|
ketika ::joanne, mislim da bi gramatički bilo ispravno da tri predikatske (odnosne) rečenice ostanu u sklopu sa rečenicama" Jako je dobro kada shvatiš da si našao plažu...", s obzirom da su zavisne . Čini mi se da je ovde reč o stilu, da se u tvom pasusu želi naglasiti tišina, opuštenost, mir, te bi iz tog razloga rečenice mogle ostati odvojene kako je napisano.
Pridružujem se ovom mišljenju, s tim što bih izneo dve primedbe i obe se tiču, kako je Ketika lepo primetila, stila:
1. Ne mora nešto da bude ''jako dobro'' jer ne bi trebalo da bude ni ''slabo dobro'', kao što nešto nije ''užasno lepo'', ''strašno inspirativno'', itd. Dobro bi bilo, dakle, da se kaže: ''Veoma je dobro'' ili nešto slično, ne koristeći prideve koji bi jednom refleksnom pojmu dali fizička značenja.
2. Obraćanje u drugom licu jednine nama je bilo zabranjivano još u osnovnoj školi (''Pođeš li našom zemljom, videćeš pejzaže prekrasne...''). Treba izbegavati epistolarno obraćanje u literarnom radu, osim ako to nije u sklopu rečenice koja je dijaloška.
Nadam se da ćeš se složiti sa ovim primedbama i usvojiti ih.
|
