|
zavisi sta ti se cini vaznijim: plemanska propadnost (danas porodica) ili individualnost
nekad je samo plemstvo (ili: pleme) imalo "plemensko", porodicno ime pa je to uvek isticano u prvi plan. licno ime je je uvek dolazilo u drugi plan
"obicni smrtnici" ili "tikve bez korena" nisu imali nikakvo porodicno ime, nego samo svoje obicno, malo, beznacajno, licno ime, pa kod predstavljanja nisu ni imali drugo sta da kazu, nego samo svoje licno ime (feudalno doba). a kad su pravljeni i prvi popisi stanovnistva onda su "obicni smrtnici" trebali da osmisle i neko prezime, pa je to obicno bilo izvedeno od imena oca (po ugledu na plemstvo) ili je boi neki nadimak koji su nosili clanovi kuce, porodice.
kod slovenskih naroda, (a to se valjda najvise odrzalo od rusa) postojalo je (danas se skoro vise ne koristi) (1) plemensko ime, kao sto je kod Srba: Mitic, Kocic, Babic, a zatim dolazi (2) porodicno ime, izvedeno iz ocevog imena (jos zaostalo ponegde kao srednje ime), npr: Jovanov (za muskarce) ili Jovanova (za zene) ili Milovanov, Milovanova (od onoga je kod nekih posle izvedeno prezime) i (3) licno ime.
u slucaju poznatih i uspesnih ljudi na nekom polju, kaze se prvo ime (pa onda prezime) jer su oni licno postali poznati pa po njima i cela njihova porodica (pleme).
nas su u skoli gotovo uvek oslovljavali po prezimenu, a i u sluzbenom predstavljanju se koristilo obicno damo prezime (ponekad i ime, posle prezimena). ako bi se neko i predstavio ili potpisao prvo imenom pa onda prezimenom, bio je opomenut (moglo bi se reci i ismejan) recima: "Sta si ti, neki pisac, naucnik... da se predstavljas prvo imenom ?!"
u savremenom svetu (zapadnjackom, a sve vise i istocnije) ne postoji kult porodice, tako da se svako predstavlja svojim livnim imenom, a po potrebi doda i porodicno ime.
P.S. ako ne razumete o cemu je bila rec, prihvatite to sa dozom humora i bice sve u redu
|
Ja sam nova ovde, tek sad provalila kako se pišu smajliji... 
