka, deka (ne može baci, deci)...
Prema tome: pruga-pruzi...
Postoji, razume se, još izuzetaka kod ličnih imena i geografskih imena a njih ovde, zbog brojnosti, nisam navodio. Kad se izgovore, lako se primeti (po rogobatnosti izgovora) da li je pravilno ili nije.
PS
Evo, sad se setih čuvene rečenice iz ''Radovana Trećeg'' : ''Priđi k čici...'' gde se on poigrao sa pravilom, umesto da kaže ''Priđi k čiki''....
|
|
|
|
Poslao: 29 Jul 2011 10:58
|
offline
- Pridružio: 25 Nov 2004
- Poruke: 2297
- Gde živiš: Kragujevac
|
Ajd, tu i tamo da prihvatim da infinitiv možda bolje "zvuči" od dakanja na nekim mestima u rečenici, ali uopšte ne mogu da se složim sa komentarom iz teksta da "infinitiv ima prednost u kratkim frazama". Kad čujem frazu "izvolite sesti", dođe mi da opsoujem onoga ko ju je izgovorio. Ne kažem da je "izvolite da sednete" bolja zamena, ali varijanta sa imperativom bi bila najprimerenija - "izvolite, sednite". Takođe, ne uočavam ama baš nikakvu prednost u frazi: "da li biste mi mogli pomoći", u odnosu na frazu: "da li biste mogli da mi pomognete". Dalje, infinitiv u rečenici (opet citat iz teksta): "da li ćete doći večeras", jeste: hladan, uštogljen, lažno otmen, zvaničan, za razliku od konstrukcije "da + prezent" u rečenici: "da li ćete da dođete večeras", u kojoj se oseća neposrednost, srdačnost, pozitivna strepnja i td.
|
|
|
|
Poslao: 29 Jul 2011 11:31
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Твоје право јесте да се не сложиш с тим коментаром. При том треба да имаш у виду да је то написао један од највећих живих лингвиста српског језика. Што рече Сорелаг, у овом послу много волим кад могу да цитирам ауторитете... (цитирао сам по сећању).
Наравно, али наравно, нико ти не спори право да , у складу са својим говорним, личним или животним стилом, користиш одређене говорне формулације.
По томе се и разликујеш од других..
|
|
|
|