|
Na ovm sajtu ima sve lepo objašnjeno sa dosta primera za svaku glasovnu promenu.
boske.rs/stranice/naukaVI.html
Jedino da nam da neke konkretne primere koji ga muče. Međutim, verovatno je problem što on možda ne može da prepozna ili da se seti osnove (korena reči) iz koje je neka reč izvedena kao na primer prah->prašak ili šibati->šipka itd.
Jednačenje suglasnika po zvučnosti
Zvučni suglasnici B D G Z Ž Đ Dž - - -
Bezvučni suglasnici P T K S Š Ć Č C F H
Kada se zvučni i bezvučni suglasnici nađu jedan pored drugog nastaje jednačenje suglasnika po zvučnosti.
Ovo bi bilo nešto slično što ti je ketika objašnjavala.
Promena zvučnog suglasnika u bezvučni naziva se obezvučavanje.
Primeri obezvučavanja:
* B prelazi u P: vrabac – vrapci, kobac – kopci, ljubak – ljupka
* D prelazi u T: gladak – glatka, pod + predsednik – potpredsednik,
* Z prelazi u S: nizak – niska, blizak – bliska, rezak – reska,
* Ž prelazi u Š: tronožac – tronošca, lažac – lašca, težak – teška,
* Đ prelazi u Ć: Bogovađa – Bogovaćki, rođak – roćko, riđ – rićkast
* G prelazi u K: drugo – drukčije, svakidašnji – svagdašnji
Promena bezvučnog suglasnika u zvučni naziva se ozvučavanje.
Primeri ozvučavanja:
* P prelazi u B: top – tobdžija
* T prelazi u D: svat – svadba, ploviti – plovidba, primetiti – primedba
* S prelazi u Z: s + gurati – zgurati, s + bogom – zbogom
* Š prelazi u Ž: za + dušu – zadužbina
* Č prelazi u DŽ: svedočiti – svedodžba, vrač – vradžbina,
* K prelazi u G: burek – buregdžinica D prelazi u T: gladak – glatka, pod + predsednik – potpredsednik,
|
