Turcizmi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rayela ::Klinasto pismo?

Klinastim pismom se pisalo po glinenim pločicama, u koje su se utiskivali znakovi komadom trske (stilusom). Otisci su imali oblik klina, po čemu je pismo i dobilo ime.

Nisam kovač, ali razliku između eksera i klina bih mogao ovako da objasnim: klin se dobijao kovanjem , pa je on uglavnom četvorostranog oblika (vrlo izdužen šiljak piramidalnih stranica). Ekser je proizvod izvlačenja, manufakture i ima pravilno, oblo telo .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"btw. hoce mi neko reci da li u srpskom postoje zamene (izvorne reci) za turcizme boja i čelik?"
"Za čelik ne verujem da smo imali svoju reč, jer i drugi slovenski narodi, koriste tuđicu ''steel'' u slovenizirabom obliku ''stal(j)''.

U križaljkama u opisu često piše: Čelik-ocjel, ocal, nado.
(otud i ocilo ?)
(a otkud "nado"?)

"Njegovo ime Italijani uvode u operu "Bajazzo" kao trecu,komicnu figuru."
Pajac, rekli bi kod nas.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

blake ::
U križaljkama u opisu često piše: Čelik-ocjel, ocal, nado.
(otud i ocilo ?)
(a otkud "nado"?)

Hmmm... Čelik se na vlaškom kaže "oţăl" (čita se nešto kao ocel). Ne bih znao kog je porekla.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

blake ::"btw. hoce mi neko reci da li u srpskom postoje zamene (izvorne reci) za turcizme boja i čelik?"
"Za čelik ne verujem da smo imali svoju reč, jer i drugi slovenski narodi, koriste tuđicu ''steel'' u slovenizirabom obliku ''stal(j)''.

U križaljkama u opisu često piše: Čelik-ocjel, ocal, nado.
(otud i ocilo ?)
(a otkud "nado"?)

"Njegovo ime Italijani uvode u operu "Bajazzo" kao trecu,komicnu figuru."
Pajac, rekli bi kod nas.

A šta ako ih nema? Ako su te reči (kao i mnooooge druge) zauzele svoje prirodno mesto u našem jeziku, čemu traženje neke zamene ? I iz kog bi to jezika trebalo da dođe? Pretpostavljam iz praslovenskog, eventualno staroruskog, a tamo su reči za boju - cvet, okraska, mast...

OT
Ovo bi ti , Bobby, mogao da mi odgovoriš: da li na vlaškom ne postoji reč za obraz, već se koristi srpska reč i ima li još srpskih reči koje se koriste jedine za pojedine termine? Često sam slušao moje drugare u Petrovcu ili u Žagubici kako govore vlaški i s vremena na vreme čujem poneku srpsku reč pomešanu sa ostalim...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::OT
Ovo bi ti , Bobby, mogao da mi odgovoriš: da li na vlaškom ne postoji reč za obraz, već se koristi srpska reč i ima li još srpskih reči koje se koriste jedine za pojedine termine? Često sam slušao moje drugare u Petrovcu ili u Žagubici kako govore vlaški i s vremena na vreme čujem poneku srpsku reč pomešanu sa ostalim...
Mladje generacije su sampioni u mesanju i prisvajanju srpskih reci.
Problem je nastao zbog toga sto vlaski nije standardizovan, pa ljudi iz razlicitih krajeva na taj nacin nalaze reci kojima mogu da se sporazumeju.
Pre desetak godina, ja i jedan iz Zagubice pricamo (vojnici u casovima dokolice). Na sto nacina samo pokusavao da mu kazem "prodavnica" i nije me razumeo dok mu nisam rekao na srpskom.

Sto se tice reci obraz, koristi se i u vlaskom i u rumunskom. Ne postoji zamena. U vlaskom je naglasak (kao po obicaju) na zadnjem slogu.
Ima jos srpskih reci i u vlaskom, i u rumunskom.

hranim (stoku, recimo) - vl. arănesc (vitili) - ro. hrănesc (vitele)

Primecuje se razlika u prisvajanju posto vlaski ne poznaje glas "H" i uglavnom se ubacuje "A" umesto njega.

Ima jos puno primera, ali mi sada ne prolazi ni jedan kroz glavu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OK, hvala i za ovo. Očigledno je i uticaj okoline, blizina i uticaj dominantnijeg etnosa učinio svoje.( Naravno, da ne pričam o školskim programima koji su se decenijama izvodili samo na srpskom.) Verovatno se tako oseća i Nemac kada sluša Srbina - s vremena na vreme prosto mora da se čuje njemu poznata reč.

PS
Kada su nam u gostima bili Indusi (neko tradicionalno pozorište iz Kalkute) , uvek su su nas pogledali sa smeškom kada bi čuli reči kao što su čaj, manastir, opanak (liči na upanak iz sanskrta)...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pokusavam da se setim jos reci u vlaskom i/ili rumunskom preuzetih iz srpskog.

krov - ima u vlaskom, nema zamenu. U rumunskom se koristi acoperiş.
zid - koristi se u vlaskom, mada postoji izvorna rec
rob - koristi se i u vlaskom i u rumunskom, nasledjeno iz crkvenih tekstova (rob Boziji - ro. robul lui Dumnezeu, vl. robu lu Dumnezău)

Onda slede reci novijeg datuma, iz perioda u kojem je vlaski totalno prestao da se razvija:
prekidac, plocice, slika, novine (dnevna stampa) i slicno.
Normalno, izgovor je prilagodjen vlaskom jeziku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U pravu si. Uglavnom su reči vezane za nove tehnologije ili pojave ostale bez zamene u aziliranim jezicima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sirius:
"A šta ako ih nema? Ako su te reči (kao i mnooooge druge) zauzele svoje prirodno mesto u našem jeziku, čemu traženje neke zamene ? I iz kog bi to jezika trebalo da dođe?"

Možda je moj odgovor nejasno ispao, nikako mi ne ide citiranje. Nisam ja inzistirao da ih ima ili nema, pokušao sam dati mogući odgovor na gornja dva pitanja.
Uglavnom, pretpostavka je da li je postojala domaća riječ prije turcizma čelik. Ocjel, eto, zvučao je domaće i starinski; slavenski.
Ali gle, nije. Ocjel, ocal dolazi od latinskih jezika (tal.acciaio, franc. accier, novolat. acuale, mletački azzal).
Klaićev rječnik spominje i "mazija", prema francuskom? mazzere.
Mada postoji i turcizam "mazija" - kaljeni, "ljuti" čelik.

Ostaje još "nado".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naći ćemo i na to odgovor.

PS

Inače, dobro si razumeo moj post. Zašto, recimo, nemamo svoje izraze za šlem, raketu, robota, itd? Drugi su bili brži...