Srpska latinica: piši kao što čitaš!

• 1Ovo se svidja korisniku: Rastafarii
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Žao mi je što niste našli ali možda bih vam mogao dati predlog. Da pređete u preduzetnike i oprobate sreću sa uvozom i distribucijom uređaja kao taj što vi tražite. Naravno ne samo telefoni već i sve ostalo po kući što ima ekran. Od kuhinjskih vagica do RDS-a na radiju. Moćno smo mi tržište možda napravite dobar posao. Još ako naterate i državu da promeni svoje latinične telefone na vaše sa ćirilicom možda kapne i meni neki dinar za ideju. NBS bi to npr. bez problema isplatila kad već kupuje onako široko podmetače za stopala. Vučić se isto hvali time tako da i cela partija bi bila vaš kupac. Samo hrabro ovo je godina preduzetništa. Ili proizvodnju da pokrenete?
Prodavac ne bi trebalo da se respravlja sa kupcem ali to je već druga priča. Nekad se to učilo u školi a danas odmah školujemo menadžere. Pokušajte u nekoj većoj Pošti ili Telekomu. Oni su prodavali fiksne telefone pa možda imaju i sad Simens ili neki drugi Panasonik možda može isto. Tamo dobijete i na rate koje plaćate sa računom za telefon.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Apr 2016 12:56

Filipovic Zeljko ::„СРПСКА ЛАТИНИЦА“ 7

„ЋИРИЛИЦА? – ХА-ХА-ХА!“

Мој бежични телефон је зрео да добије наследника. На Интернету сам пронашао ову слику:



и пожелео сам да „наследеник“ буде баш такав.
Koliko si spreman da platiš?



Šalim se naravno. Ovaj telefon sam dobio uz paket internet-fiksni-televizija kod SBB-a. Moguće je da ih imaju još uvek i možda su voljni da prodaju ili bar da ti kažu gde su ih kupili pa bi mogao tamo da se raspitaš.

Dopuna: 26 Apr 2016 13:33

Tačan model je Gigaset A120. Sad videh da ga imaju u winwin-u i Tehnomaniji (bar na web stranici) pa možeš tamo da pogledaš

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zola92 ::----------- [b]
Koliko si spreman da platiš?

Tačan model je Gigaset A120. Sad videh da ga imaju u winwin-u i Tehnomaniji (bar na web stranici) pa možeš tamo da pogledaš

Успео сам. Јуче сам потрошио ђонове и ништа, а данас - "прво па мушко". Заиста, у "Техноманији" сам завршио посао. Почео сам са: "Произвођач ме не занима, модел ме не занима, боја ме не занима, цена ме не занима, занима ме само ова могућност", и показао сам слику. Један младић, кад је видео шта желим, као да се зарекао да ми помогне и пронашао је заиста "Гигасет А120". И још је јефтинији од других! Тако да ме је овај младић двоструко частио - и ћирилицом и повољном ценом. Хвала му још једном. Други младићи су ме исмевали, а овај је спасао част и своје генерације и своје професије.

У списку језика под "хрватски" је латиница а под "српски" је ћирилица.

Добро је, не морам у предузетнике ни да отварам фирму. Остајем пензионер - комплетно опремљен.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ШТА СТВАРНО ЗНАЧИ ВУКОВО „Serb. graek“ и „Serb. lat“?

Данас сам сазнао за постојање теме „Храм Светог Саве...“ и данас сам је први пут посетио.

skyscrapercity.com/showthread.php?t=1706549&page=12

Тамо сам видео нешто што не могу да оћутим. Један учесник је чак два пута помињао „Вукову улогу у уређењу српске латинице“. Поуздано знам да је у питању – просветни радник! Просветни радник који ђацима, студентима и народу проповеда „Вукову српску латиницу“ је пошаст равна полицајцу-кријумчару, ватрогасцу-пироману или лекару сејачу заразе. Изнећу своје мишљење о томе како је у народ ушла та пошаст „српска латиница коју је уредио Вук“.

Године 1978. поводом 150-тогодишњице објављивања Вуковог „Првог српског буквара“ из 1827. године (о томе колико је то заиста био „први српски буквар“ нешто касније!) објављено је „репринт“ (!) издање те књиге. „Саветник“ тог издања је био Голуб Добрашиновић, тада директор Вуковог и Доситејевог музеја у Београду. У том „репринт“ издању објављена је и једна авет – непостојећа Вукова табела „Alphabeti serbici cum viciorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis“:





Народна библиотека Србије чува оригинално издање тог буквара, које је дигитализовано и доступно је народу. Ту се лепо види да Вуков буквар ту табелу – није имао:

digitalna.nb.rs/wb/NBS/Stara_i_retka_knjiga.....0/mode/1up

а објављена авет-табела из „репринт“ издања је преузета табела из Вуковог „Новог завјета“ из 1847. г.




Зашто би неко измишљао садржај „репринт“ издања Вуковог буквара осим због смишљеног, планираног, организованог, финансираног и контролисаног циља Новосадског договора да се у циљу пресловљавања нашег народа ту нешто...плете!

У тој табели Вук јасно прави разлику између српског писма ћирилице и „илирског“, хрватског писма латинице! Ту нема никакве „српске латинице“, коју је касније посејао паор лингвиста Петар Милосављевић у свом делу „Српска писма“ јер је накарадно протумачио оно Вуково „serb. graek“ и „serb. lat“. Па да покажемо и ту „српску латиницу коју је уредио Вук“!

Године 1964. поводом стогодишњице смрти Вука Караџића објављена су репринт издања његових сабраних дела. И данас имам такав „Српски рјечник“ из 1818. године. У њему је заиста Вук објавио табелу „Alphabeti serborum cum viciorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis“. У тој табели Вук наводи два српска писма – „serb. graek“ на ћирилици и „serb. lat“ на ДУБРОВАЧКОЈ латиници, а даље и хрватску латиницу:




Е, овде почиње кухиња и плетење! Овде је рођена „српска латиница“! Вук је у почетку свог реформаторског рада на српској ћирилици сматрао да српски језик користи 28 гласова. Није унео слова за гласове „ф“ и „х“. Приликом свог боравка међу Дубровчанима, које је он – и не само он него и сами Дубровчани – сматрао Србима, чуо је гласове „ф“ и „х“ и видео тадашњу дубровачку латиницу (после вишевековне употребе западне верзије јужнословенске ћирилице, „босанчице, хрватице“, што Вуку није било познато!) – па је у своју азбуку унео и слова „ф“ и „х“ и тадашњу дубровачку латиницу приписао Србима католицима! Зато је ћирилицу сматрао за писмо „serb. graek“ – Срба грчког обреда, православаца – а латиницу за „serb. lat“ – Срба латинског обреда, католика! Ако би оно „serb.lat“ заиста значило „српска латиница“, онда би оно „serb. graek“ морало да значи некаква „српска грковица“! А није то значило, него „Срби православци“ и „Срби католици“, „Срби православци“ и „Дубровчани Срби католици“! А сви ви добро знате да одавно не постоје католици и муслимани који себе сматрају за Србе. Са Србима католицима исцурила је и дубровачка српска латиница.

А што се тиче „првог српског буквара“, и Вук се овде истрчао и себи приписао „први српски буквар“, што му не можемо замерити, јер у његово време није било Интернета и људи нису знали оно што данас знају. Слагао је Вук, али данас још масније лажу они који му приписују оно што човек једноставно није урадио. Ватикан је Дубровчане, али и све јужнословенске католике приморао да временом напусте глагољицу и ћирилицу као „ђавоља дела“ и прихвате латиницу. Дубровчани су подлегли присили својих вероучитеља и прешли на латиницу и без Вука! Вук ту није „ни лук јео, ни лук мирисао“. Ево како су се рађали „први српски буквари“:

1- Први српски буквар инока Саве из манастира Дечани 20.5.1597. Венеција:

in4s.net/prvi-srpski-bukvar-inoka-save-iz-1597-godine-foto/

klubglasnik.net/c797d7dd-d481-4e57-857e-5c4.....2;Е-(1597).aspx


2- Рукописни први српски буквар Гаврила Стефановића Венцловића 1717.
3- 1724. г. у Москви Прокопович на рускословенском језику штампа 400 примерака буквара „Началное учение человеком, хотјашчим учитисја книг божественаго писанија“. Из овог буквара су Срби у Аустрији учили читање и писање када је Српска црква од 1726. г. српскословенски језик заменила рускословенским да би православне Србе заштитила од насилног унијаћења и притиска католичке цркве да Србе одвоји од православне Русије. Убрзо су изашла још два српска издања овог рускословенског буквара.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možeš li objasniti kako su se ranije srpskom ćirilicom zapisivali glasovi f i h, ako ih Vuk nije ranije čuo, ni slova za njih vidio? (Nego tek prilikom posjeta Dubrovniku kojeg spominješ).

"...западне верзије јужнословенске ћирилице, „босанчице, хрватице“
Ovdje vjerojatno misliš na hrvašticu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

blake ::Možeš li objasniti kako su se ranije srpskom ćirilicom zapisivali glasovi f i h, ako ih Vuk nije ranije čuo, ni slova za njih vidio? (Nego tek prilikom posjeta Dubrovniku kojeg spominješ).

"...западне верзије јужнословенске ћирилице, „босанчице, хрватице“
Ovdje vjerojatno misliš na hrvašticu.

Ако под "српском ћирилицом" подразумевате реформисану ћирилицу вуковицу, она је први пут поримењена за штампање Вуковог "Српског рјечника истолкованог..." из 1818. г. До посете Дубровнику Вук у својим текстовима на српском језику није употребљавао "ф" и "х". На пример, када је писао: "Муслимани из Босне себе сматрају "Турцима", а међу њима турски језик не зна ни један од ИЉАДЕ". Итд. Наравно да су писмени Срби тада виђали и сретали слова "ф" и "х", али у текстовима на предвуковској, старословенској ћирилици.

Израз "западна верзија јужнословенске ћирилице" сам ја употребио, да бих избегао да се у називу те верзије ћирилице изјашњавам ни национално, ни државно, јер сам видео да се и ту "плету" разни интереси и "навијања". Разни аутори су користили различите називе за ту верзију ћириличног писма - "босанчица, хрватица, арватица, босанско-далматинска ћирилица, дубровачка ћирилица, па и израз који сте Ви употребили - хрваштица, и др, мрзи ме да сад тражим све случајеве и све ауторе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo da zahvalim na odgovoru.
Nisam stručan u jezičnim pitanjima, ali ovo obrazloženje Vukovog izostavljanja slova f ili h samo zato što ih on nije upotrebljavao, čini mi se malo prejednostavno. (kao npr. da za hrast koristite riječ "rast"). Ali, vjerujem da ste to dobro istražili.
Moja druga primjedba, naziv jedne od zapadnih verzija ćirilice, odnosio se samo na to da se koristi
izraz "hrvaštica", bez bilo kakvog drugog skretanja s puta, kao što i vi navodite.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

„СРПСКА ЛАТИНИЦА“ 8


ЖИВОТНО ОКРУЖЕЊЕ И ИЗБОР ПИСМА

Сви ми смо рођени и одрасли уз речи „алат, ајвар, бакар, барјак, барака, бајат, боја, бубрег, бурек, буразер, будала, бунар, бардак, башта, дућан, дуња, див, дугме, дуван, делија, ексер, занат, зејтин, јастук, јогурт, јоргован, јендек, капија, капак, катанац, кавга, кајмак, кашика, кијамет, куршум, комшија, кревет, кула, кутија, казан, лампа, мајмун, мерак, мемла, муштикла, муштерија, мердевине, олук, ортак, памук, папуча, паре, пазар, пекмез, пита, ракија, ршум, сандук, сердар, сат, таван, табан, тазе, торба, топ, ћускија, ћуп, ћуфте, ћевап, ћуприја, ћилим, ћорав, ујдурма, фитиљ, хајдук, харач, чаршав, чарапа, чичак, челик, чесма, чорба, чобанин, џада, џеп, џин, шал, шећер“... па их сматрамо за – српске речи. Када кроз живот и школовање сазнамо за праву истину да су то турске речи, непријатно изненађење доживљавамо као маљ у главу! Као кад човек кога су још као бебу усвојили, отхранили, одгајили и за самосталан живот оспособили његови хранитељи једног дана ипак сазна да то нису његови биолошки родитељи! Оваква изненађења морају да заболе.

Генетика познаје генотип (наслеђене особине предака) и фенотип – утицај окружења на развој „младице“. Погледајмо у каквом фенотипу, животном окружењу, расту „младице“ у Југославији и Србији у последњих седамдесетак година. (Уздржаћу се од објављивања фотографија којима бих илустровао ово окружење, и само ћу набројати примере).

Позивнице за рођендане намењене деци предшколског и школског узраста су у доброј мери на енглеском језику, а и кад су на српском, најчешће су на латиници. Жвакаће гуме, чоколаде, сокићи, разне „грицке“ су без изузетка на латиници. Фирме на играоницама, рођендаоницама у којима се деца окупљају на рођенданима су на латиници. Карте за играње (таблић, тач) па чак и дечије карте (Црни Пера) су без изузетка на латиници. На ТВ Београд пре Бранка „Коцкице“ све емисије за децу биле су само на латиници. Цртани филмови које деца гледају на свим ТВ каналима су само на латиници. Чак и неке књиге са тематиком српске војске из Првог светског рата су на латиници. Итд.

Протицањем времена, из године у годину, из генерације у генерацију, и резултати фенотипа прелазе у генотип! Рађају се генерације којима је вишедеценијско окружење латинице сада постало – генетско наслеђе. После тога прелази се на штанцовање подмлатка! У затеченом стању!

"Од оца је остануло сину - 'српска латиница'!"


Погледајте ову колаж-фотографију коју сам ја израдио да бих илустровао утицај окружења на развој младунчета, конкретно „дивље“ животиње:



Тигрић рођен у неприродном окружењу, у зоолошком врту, општи љубимац публике и особља, пажен и мажен, ношен у рукама, храњен на цуцлу, „кошаркашки“, храна му је приношена до уста. Око њега свиње, мајмуни, козе, зебре, антилопе, тигровска храна пар екселанс, али он њих не доживљава као храну него као – играчке! Не зна да лови, и ко зна како би завршио кад би се нашао у природи сам са собом.

За нашу децу латиница је „српска“. Томе их је научило окружење у коме су рођена и одрасла.

За тигра из зоолошког врта коза, зека, мајмун и свиња у – играчке. Томе га је научило окружење у ком је рођен и одрастао.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Isto važi i za ćirilicu ili stvarno veruješ da je ona stvar genetike? Kako učimo decu ćirilicu tako ih učimo i latinici. Ovo sa genetskim nasleđem je teška budalaština. Moja ćerka nikad ne bi koristila ćirilicu po tvojoj teoriji. Suprugi srpski nije maternji, nije ni njenim roditeljima, moji vrlo retko koriste ćirilicu da ne kažem kako ne pamtim da sam video da je koriste privatno. Ja takođe nikad privatno pa ipak moje dete je naučilo prvo nju, čak su na početku i engleski i mađarski pisali ćirilicom kako se bukvalno izgovaraju reči (poseban biser). Piše ćirilicom bez nekog posebnog naloga što potpuno pobija tvoju fantaziju.
Isto i sa životinjama. Koliko se sećam, divlje mačke čak ni u zarobljeništvu ne žive sa ljudima. Nije to slučajno jer su neki pokušaji završavali kobno. Imaš primere u onoj staroj seriji Opstanak. Epizoda sa gepardima a tek veće ni ne pokušavaju. Jedno je kako bi se oni uključili nazad u divljinu a drugo je da ih držiš kao mog domaćeg mačora. A tako si ih prikazao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наводим потпуно истинити догађај. Девојка из Прћиловице (село код Алексинца) удала се за Прћиловчанина свог друга из детињства док је био полицајац на служби у Београду. Мојој супрузи, рођеној Нишлијки је причала: „Јао, ја не бих могла да живим у Нишу“!

Ја у расправама на форумима онима који ме не трпе због ћирилице не упућујем поруке да су њихови ставови „тешке будалаштине“. Мене код њих интересује само једно – да ли говоре истину. Данас, када нам се млади стиде свог родног села, својих дедова или родитеља земљорадника, наше изворне народне музике, народне ношње, запреге, петролејки, пећи на чврсто гориво и наше ћирилице, јер их ћирилица подсећа на све оно од чега би желели да побегну и да забораве (попут оне Прћиловчанке), ви наводите пример детета чијој мајци и њеним родитељима српски језик није матерњи, и чији отац и његови родитељи сами не користе ћирилицу, а дете је „прво научило ћирилицу и чак и у енглеском и мађарском језику је користило да би могло да зна тачан изговор“.

Прво, није никакав „ваш подвиг“ што вам је дете у Србији „прво учило ћирилицу“. То важи за свако дете у Србији које наставу похађа на српском језику! Друго, мислим да је ћирилично (фонетско) записивање енглеских и мађарских израза током учења тих језика изузетно практичан, логичан и функционалан начин да деца науче тачан изговор у језицима са компликованијим правописима. То само говори о врхунској практичности наше ћирилице вуковице.

Даље, то што нам деца „прво уче ћирилицу“ уопште не значи да проблем потискивања ћирилице „не постоји“. Напротив! Ево још једног истинитог догађаја. Када је мој најстарији унук 2010. г. завршио трећи разред основне школе, његов отац, мој син, је дошао у школу да детету честита завршетак школске године и у разреду на табли затекао следећи призор: Деца су учитељици исписала поруку захвалности и сви су се потписали. Од 30 ученика само мој унук и још једна девојчица су се потписали ћирилицом, писмом које су „прво учили“, а сви остали – латиницом. У другом разреду су учили писмо другог народа, а већ у трећем су заборавили писмо свог народа! Зашто? Утицај окружења, фенотип, тигар храњен на цуцлу!

Дакле, мене код вас интересује да ли говорите истину, или желите да потајно ћушнете под тепих проблем искорењивања ћирилице као смишљеног, планираног, организованог, финансираног и контролисаног процеса и да „докажете“ како је ту „све у реду и тече мед и млеко“. То што вам је дете „прво учило ћирилицу“ још ништа не мора да значи. Како вам данас дете пише? Да ли и данас пише ћирилицом „без присиле“? Ако би дете поред 6 латиничара у својој породици заиста и даље писало ћирилицом, то би био случај за Риплија.
Уколико и Минхаузен ту није умешао своје прсте...