Srpska latinica: piši kao što čitaš!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pogledao sam neke od jezika koje ste naveli a bar za jedan znam da uče da pišu latinicom i ne kažu "mađarskom latinicom" čak i u Wiki koju navodite za primer hrvatske latinice oni samo navode latinica tj. Írásrendszer Latin írás (namerno je na tom jeziku ali se jasno razume)
I za neke druge jezike navode da je pismo latinica ali alfabet je različit.
Tako piše i za nemački, engleski, danski npr. Nigde ne piše da koriste nemačku latinicu, englesku, dansku, mađarsku.
Za slovenački piše slovenačka latinica ali bi onda iz vaše tabele trebalo kod hrvatske izbaciti nekoliko slova ili ubaciti kod nekih još neka npr. mađarskog.
Imamo i bosansku latinicu ili kako oni stoje?

Ovo mi je privuklo pažnju
После своје смрти, Јосип Броз је од тадашњег папе добио датум у католичком календару: 1. мај – Јосип радник!
Stvarno?
Mislite na 1. svibnja? To mu ipak neki drugi Josip i nije posle smrti Josipa Broza već još od 1955.
zupa-gajnice.hr/duhovnost/sveti-josip-radnik
hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Josip
catholiconlineinfo.com/saint-joseph-the-worker-feast-day-1st-may/
Ako sve gledamo kao zaveru protiv Srba onda može i da se zaboravi ko je Josip ali 1955. je baš, baš ranije da bi rekli posle smrti 1980.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sim.a

„JNA je za razliku od svega ostalog imala službeni jezik. Nikakve ravnopravnosti nije bilo i to je bilo zvanično“.

Ово није нетачно, али није ни цела истина! Према тадашњем Уставу ФНРЈ/СФРЈ „ у ЈНА је могао да се одреди један језик“. У ЈНА се користио један језик, али у пословима општенародне одбране по републикама и покрајинама коришћени су сви језици који су се говорили у народу, па и словеначки, хрватски, македонски, шиптарски и мађарски, а по општинама и језици других националних заједница – бугарски, словачки, румунски, русински. Међутим, овде су сви били своји на своме осим најмалобројније националне мањине – Срба! Словенци, Хрвати и Македонци су у ЈНА одлазили са војним књижицама на својим језицима и писмима, а једино књижице за Србе су биле штампане тако да „могу да их разумеју странци“! Једино Срби нису имали књижице на ћирилици. „Равноправност напред, ћирилица СТОЈ“!

Словенија:










Хрватска:




Македонија:




А сад најмалобројнија национална мањина – Срби:








„ Jezik je bio srpskohrvatski a pismo latinica. Tako su nama rekli još prvi dan i tu nema rasprave“.

Нашавши се у окружењу само једног писма – а то није била ћирилица! – људи су спонтано долазили до тог вашег закључка, па и ви са њима! Не говорите истину да су вам „рекли да је писмо латиница“! То вам нико није рекао, то сте ви сами закључили под психолошким утицајем окружења искључивости латинице! Већ сам рекао: „Прва реченица дефиниције те војске је гласила: у ЈНА писма су равноправна!“ Али, и у селу на тараби пише... а кад ухватиш, оно – дрво! И ја сам се током војне службе наслушао и војника и старешина који су „на жи ми ти“ причали како им је „мајор тај и тај рекао да је ћирилица у војсци забрањена“. Та „забрана“ је формирана у њиховим главама јер просто нигде око себе нису видели ни једно ћирилично слово. Нико није гласно изговорио команду „забрањујем ћирилицу“, али она је била објективно непожељна, па и забрањена изокола, мекано, у свиленим рукавицама, уз клицање братству и јединству!

Када су се у Политичку управу Савезног секретаријата за народну одбрану почела да сливају бројна питања војника и старешина о званичном ставу о третману ћирилице, јер људи су видели раскорак између „дефиниције“ и стварности, начелник Политичке управе је упутио овај распис у јединице, а ја сам препис сачувао кад сам одлазио у пензију, па данас могу да покажем нешто што нема нико више. Документ сам објавио на ћириличарским форумима, а сада га доносим и на латиничарски форум са намером да га што више наших сународника види, да им поднесем огледало у коме ће моћи да виде своје право лице извођача „закључка“ да је ћирилица у војсци забрањена.
„Tako su nama rekli još prvi dan i tu nema rasprave“.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U srednjoj školi je pismeni iz srpskog bilo obavezno pisati na ćirilici koju već tad 90% grackih klinaca koliko je bilo nije znalo i jedibi su se žalili zašto se pismeni iz srpskog mora pisati ćirilicom a ne latinicom, i to ne štampanom nego pisanom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

,,Ne odričite se srpske latinice. I ona je deo našeg nasleđa."
- Profesor interne medicine

• 1Ovo se svidja korisniku: E.L.I.T.E.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Filipovic Zeljko
Нашавши се у окружењу само једног писма – а то није била ћирилица! – људи су спонтано долазили до тог вашег закључка, па и ви са њима! Не говорите истину да су вам „рекли да је писмо латиница“!

Možda taj koji je to rekao nije bio u pravu ali jeste tako rečeno. Mi nismo preispitivali to i nije nam ni bilo bitno jer osim ćate nismo imali potrebu da pišemo službeno ništa dalje od nekih podataka koji se i inače pišu latinicom tj. nisam primetio da je pisano u knjižice i HT-40 i ХТ-40 kao oznaka. Rekli su još da kod nas u kantini nema nikad piva za razliku od ostalih kasarni, da nema davanja krvi (ovo se kasnije pokazalo da nije tačno) i da nismo obavezni da budemo tamo tj. da smo dobrovoljno i da možemo da tražimo prekomandu ako želimo. Ko bi takav doček zaboravio? Mislim da su neki oficiri pisali svoje beleške ćirilicom, ako se dobro sećam, ali stvarno nisam gurao nos u to jer mu tamo nije ni bilo mesto. Kasnije smo radili bar jedan test ali ne saćam se da je ponovo o tome bilo govora. Iskreno vam kažem da ne znam kojim pismom su se koristili ostali. Ja ih nisam pregledao.
Tako je bilo verovali ili ne. Zapamtio sam taj detalj je to bilo vreme kad su već počeli da se bude nacionalizmi koji su se kačili na sve i svašta a taj detalj da SFRJ nema "službeni" jezik je često pominjan.
Takođe ja nikad nisam video dokument ili dopis koji je bio samo na jeziku nacionalne manjine. Uvek su išli npr. mađarski i srpskohrvatski. Kome bi dopis samo na mađarskom bio upućen u Beograd iz subotičkog vojnog odseka?

Niste mi ništa komentarisali tog sveca od 1. maja a nije Tito.
Odakle vama takav podatak i koji je izvor. Tito u katoličkom kalendaru, kako nekom to pada ne pamet da smisli

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mpman ::,,Ne odričite se srpske latinice. I ona je deo našeg nasleđa."
- Profesor interne medicine

„И ПАЦИЈЕНТ И ВИРУСИ“!

Поштовани професоре,

Ја сам загуљени ћириличар и то поштено признајем. Док су царица Марија Терезија и поглавник у НДХ огњем, мачем и камом истребљивали ћирилицу и њене кориснике, ћирилица је била сигурна, јер ју је народ сматрао за суштинско својство свог културног, националног и верског идентитета, као хлеб насушни, као ваздух који се дише, као свој живот. Али, од када је лукави шлосер, „лингвиста у кожном мантилу“ својом досетком Новосадског договора успео да загрљајима и пољупцима братства и јединства посеје Србе прогонитеље ћирилице, и када су Срби сами кренули у јуриш на ћирилицу, дошло је до наглог пресушења ћирилице и до ситуације да народ више и не примећује њено нестајање. Ницање таквих „обарених Срба“ је посејало и нас „ћириличаре“! Да не постоји искорењивање ћирилице, не бисмо постојали ни ми ћириличари! Ми смо „повишена температура“ која указује да у организму нешто не ваља!
Ја, убеђен да искорењивање ћирилице није никакав „спонтани процес“, него смишљен, планиран, организован и финансиран процес, знам да ти наши „обарени Срби“ нису никакви „кривци“, него жртве Новосадског договора и његових изумитеља, па онима попут Вас који траже немогуће – „чувајмо ћирилицу али и латиница је наша“ – сликовито нудим поређење са лекаром који би лечењу пацијента приступио под геслом „чувајмо и пацијента и вирусе“!

Нашим младим покољењима нудим нешто што сумњам да су они спремни да прихвате „на реч“ а да ми не ставе длан на чело да провере да немам можда температуру. До 1961. године у Југославији регистарске таблице су означавале републике – S= Словенија, H= Хрватска, БХ= Босна и Херцеговина, ЦГ= Црна Гора, С= Србија и М= Македонија, дакле чак 4 републике су имале ћириличне регистарске таблице, а од 1961. таблице су означавале градове и све су само латиничне. Дакле, процес је једносмеран. Ево да виде и то чудо невиђено:




Југословенско возило са ћириличном регистрацијом Босне и Херцеговине педесетих година прошлог века – на сред Лондона!




Имам фотографије безброј случајева у Нишу да је доскорашњу ћириличну фирму наследила латинична, а да обрнутих случајева нема. Дакле, процес „чувања латинице“ је једносмеран и незадржив:



Докторе, можете ли излечити пацијента а да „вам је жао вируса и бактерија“?

• 2Ovo se svidja korisnicima: mikrimaus2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

„Ako neko odluči da napiše reklamu ili naziv sa Second hand ili Backstage teško da možete za to da okrivite Jugoslaviju, Tita ili Vatikan. Zašto mesar u Nišu piše reč ili reklamu "mesar" latinicom a ne ćirilicom ipak je lično pitanje koje bi njima trebali da postavite“...

А зашто да у Нишу уопште пише „Second hand“ или „Backstage“? Ако бисте судили по натписима на радњама у Обреновићевој улици у Нишу (попут „Кнеза Михаила“ у Београду) помислили бисте да сте у Ливерпулу или на Волстриту, а не у Србији. Видео сам у Душановој у Нишу да је човек тог трговачког смера написао на фирми најприроднији, најлогичнији и најтачнији израз: „Половна роба“! Али, Фема неће да „изгледа просто“, него „микофо“! Па шта мислите, да ли је избором „отмене фирме“ тај човек стварно постао „отмен, важан, светски“? Да ли је тиме постао „успешнији пословни човек“?

Ватикан, НДХ, Југославија и Тито су већ завршили посао – да произведу Србе антићириличаре! Једни суровим насиљем, огњем и камом, други свилено, изокола, мазно, загрљајима и пољупцима братства и јединства. Сада су се ти „добровољци“ сами упрегли у њихова кола и завршавају њихов посао! Награда им је – лично веровање да су постали „светски“. Резултат – нестајање ћирилице.

„Ja sam svašta čuo ali da je neko dovoljno drzak da na nekom ozbiljnom mestu napiše kako do stranih jezika govori i hrvatski ili bosanski pored engleskog, nemačkog itd to još nisam čuo“.

Заборавили сте и црногорски! Зависи како ко гледа на чашу напуњену до пола – полупразна, или полупуна. Ја тај случај доживљавам као ругање онима који би да имају „свој приватни језик“. Ја у томе пре видим духовитост него „дрскост“. Дрскост је на другој страни!

„Nego, table su sa imenima ulica u Nišu na latinici ili ćirilici?“

Немам примедби, значи – на ћирилици. Него, у Нишу је било других ствари где је било „повуци-потегни“. Када је приватизован градски саобраћај, разни приватни власници су на дисплеје аутобусâ исписивали одредишта „Зелезницка станица“, „Ниска Бања“ (баш се нешто мислим постоји ли и нека „висока бања“?), „Дуванисте“, „Цалије“. Ми нишки „Чувари ћирилице“ смо градоначелнику упутили примедбе на то „муцање“ и „врскање“, човек је на правом месту рекао шта треба и резултат је:



Није нам пребацивао „теорију завере“, него је једноставно – направио ред у својој кући. Друго, натпис на згради Симфонијског оркестра у Нишу се повијао као гране на ветру у зависности од тога која странка је у Нишу била на власти. Милеилићевски социјалисти су иза себе оставили ћирилични натпис „Симфонијски оркестар Ниш“; зоранживковићевци су шутнули „превазиђену“ ћирилицу и написали отмено европски „Simfonijski orkestar Niš“. Коштиничини су написали двојезично – „Симфониски оркестар Ниш“ и „Simphony orchestra Niš”; жути тадић-симоновићевци су опет шорнули ћирилицу и написали такође двојезично, али не онако „никакво“ као коштуничинци, него, бато мој, „Simfonijski orkestar Niš – „Simphony orchestra Niš“. Када су дошли „напредњаци“, за директора Симфонијског оркестра је постављена госпођа Весна Братић (није члан СНС!), жена која зна ко је и шта је, која нема комплекса, и која не трза на имитирања, „спољне манифестације“ и сличне шљокице. Ми „Чувари ћирилице“ смо госпођу Братић упознали са „историјатом игара без граница“ са натписом на згради Симфонијског оркестра, жена је узела ствар у своје руке и:



Не трза на шљокице. Не знате ко је лепши – ћирилица на згради, или Весна Братић:



Слично је било и на објектима Туристичке организације Ниш. После поруке нас „Чувара ћирилице“, латинични натписи на њиховим објектима су постали двојезични – српски ћирилицом и енглески. Као што видите, у Нишу нису напунили гаће од нечијег цитирања „теорије завере“, што је трик оних који не желе да се било шта мења у неуређеним срдинама, да све остане по старом.

„Da dopunim. Lako je nekad imati slovo za republiku na tablici pa broj kad je automobila bilo malo“.

Ово наше „решење“ је најглупље могуће! „Ако не знаш сам, погледај како то раде други“, сматрао би разуман човек. Али, није баш лако и бити на власти и имати моћ, и остати разуман. Задња промена регистарских таблица је била одлична прилика да се то питање реши једном за свагда. Али, можемо ли да будемо сигурни да је о томе одлучивано у Београду, а не у – Загребу? Један Београђанин са хрватским словима на таблицама (ŽŠČĆ) је уплатио резервацију хотела у Грчкој и са породицом „мирно кренуо на пут на сигурно“. Грчки цариници му нису (возилу) дозволили улазак у земљу са образложењем да „Европа та слова не познаје, да њихови компјутери не могу да запишу та слова“. А имали смо на располагању могућност која већ одавно постоји у више земаља – Грчка, Босна и Херцеговина, Бугарска, Русија, Украјина – да користимо она слова наше ћирилице која са истоветним (АЕЈКМОТ) или измењеним значењем (ВНРСХУ) постоје и у латинској абецеди. И вук сит и овце на броју. Имали бисмо на таблицама нашу ћирилицу, и били бисмо истовремено компатибилни са Европом! Тај систем би нам омогућио да имамо таблице за сва путничка и теретна возила, за све тракторе и радне машине, за све мотоцикле, па чак и за дечије тротинете и трицикле, и још да остане неискоришћених комбинација, јер систем омогућује више комбинација него што Србија има становника и свих моторних возила заједно! Па не мора свака Прћиловица да има своју регистрацију и да то буде изговор за упропашћену прилику.

• 1Ovo se svidja korisniku: mpman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Filipovic Zeljko ::А зашто да у Нишу уопште пише „Second hand“ или „Backstage“?

A zašto da ne piše? Ne razumem čemu toliki animozitet prema engleskom jeziku. Takve prodavnice postoje širom sveta, a i lakše je za snalaženje kada neko ko ne zna jezik sa strane dođe. A uz to, privatno je vlasništvo, pa imaju pravo da ga nazovu kako hoće.

• 4Ovo se svidja korisnicima: ikan, Filipovic Zeljko, Wisdomseeker, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Који странац долази у Ниш да купи половну робу?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I sad kad sve to navedete gde je ugrožena ćirilica? U Nišu izlgeda nije i baš mi drago zato. Ne mogu baš svi u svojim privatnim planovima i simpatijama vama da se dopadnu ali eto službeno što bi rekli, dovodite u sklad sa propisima. Mada to i dalje ne izbacuje latinicu iz srpskog jezika
A da se vratimo na temu?
Niste mi ništa odgovorili na post sa početka strane.