|
Po pravopisu je dozvoljeno i obadva (piše da je značenje isto kao i oba, ali stilski nešto pojačano), ali nije dozvoljeno oba dva, a ni jel, nego samo je l'.
Citat:VEČE NA ŠKOLJU
Pučina plava
Spava,
Prohladni pada mrak.
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.
Aleksa Šantić
Citat:Istorija Srba
Po svoj prilici, posle pada Italije, mogao je Justinijan u prvi mah da odvoji i nešto više vojske za posade u gradovima unutrašnjosti i da pojača straže oko Dunava, ako nikim drugim a ono Tračanima i Ilirima, koje je u velikom broju bio pokupio za zadnji napad protiv Totile.
Vladimir Ćorović
Dakle, ovi pisci, a i mnogi drugi, kako je pre mnogo godina pokazao jedan od najvećih srpskih lingvista Mihailo Stevanović (umro 1991), upotrebljavali su reč zadnji u smislu poslednji, pa je usvojeno da to nije pogrešno i ta je dilema jednom za svagda uklonjena.
To što će se uvek naći čistunci koji će tražiti dlaku u jajetu bez proveravanja u knjigama i pozivajući se na svoje profesore srpskog koji, otkako su izašli sa fakulteta nijedan stručni časopis, a nekmoli knjigu nisu otvorili, druga je stvar.
Recimo, meni je smešno kad neko kaže „pored telefona je...“ zato što smatra da je „na telefonu je...“ pogrešno. Po toj logici bi trebalo da bude pogrešno i „slušao sam na radiju“ ili „čitao sam na Internetu“, dok bi ispravno bilo „slušao sam preko radija“ i „čitao sam sa Interneta“.
Ako želite da dobro ovladate srpskim jezikom (ja to još pokušavam), pročitajte barem dve-tri knjige sa sledećeg spiska:
- Pravopis srpskog jezika, Mitar Pešikan, Jovan Jerković, Mato Pižurica
- Rečnik jezičkih nedoumica, Ivan Klajn
- Ispeci pa reci, Ivan Klajn
- Jezičke doumice, Egon Fekete
- Srpski jezički priručnik, Pavle Ivić, Ivan Klajn, Mitar Pešikan, Branislav Brborić
- Srpski jezički savetnik, Egon Fekete, Drago Ćupić, Bogdan Terzić
|
