Uticaj konteksta na znacenje reci

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Разумеј! Само и једино - разумеј. Разуми је реч која представља номинатив множине од речи разум.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1) ''Nauka Bozanstva''
2) ''Bog nauke''

U kom je padezu rec ''Bozanstva'' u prvom primeru? U drugom primeru imenica ''nauka''je u genitivu. Obe reci bi trebale da budu u genitivu, ali nisam siguran sto se tice prvog primera.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

elbatas ::1) ''Nauka Bozanstva''
2) ''Bog nauke''

U kom je padezu rec ''Bozanstva'' u prvom primeru? U drugom primeru imenica ''nauka''je u genitivu. Obe reci bi trebale da budu u genitivu, ali nisam siguran sto se tice prvog primera.


Наука божанства - присвојни или посесивни генитив (наука припада божанству, па је она његова наука).

Бог науке -овде се двоумим са квалификацијом - може бити квалификативни генитив , али и партитивни генитив са функцијом атрибута (то је бог науке). Зависи од контекста.

Мораш да нам даш целу реченицу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::elbatas ::1) ''Nauka Bozanstva''
2) ''Bog nauke''

U kom je padezu rec ''Bozanstva'' u prvom primeru? U drugom primeru imenica ''nauka''je u genitivu. Obe reci bi trebale da budu u genitivu, ali nisam siguran sto se tice prvog primera.


Наука божанства - присвојни или посесивни генитив (наука припада божанству, па је она његова наука).

Бог науке -овде се двоумим са квалификацијом - може бити квалификативни генитив , али и партитивни генитив са функцијом атрибута (то је бог науке). Зависи од контекста.

Мораш да нам даш целу реченицу.

Nemam ''celu'' recenicu, primere sam izmislio.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Разумем те, али то онда доноси само делимичан одговор. Ако хоћеш да одредиш тачну квалификацију неког исказа (речи, синтагме, дела реченице) онда он мора да буде целовит. Зашто? Често се догађа да се у генитиву појави и прави објекат који се може заменити акузативом без предлога (дај ми хлеба-дај ми хлеб, али и неправи објекат када га не можемо заменити акузативном без предлога (најео сам се хлеба), итд, итд...

Генитив може у свом албативном облику (потицање, порекло, али и удаљавање) имати и функције неправог објекта (ослободили смо се ропства), али и прилошке одредбе за место (изашао је из учионице) и време (друг из детињства).

Навео сам само делић финеса у вези с овим падежом. Као што видиш, много је разлога да се код генитива (посебно код њега) води рачуна о контексту јер он , као наш најбогатији падеж, има преко 40 функција - а све оне зависе од контекста.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Разумем те, али то онда доноси само делимичан одговор. Ако хоћеш да одредиш тачну квалификацију неког исказа (речи, синтагме, дела реченице) онда он мора да буде целовит. Зашто? Често се догађа да се у генитиву појави и прави објекат који се може заменити акузативом без предлога (дај ми хлеба-дај ми хлеб, али и неправи објекат када га не можемо заменити акузативном без предлога (најео сам се хлеба), итд, итд...

Генитив може у свом албативном облику (потицање, порекло, али и удаљавање) имати и функције неправог објекта (ослободили смо се ропства), али и прилошке одредбе за место (изашао је из учионице) и време (друг из детињства).

Навео сам само делић финеса у вези с овим падежом. Као што видиш, много је разлога да се код генитива (посебно код њега) води рачуна о контексту јер он , као наш најбогатији падеж, има преко 40 функција - а све оне зависе од контекста.

Skonto sam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

elbatas ::Sirius ::Разумем те, али то онда доноси само делимичан одговор. Ако хоћеш да одредиш тачну квалификацију неког исказа (речи, синтагме, дела реченице) онда он мора да буде целовит. Зашто? Често се догађа да се у генитиву појави и прави објекат који се може заменити акузативом без предлога (дај ми хлеба-дај ми хлеб, али и неправи објекат када га не можемо заменити акузативном без предлога (најео сам се хлеба), итд, итд...

Генитив може у свом албативном облику (потицање, порекло, али и удаљавање) имати и функције неправог објекта (ослободили смо се ропства), али и прилошке одредбе за место (изашао је из учионице) и време (друг из детињства).

Навео сам само делић финеса у вези с овим падежом. Као што видиш, много је разлога да се код генитива (посебно код њега) води рачуна о контексту јер он , као наш најбогатији падеж, има преко 40 функција - а све оне зависе од контекста.

Skonto sam.

То ми је драго. У том случају свакако ћемо ти много лакше помоћи.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U pogledu samog znacenja reci u cemu je razlika izmedju glagola ''biti'' i ''postati''. ''Biti ili ne biti?'' Ja u ovoj dobro poznatoj recenici vidim znacenje reci ''biti'' u tome da se ili nastavi postojanje ili da se ne nastavi ili da se bude ili da se ne bude u buducnosti. Medjutim, i kod reci ''postati'', mi jos ne bivstvujemo nego zelimo da budemo stvarnost, da bivstvujemo. Nekako u svom umu nemogu precizno da razgranicim znacenja tih reci zbog slicnosti ideja sa kojima se povezuju. Naime, da li u nasem jeziku reci ''biti'' i ''postati'' znace isto? Da li su to sinonimi mozda? Koja nijansa u znacenju pravi razliku izmedju ta dva glagola? Na koji nacin vi pojmite i razgranicavate te dve reci?

Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

elbatas ::U pogledu samog znacenja reci u cemu je razlika izmedju glagola ''biti'' i ''postati''. ''Biti ili ne biti?'' Ja u ovoj dobro poznatoj recenici vidim znacenje reci ''biti'' u tome da se ili nastavi postojanje ili da se ne nastavi ili da se bude ili da se ne bude u buducnosti. Medjutim, i kod reci ''postati'', mi jos ne bivstvujemo nego zelimo da budemo stvarnost, da bivstvujemo. Nekako u svom umu nemogu precizno da razgranicim znacenja tih reci zbog slicnosti ideja sa kojima se povezuju. Naime, da li u nasem jeziku reci ''biti'' i ''postati'' znace isto? Da li su to sinonimi mozda? Koja nijansa u znacenju pravi razliku izmedju ta dva glagola? Na koji nacin vi pojmite i razgranicavate te dve reci?

Pozdrav

Бити је један од наша три помоћна глагола и њему само велики речник Матице српске посвећује целу страницу.

Има преко 20 значења , а једно од њих је постојати , егзистирати, живети.

Раније се користио и израз битисати (постојати, егзистирати, бити).

Постати је свршени глагол настао од именице постанак.

Може да значи:

1. Настати, створити се.
2.Стећи известан статус (постати директор, студент, итд).

Дакле, као што видиш , велика је и, према томе, уочљива разлика између ова два појма. Онолика, бар, колика може да буде између несвршеног и свршеног облика.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Apr 2012 20:44

Sirius ::elbatas ::U pogledu samog znacenja reci u cemu je razlika izmedju glagola ''biti'' i ''postati''. ''Biti ili ne biti?'' Ja u ovoj dobro poznatoj recenici vidim znacenje reci ''biti'' u tome da se ili nastavi postojanje ili da se ne nastavi ili da se bude ili da se ne bude u buducnosti. Medjutim, i kod reci ''postati'', mi jos ne bivstvujemo nego zelimo da budemo stvarnost, da bivstvujemo. Nekako u svom umu nemogu precizno da razgranicim znacenja tih reci zbog slicnosti ideja sa kojima se povezuju. Naime, da li u nasem jeziku reci ''biti'' i ''postati'' znace isto? Da li su to sinonimi mozda? Koja nijansa u znacenju pravi razliku izmedju ta dva glagola? Na koji nacin vi pojmite i razgranicavate te dve reci?

Pozdrav

Бити је један од наша три помоћна глагола и њему само велики речник Матице српске посвећује целу страницу.

Има преко 20 значења , а једно од њих је постојати , егзистирати, живети.

Раније се користио и израз битисати (постојати, егзистирати, бити).

Постати је свршени глагол настао од именице постанак.

Може да значи:

1. Настати, створити се.
2.Стећи известан статус (постати директор, студент, итд).

Дакле, као што видиш , велика је и, према томе, уочљива разлика између ова два појма. Онолика, бар, колика може да буде између несвршеног и свршеног облика.

Da, razumem. Slazem se.

Dopuna: 15 Maj 2012 16:39

Čuj, Izraele! Jahve je Bog naš, Jahve je jedan!
(Jerusalimska Biblija)

Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.
(Prevod Danicic)

Da li je pravilnije ''Izraele'' ili ''Izraelu''?

Pozdrav