Poslao: 14 Apr 2024 11:17
|
offline
- amstel2
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3508
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
Milos ZA ::
To je direktna posledica Jutjuba, Tik-toka, Instagrama, američkih filmova, serija itd. Mi smo duboko zaglibili što se toga tiče, pogotovo mlađe generacije. Mišljenja sam da je to postalo neizlečivo...
Сложио би се .
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 20 Apr 2024 20:56
|
offline
- Jovanče
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 24 Avg 2021
- Poruke: 5
|
Evo opet ja . Imao sam dosta posla u bašti . Hladno ,pa toplo , pa hladno ali polako izlazimo iz tamnog dela godine .
Ja sam proveo 14 godina u Beogradu , posle 54 godina u nemačkoj. Zato mi moj srpski nije najbolji .
Mislio sam da je 7 padeža mnogo . Ali sam tražio po internetu i saznao da postoje jezici sa mnogo više padeža . Finska na primer ima 15 padeža . Znači dobri smo sa sedam . Kada vidim japanski,kineski ili arapski jezik i njihova slova onda mislim da nam je lakše . Svuda je nekako tradicija važnija od promena za bolje i jednostavnije .
Interesuje me koja ustanova ili ličnost preuzima strane reči u srpski jezik ? Naprimer " pehova , auspuh (nemački Auspuff ) runda , i td.
Da li je posle Vuka bilo još nekih značajnih reformi ? Reformi koje poboljšavaju srpski jezik ?
Kod tehničkih aparata , mobilnih telefona, imamo redovno umprogramiranje aparata da bi se poboljšao aparat i njegovo rukovanje.
Ili je na srpskom jezičnom polju sve ostalo kako je vuk zamislio?
Da li bi veštačka inteligencija napravila neki dobar jednostavan jezik za sve nacije ?
Pozdrav svima
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2024 21:12
|
offline
- Milos ZA
- Super građanin
- Pridružio: 31 Dec 2015
- Poruke: 1255
|
Jovanče ::
Da li bi veštačka inteligencija napravila neki dobar jednostavan jezik za sve nacije ?
Daću svoje mišljenje, jer veštačka inteligencija spada u moju struku. Da li je veštačka inteligencija sposobna za tako nešto? Možda. Zavisi od onoga ko to proba da napravi. To je običan program koji programeri programiraju. Da li će se to desiti? Sumnjam. S obzirom da, koliko ja znam, ne postoji interesovanje za jedinstveni jezik za sve nacije, ne verujem da bi se bilo ko bavio tom temom, bar ne na odgovarajućem nivou.
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2024 09:16
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Стране речи и изрази улазе на много начина у језик; највише, наравно, употребом. При том се прилагођавају нашем фонетском и артикулацијском систему (гарниша, динар, хаљина, хиљада, итд, итд). То је природни начин преузимања неке речи и зависи од много фактора ;у пограничним крајевима већи је утицај, па се стога у Војводини може чути много искварених или прилагођених германизама. Неке речи прихватамо у оригиналу (скенирати, итд), неке прилагодимо себи (Москва, Лондон).
Онај други, нормативни начин, спада у надлежност високостручних тела - Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика, САНУ (Одељење језика и књижевности), итд. Писао сам о томе, али да поновим: узме се више хиљада страна из литературе афирмисаних писаца, јавних гласила, итд и онда се проучава фрекфентност неке речи. Када се установи да се она ''примила'', односно заживела и прилагодила (варош, делије, кусур, баксуз, итд), онда се уводи у речнике одређеном процедуром.
Та процедура је, нажалост, мимоиђена у случају Закона о родној равноправности, па смо добили невероватан лингвистички скандал - да о језику (најважнијем и почетном везивном ткиву и легитимитету једног народа) одлучује групица некомпетентних људи. У чему је трагичност тог поступка? Када неко путем корупције покраде државу, тај новац може да се надокнади. Када почнете да ружите и рушите језик, онда су последице далекосежне и често непоправљиве. Видели смо на нашем примеру. Наш највећи социолингвиста мр Бранко Брборић писао је то још крајем осамдесетих година у познатој књизи ''Језички приручник'' (писала га је велика четворка - Ивић, Клајн, Пешикан, Брборић). Разбијање државе почело је увођењем језичких разлика и посебних језика. Сада видимо да се појављују речи као што су боркиња, суткиња, истраживачица, итд. То води даљем раслојавању самог народа јер ћемо почети да се делимо и по тој основи.
Очигледно је да вештачка интелигенција с тим нема везе, али глобализам има. Кад почну да вам законом намећу речи, језик, обичаје, знамо шта се добије. Видели смо у Немачкој, почевши од 1933. године. Сада светом влада енглески језик. То није лоше за споразумевање, али је лоше кад то постане законитост.
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2024 23:00
|
offline
- amstel2
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3508
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
Jovanče ::
Interesuje me koja ustanova ili ličnost preuzima strane reči u srpski jezik ? Naprimer " pehova , auspuh (nemački Auspuff ) runda , i td.
Оно што сам запазио,стране речи су долазиле са освајачима,као и предметима,које раније нису били познати нашем народу,затим преко ђака и студената,који су се школовали ван земље,а сада улазе стране речи у наш језик путем друштвених мрежа и јавних гласила тј. медија.Неке речи су ушле у употребу преко скоројевића(Покондирених тикви),који су хтели бити већи католици од папе.
Сириус ће ти дати више примера,рецимо опрема,која се користи у позоришту или у ситоштампи.Углавном германизми.Из разлога,што је то отуд и донето.
Ево ,на овој теми имаш више примера
https://www.mycity.rs/Nemacki-jezik/Nemacke-reci-u-srpskom-jeziku.html
Jovanče ::
Da li bi veštačka inteligencija napravila neki dobar jednostavan jezik za sve nacije ?
Ако се појави интерес(Новац,моћ,болесна идеја),онога који управља тим програмом,направиће универзални језик и усвојиће га на првом заседању неке скупштине,као што ће ови наши "Родно сензитивни" језик усвојити,заједно са 70 и кусур родова и родица, колико је до сада потврђено(Читај измишљено).
Мали оф
https://borbazaistinu.rs/u-srbiji-postoje-722-dzen.....i-koji-su/
И краљ Соломон је позвао и заробио 72 зла духа(Чудовишта) у брончану бачву запечачену магичним симболима.
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2024 17:06
|
offline
- Milos ZA
- Super građanin
- Pridružio: 31 Dec 2015
- Poruke: 1255
|
Evo mog malog doprinosa temi. Čisto da se vidi koliko se stranih reči nalazi u našem jeziku. Dok sam čitao, beležio sam reči koje mi nisu bile poznate ili koje sam znao, a bile su mi zanimljive. Evo spiska sa kratkim objašnjenjima. Većina reči su iz kompleta knjiga Lajoša Zilahija, a ove dalmatinske reči sam čuo od moje babe .
001. trabakul - brod sa dva jedra
002. kolonada - red stubova
003. buzuki - balalajka, gitarica
004. sirtaki - grčki ples
005. bonaca - mirno more
006. represalije - odgovor na napad jedne države na drugu
007. gromača - zid od netesanog kamena, suhozid
008. fernalije - lična imovina udate žene koja ne spada u miraz
009. kudrav - kovrdžav
010. bisage - torbe na stranama konja
011. lojanica - voštana sveća
012. sujtaš - nakit od platna
013. kolir - kragna
014. lira - žičani instrument u obliku slova U
015. pomada - mirišljava krema
016. tikula - cigla
017. arslan - lav, junak
018. dolama - nošnja (turska)
019. redengot - kao engleski kaput
020. bistro - mala kafana
021. škroful - otečena vratna žlezda
022. plebiscit - zakon donesen narodnim glasanjem
023. ćurdija - ženski kaputić
024. muf - rukav u koji se gurnu ruke da se greju
025. cimbul - žičani instrument, kao unutrašnjost klavira izgleda
026. adiđar - nakit
027. liferant - onaj ko vrši nabavku
028. rizling - vrsta vina
029. pagoda - indijski ili kineski hram
030. kalpak - kao šubara
031. volšeban - magičan
032. nokšir - noćna posuda za mokrenje
033. tapir - kao svinja sa dugačkim nosem
034. saglam - kad je nešto dobro, onako kako treba
035. krletka - kavez (najčešće za ptice)
036. pijetet - pobožnost, detinja i/ili zahvalna ljubav prema nekome ili nečemu
037. zabat - trouglasti deo krova sa svodovima koji prekriva prednju i zadnju stranu tavana
038. kurija - dvor, reprezentativna kuća
039. konditor - tvorac, može i luksuzni poslastičar
040. ober - starešina, pretpostavljeni
041. širit - ukrasna traka na uniformi
042. komornik - osoba u službi monarha, poverljiva osoba
043. kaštelan - upravnik, nadzornik
044. ordonans - raspored, uređenje, osoba u vojsci koja prenosi naređenja
045. lagum - podzemno skladište opreme, podzemni hodnik
046. matrona - ugledna gospođa visokog reda
047. grabancijaš - onaj ko posle završene škole ide u vrzino (veštičje) kolo, večiti đak
048. sag - prostirač od vune, kao ćilim
049. sinod - skup, sabor sveštenih lica
050. fanfare - kao vojničke trube, označava nešto veoma glasno
051. rondela - okruglina, okrugla cvetna leja
052. mansarda - soba na poktrovlju
053. kinin - lek protiv malarije
054. kler - učeni sveštenik
055. kilote - kratke pantalone, kao gaće
056. bratučed - bratova (ili sestrina) deca
057. ampir - umetnički stil, oponašanje umetnosti rimskog carstva
058. štimung - raspoloženje (uglavnom dobro)
059. špacirštok - štap za šetnju
060. nabob - upravnik, guverner (u Indiji)
061. portviš - četka sa dugačkom drškom
062. muktaš - čovek parazit, hoće sve besplatno
063. šlape - papuče
064. vrpa - hrpa, gomila
065. zdenac - bunar
066. adet - običaj, tradicija
067. šezlong - dugačka fotelja (za ležanje)
068. podest - odmorište na stepenicama
069. štambilj - službeni znak preduzeća
070. stog - svežanj, plast
071. varijet - različitost
072. šenlučiti - pijančiti
073. penjoar - kao ženski bade
074. abonos - crno drvo koje je bilo pod vodom
075. ekrazit - punjenje za bombu (pikrinska kiselina)
076. fokstrot - živahan salonski ples
077. kokota - otmena javna žena (bludnica)
078. hubertus - jesenji nepromočivi ogrtaš (zeleni koriste lovci)
079. inspicijent - nadgledač predstave (i glumaca)
080. brokat - teška svila protkana zlatnim koncima
081. terakota - kuvana (pečena) zemlja
082. kotul - ženski odevni predmet od struka nadole (kao suknja)
083. mašljin - pijuk
084. postole - cipele
085. katriga - stolica
086. ćikara - mala šolja za kafu
087. teća - šerpa
088. belvedere - povišeno mesto, toranj na kući, otvorena terasa
089. lampas - kineska traka sa šarama (može na pantalonama)
090. bracera - jedrenjak sa jednim jarbolom, može i veslanjem da se kreće
091. bošča - marama, kecelja, nešto u šta se umotava (recimo duvan)
092. bakenbart - brada samo na obrazima (nema je na podbratku)
093. dirndl - ženska nošnja (haljina, bluza) sa četvrtastim dekolteom
094. staniol - kao aluminijumska folija, samo od kalaja
095. tramontana - hladan, suv vetar na Jadranu
096. džentrija - sitno plemstvo
097. katarka - stub na brodu za vezivanje kanap za vuču ili razapinjanje jedra (jarbol)
098. amfora - krčag sa dve drške (za vino obično)
099. livreja - ogrtač za poslugu u svečanim prilikama
100. lornjet - naočari za jedno oko, stoje na dršci pa se rukom drže na oku
101. mirta - belo cveće, ima značenje čistoće, nade, ponovnog rođenja
102. katafalk - postolje (odar) za sanduk umrlog, ukrašeno crnim draperijama
103. helebarda - srednjvekovno oružje kod koga je sekira na kraju koplja
104. ćemane(t) - violina
105. špinja - česma
106. mirijada - deset hiljada (najveći broj za koji su Grci imali reč), mnogo, bezbroj
107. peloton - grupa biciklista
108. kohorta - dvorište (zatvoreni prostor) ili deo vojske (četa), pratnja
109. kama - nož sa dve oštrice
110. dijadema - kruna
111. ćifta - cicija, tvrdica
112. utrina - neobrađeno zemljište
113. opal - šareni sjajni kamen
114. pergola - vinova loza koja raste uz stubove (kao uz letnjikovac)
115. kolhoz - zadružno gazdinstvo u poljoprivredi u SSSR
116. krinolina - široka haljina protkana konjskom dlakom (kao za balove)
117. pizma - zagriženo neprijateljstvo, pakost, zloba
118. oboci - minđuše
119. kurtizana - žena lakog morala za ljude iz višeg klasnog poretka
120. kamelija - japanska ili kineska ruža
121. ovaplotiti - oteloviti, oživeti
122. šiparica - devojčurak, ponekad naivna devojka
123. blagoglagoljiv - slatkorečiv u negativnog smislu
124. gaulajter - pokrajinski vođa u nacističkoj Nemačkoj
125. girlanda - venac od lišća i cveća ili dragog kamenja
126. traverza - poprečna greda ili bedem
127. naheren - iskrzan, nakrivljen
128. intarzija - ukrašavanje drveta umetanjem drugog drveta ili kamena
129. damast - prepletanjem ukrašena svilena, vunena ili lanena tkanina
130. filigran - kujundžijski umetički mrežasti rad od zlatne ili srebrne žice
131. izba - manja soba, odaja
132. sutana - mantija katoličkih sveštenika, sveštenstvo
133. katihizis - kratak i jezgrovit udžbenik neke nauke, religije, umetnosti
134. merzer - artiljerijsko oruđe kratke cevi, kao kratak top velikog kalibra
135. kuloar - hodnik, prolaz
136. šlifovati - brusiti, oštriti
137. dagerotipija - vrsta fotografije
138. špeceraj - životne namirnice, bakalska roba
139. pervaz - rub, ivica, obod, ograda
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2024 19:00
|
offline
- Bane san
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 551
- Gde živiš: ZR
|
Ништа лично, само мало исправки и допуна:
003. бузуки је грчки жичани инструмент, сличнији лаути или сазу но балалајки ( карактеристично троугластој ), или гитари
008. негде се назива(ло) "особина"
010. бисаге, две торбе спојене које се причвршћују испред и иза седла. Коњица којој су замењивале руксаке имала је и једне и друге
011. Свећа од лоја, говеђег, од воска је воштаница. Сиротињска, за разлику од воштанице је више димила а помало и заударала
025. негде цимбало
072. турцизам, веселити се, правити весеље, а у балканској верзији и изражавати га пуцањем у ваздух (махом га погоде, али страдају и недужни који се нађу на путањи метка! )
089. траке друге боје на спољној страни панталона, претежно на униформама, Кина није битна
116. имала је подлогу у облику купастог кавеза да би се раширила у свом сјају, а носитељке су имале проблем са недовољно широким вратима. Све за моду!
134. прадеда данашњег минобацача, пуњен спреда и паљен на фитиљ, пројектиле испаљивао убацном путањом
137. названа по проналазачу Дагеру. За разлику од каснијих фотографија на папиру, била је на лименим плочицама и могла је да се изради само у једном примерку
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2024 22:56
|
offline
- Milos ZA
- Super građanin
- Pridružio: 31 Dec 2015
- Poruke: 1255
|
Nadao sam se da će se neko javiti sa ispravkama i dopunama... i nisam se prevario. Većina opisa je pisana na osnovu slika na koje sam nailazio na internetu, pa sam možda objašnjenje nekog pojma suzio ili sam možda pogrešno protumačio sliku. Pisao sam ih da mene asociraju na neku sliku.
U svakom slučaju, ako naiđete na neku grešku ili, ako imate neku zanimljivost da podelite, slobodno.
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2024 23:57
|
offline
- amstel2
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3508
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
Citat:
088. belvedere - povišeno mesto, toranj na kući, otvorena terasa
138. špeceraj - životne namirnice, bakalska roba
139. pervaz - rub, ivica, obod, ograda
Белдевере(Итал.bel vedere - прелеп поглеед) - Видиковац
Шпецерај од немачке речи " Spezerei" ,који је опет узет из италијанског језика "spezieriа"-продавница зачина ,а оно вуче корен од касно латинског "species" - зачин.И Енглези имају своју варијациј -spice. Шпецерај је био и назив за апотеке у средњем веку,пошто су се лечили травкама.
Перваз или первајз(рагастов) је она летва или лајсна,која се ставља на шупљину између штока врата или прозора и зида.
|
|
|
|
Poslao: 13 Maj 2024 21:25
|
offline
- Pridružio: 08 Maj 2011
- Poruke: 101
- Gde živiš: bgd
|
Napisano: 13 Maj 2024 21:23
Citat:139. pervaz - rub, ivica, obod, ograda
Интересантно, Арапи имају реч birwaaz за оквир. На прву лопту ми звучи као позајмица из персијског.
Dopuna: 13 Maj 2024 21:25
Сад видим на слици да има и варијанта barwaaz.
|
|
|
|