Ugostiteljski radnice, da platim

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:...učiteljica nas je drilovala rečima kao što su "glačalo", "hladnjak", "smočnica", "tržnica", ali se one nisu "primile".

valjda, zato sto su kroacionizmi, sorelag. a glacati u srpskom ima konotaciju vezanu vise za tehnicki jezik, hladnjak je u automobilu, za ovu smocnicu nisam ni cula, trznica nikako ne moze da nadvlada "pijacu".

zanimljivi su primeri gde smo menjali znacenja. "frajer" i "gilipter", recimo, znace sasvim suprotno od onoga kako ih mi koristimo. frajer je klijent prostitutke, a gilipter neko drag.

navescu i citat koji sam nasla na netu, koji je postavio bojan basic, osoba kojoj je jezik struka i koja se pojavljuje i kod nas na forumu. TiSi, evo ti konkretne osobe koja se bori za ocuvanje jezika od institucionalnog nivoa do ucesca na forumima.

„Sinoć u sedam sati razgovarao sam telefonom s rođakom i zamolio ga da mi u apoteci kupi jedan barometar za hiljadu dinara, deset pilula kinina i pola litra benzina. Kad je kupio, telefonirao mi je da se sretnemo na ćošku ispred crkve, kod velikog krsta, na kraju parka. Idući bulevarom i sišavši s trotoara, naišao sam na raskopanu kaldrmu, jer se kopao kanal. Cipele su mi upale u blato do iznad štikala, a donja ivica kaputa se uprljala, tako da sam se ratosiljao puta, te sam svratio u bife i popio flašu piva uz jedan sendvič sa šunkom kao meze.“

Okruglo 30 pojava reči stranog porekla: grčkih, turskih, latinskih, italijanskih, skandinavskih, nemačkih, francuskih, engleskih i mađarskih, od kojih većina nema baš nikakvu našu zamenu, u ovako kratkom i svakodnevnom tekstu.

meni trenutno padaju na pamet hamburgeri, cizburgeri, big mekovi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Pisao sam o pojavi sintagme tržni centar i spomenuo tržnicu pa mi je u ''Jeziku danas'', glasilu Matice srpske, Klajn objavio taj tekst. Da ga ne skeniram ili prepričavam (mada bi bilo interesantno mnogima da ga pročitaju), evo jednog pitanja za tebe ( ne samo za tebe): šta znači i kako je stvorena reč tržnica?

PS:
greškom sam ti ušao na ''izmeni'' umesto na ''citiraj''. Izvini.

Opraštam ti grešku (to sam i ja uradila sa Duletovim postom i to čim sam postala mod - jooj bruke)

Ne znam zaista. U svakom slučaju volela bih da pročitam pravo objašnjenje.

Pada mi na pamet samo reč trg - u evropskom srednjem veku, središta trgovine su bila na gradskim trgovima (videla sam jedan takav prostor u Krakovu, u starom gradu, ali sam zaboravila poljsku reč). Pretpostavljam da je s tim u vezi i izraz "trgovište".

Silija, pretpostavljam da smočnica potiče od stare reči "smok".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:valjda, zato sto su kroacionizmi

Veliki broj tih reči je staroslovenskog pa i srpskog porekla, a kao kroacizme ih doživljavamo poslednjih stotinak godina jer ih Hrvati mnogo bolje čuvaju nego mi, ali to je već apsolvirano odavno...Tisuća, tržnica, pohranjivati, itd, itd.

Sorelag, popodne ću iskenirati taj tekst, ipak me mrzi da ga prepričavam

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija :: da mu trazi odvijac koji ovaj bese pozajmio jos pre dva meseca.


Mislim da je odvijac bolje reci nego srafciger, ako se na njega misli. Posto sam masinac, nas su ucili u skoli da je odvijac pravilno. Profesor Masinskih Elemenata na fakultetu je isto upotrebljavao rec odvijac umesto srafcigera.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Mislim da je odvijac bolje reci nego srafciger, ako se na njega misli. Posto sam masinac, nas su ucili u skoli da je odvijac pravilno.

roqi, jedva odolevam da se slozim s tobom, mada ne mogu da kazem da nisi u pravu. zapravo, postoji i rec odvrtac, a problem je sto srafciger i zavija/zavrce, te imamo i reci zavijac, zavrtac. malo mnogo za jednu rec. rekla bih? ali bih u tekstu, osim ako nije kolokvijallni, upotrebila neku od ove 4 varijante, vec prema situaciji. volem srpski vise nego stranski, sta da mu radim. u obicnom govoru, srafciger, naravno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Силија, Бојанова борба није узалудна, да је среће да је више Бојана.
Ствар је у флексибилности српског језика који је, шта више, и пожељан. Ово пожељан је мој лични став. Не видим разлог да се избегавају позајмљенице и туђице уколико у српском језику не постоји одговарајући израз. Мислим да је боље употребити 'инсајдера', него крпити 'Франкенштајна'.
Негде давно, кажем негде, сам прочитао да је несрећни Шекспир у свом целокупном књижевном опусу (неких четрдесетак драма и око 150 песама) употребио све, али све постојеће речи у тадашњем енглеском књижевном језику. Мислим да није употребио две, ДУВАН и још једну, не могу сад да се сетим коју. То је показатељ сиромаштва Енглеске, а не енглеског језика. Радо би Шекспир позајмио речи да је имао одакле. Не треба заборавити да је Енглеска острвска држава, да је елизабетанско доба 16 - 17. века ојадило Енглеску у сваком смислу и да Енглеска није могла обогаћивати свој језик из практичних разлога, све и да је хтела. А види сад енглески језик! Ми смо по том питању у предности јер смо на 'ветрометини', на сред пута.
Е сад, ја сам причао о васпитању језика у том смислу да се користе постојеће речи у српском језику, а не да се измишљају сурогати који немају одговарајући квалитет. Бесмислено је користити околотрбушни пантолодржач уместо каиша и постављати околокућно водопишало на кућу уместо олука, као што је бесмислено уводити екавицу у Републици Српској и учити деда Милојка из Сувојнице како се пече домаћа ракија.
Дакле, ако имамо, кажем ако имамо, употребимо српску реч, наравно и ако знамо , али ако немамо или не знамо да постоји нека реч и у српском језику, сасвим је нормално да ћемо употребити туђицу или позајмљеницу. Да би језик неговали морамо га познавати, а упознајемо га читајући, бавећи се њиме.
Очување језика је императив у моралном смислу и одлика је личности.
Кажеш Бојан! Ех, а ја мислио да сам ја највећи борац за очување српског језика, оволика људескара!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TiSi,

Citat:Не треба заборавити да је Енглеска острвска држава, да је елизабетанско доба 16 - 17. века ојадило Енглеску у сваком смислу

Amicus Plato...

Ne bih da ti popujem, no moram da primetim: vrlo si komotno shvatio ''siromaštvo'' engleskog jezika toga doba, no neka o tome raspravljaju znalci engleskog (a ima ih sigurno, jer svaki student engleskog jezika to mora da zna). Šekspir nije drugi jezik u to vreme imao, pa je ipak i na tom jeziku postao Šekspir. I ne samo on, već i znatno pre njega veliki Džon Don, zatim Kid, Grin i Marlo, itd.

Međutim, zašto ja reagujem izvlačeći ovu citiranu rečenicu? Da ne bih odlazio sad u OT, istine radi , naglašavam sledeće: tvrdnja da je elizabetansko doba ojadilo Englesku je apsolutno proizvoljna i istorijski netačna. Naprotiv, pre Elizabete Marija je Englesku dovela u gotovo vazalan odnos prema Španiji. Elizabetanstvo se smatra jednim od najznačajnijih i najnaprednijih perioda engleske istorije. Taj period je veliki engleski pesnik, lord Alfred Tenison (1809-1895) nazvao ''prostranim danima Elizabete Tjudor''. Kod nas je o tom periodu objavljeno mnogo knjiga, a mi smo na Fakultetu dramskih umetnosti kod Dragan Klajića deo ispitnog gradiva iz predmeta svetska drama pripremali prema kapitalnoj knjizi Veselina Kostića ''Šekspirov život i svet''...i znali smo je napamet. Nigde nije pisalo da je elizabetanstvo ojadilo Englesku u svakom smislu, pa ti preporučujem da se ogradiš od takve rečenice.

Nadam se da ovu moju reakciju nećeš shvatiti lično jer jednostavno ta tvrdnja koju si izneo ne odgovara istorijskoj istini. Voleo bih kada bi sagledao svoju grešku jer bi u tom slučaju naše buduće diskusije imale smisla. Ukoliko, naravno, smatraš i posle ovoga da si u pravu, možemo otvoriti zasebnu temu i raspravljati o elizabetanskom pogledu na svet.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сириусе,

Због оваквих ствари оловка има гумицу на супротном крају, мада је ја у овој ситуацији не могу употребити. Истина је да бих најрадије обрисао овај део свог коментара. Он је плод реминисценције давнашњег разговора мог кума и мене о елизабетанском добу и енглеском језику у њему. Ово о 'бедном стању' Енглеске се ипак односило на период пре Викторије.
Хвала! Од овога се ограђујем.
Од стања енглеског језика се не ограђујем, тим пре што сам се сетио оне друге речи коју Шекспир није употребио, то је ЛЕПРА. Толико о томе.
Пратећи етимологију неке речи стигли бисмо до Вавилона. Шалим се, наравно.
Међутим, реч идиот, по етимологији уопште нема општеприхваћено значење. Ми ту реч користимо да би именовали ментално ретардирану особу, међутим, у зависности од речника пронашао сам да је изворно значење речи идиот у ствари особа која нема везе са јавним пословима, па и то да је идиот (idiotes - нестручњак, незналица, шепртља), чак и :приватан, самотан. Није ми јасно на који начин је идиот у историји језика примио данашње значење. Можда ја имам лоше речнике. Реч је, очекивано, грчког порекла.
Е сад, када бисмо употребили основно значење речи идиот у српском језику, како би се осећали приватници?

Сириусе, хвала још једном.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TiSi,
Lepo je rasparavljati s takvim džentlmenom. Nadam se da će naše koleginice, profesori engleskog, otvoriti temu o elizabetanskom engleskom, pa će tu biti mesta za raspravu za koju, ja .kako rekoh -nisam kvalifikovan onako kako jesam za elizabetanstvo i Šekspira. No, o tom - potom.

Evo sada obećanih skenova o tržnici. Tekst je objavljen u ''Jeziku danas'', glasilu Matice Srpske br. 17(godina VII, Novi Sad, 2003).
Redakcija je tekst prokomentarisala, a komentar ću postovati posle ovih skenova.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:zanimljivi su primeri gde smo menjali znacenja. "frajer" i "gilipter", recimo, znace sasvim suprotno od onoga kako ih mi koristimo. frajer je klijent prostitutke, a gilipter neko drag.

frajer - kako gdje, možda se negdje frajer koristi samo u značenju kao klijent (mušterija) prostitutke
Ono što je meni poznato je da će žene u mom okruženju ovu riječ dvojako upotrijebiti.

1. "Vidi frajera." koje podrazumjeva: baš je zgodan, lijepo odjeven, poželjan, lijepo izgleda...

2. "Vidi frajera." koje podrazumjeva podrugljiv, ironičan izraz za nekog ko baš i nije frajer. U ovom slučaju, intonacija riječi je nešto drugačija (podrugljiva) i koristi se u situaciji kada neko napravi glupost ili uradi nešto što nije za pohvalu.

Što se tuđica tiče, o tome smo već raspravljali u drugim diskusijama.

@TiSi
Možeš li da pojasniš ovaj citat? Nisam shvatio poruku.

Citat:Препустити језик на чување медијима је исто што и дати своје дете на чување бескућнику. Правилним коришћењем и неговањем, наравно уз дозу мере, језик се васпитава.


@Silija

Citat:Interakcija je primarna u razvoju, a osecaj za meru je granicnik koji uoblicava nijanse. Opasnost, medjutim dolazi sa druge strane. Jezik ne cuvaju i ne razvijaju lingvisti i oni posveceni jeziku, vec zivot drustvene zajednice iskazan kroz medije. Otuda mi, trenutno, zivimo silaznu fazu razvoja srpskog jezika.

Dobro Silija, da nije ovo previše smjela i olako izrečena konstatacija da "živimo silaznu fazu razvoja srpskog jezika.?"
Možda je to tvoje mišljenje ali ne vjerujem da je prva rečenica (koju sam podvukao) pozajmljena iz štampe. Ili jeste?

Recimo da nisi imala bolji izraz kojim si mogla da zamijeniš Interakcija (lat. inter, actio; radnja, dejstvo) koja je primarna u razvoju. Zanima me kako osećaj za meru može biti graničnik koji uobličava nijanse.

Da li se ovakvim rečenicama štiti i čuva jezik? I od koga?