|
Koliko smo mi za njih rara avis, toliko su pravopis (i gramatika) za njih tera incognita.
Pokušaću da apsolviram problem pravopisa na internetu. Mislim da je njegovom nepoštovanju doprinelo nekoliko uzroka:
-Dominantni jezik kompjutera i interneta je engleski i njemu su potređeni i softver i hardver. Preda mnom se nalazi tastatura na kojoj nisu obeležena mesta ciriličnih slova Nj, Lj (za Word doc) a ni Č i Ž za Corel i druge grafičke programe. To je dobar izgovor lenjima da ih ne potraže, pa umesto njih kucaju to što kucaju. Nekome je čak teško da na task baru promene ikonicu jezika sa EN na SR.
-Spomenuta ''virtuelna internacionala'' izgradila je svoj kodeks ponašanja (šta god to značilo) u kome dominiraju veoma pojednostavljena i malobrojna pravila, kako bi se što više ljudi što lakše uključilo u nju. To je činjenica. Postoji čak i ''kompjuterski engleski'' (vrlo pojednostavljena tehnička varijanta književnog engleskog); za njega je jedna moja mlada koleginica, nekadašnja učenica, a sada profesor tog jezika, rekla da joj on predstavlja vrlo često nepoznanicu i dilemu. O tome sam već pisao. I sami Englezi imaju problem da očuvaju svoj književni jezik od navale ovog vulgarnog ''kompjuterskog'' engleskog, no nek se oni time bave. Naš problem je što se nacionalni jezici potiskuju preko interneta na račun engleskog jezika.
-Pored ovih, globalnih pojava i problema za koje mi sigurno me možemo naći rešenje (mada ga svako može ponuditi) , postoje i ovi, na mikro-planu, odnosno individualni: oni se jednostavno zovu: staro, dobro neznanje... Čak i da ne postoje problemi virtuelnog jezika i njegovih normi, ostaje nepobitna činjenica da na internet scenu mnogi donesu svoje nezanje. A na toj sceni blaženo konstatuju da nisu najgori, naprotiv...U moru svetskog neznanja i dogovorenog jednostavnog jezika i to njihovo neznanje razvodni se i ublaži. Šta jednom nepismenku znači kad napiše ni sam ili je ste, ili naj bolji kad se već uverio da će ga na drugom kraju veze neko već razumeti, koliko god da je njegovo neznanje duboko?
Šta ostaje nama koji do pismenosti njene norme držimo? Misionarstvo? Hm...Nisam siguran da sam ja ikome dobar primer jer su takvi vrlo često ubeđeni da ja grešim, a ne oni...Pri tom sa dražesnom i opuštajućom drskošću kažu da tako većina piše.O tempora, o mores...
|
