offline
- Pridružio: 18 Okt 2006
- Poruke: 72
|
Sirius ::Dogadja se i pomeranje, odnosno menjanje značenja nekih reči. Posebno je interesantan primer naše jednosložne reči stres (potres, udar) koja dodatno osakaćivanje doživljava zamenom akcenta (umesto kratkosilaznog akcenta njoj se komotno pripisuje nemogući dugouzlazni akcenat po analogiji sa glagolom stresti). No, nisam je naveo zbog toga, već zbog njenog poistovećivanja sa engleskom reči stress koja ima slično, ali ne i isto značenje! Ima još takvih primera, nažalost.
Već je Vanja17 rekao da reči nažalost ovde nema mesta, jer su slične pojave sasvim normalne prilikom prelaska rečî iz jezika u jezik. No, komentarišem ovo zbog primera koji si odabrao (reč stres), koji se, po svemu sudeći, baš nikako ne uklapa kao primer za ono što želiš ilustrovati. Imam pri ruci jedan Klajnov članak (NIN 2930, 22. februar 2007), i prenosim ga u celosti:
Citat:Јанош, Ханс, Волтер и Лаза
Ко је створио термин “стрес” и ком језику припада?
Има ли реч стрес, тако честа (нажалост) у данашњем животу, неке везе с нашим глаголима стрести и потрести? Или је посреди случајна подударност између англицизма и наше речи? О том питању занимљиво писмо стигло ми је од Илије Петровића из Новог Сада.
Он напомиње да се у речнику Матице српске, у шестом тому, налази одредница “стрес² енгл.” с медицинском дефиницијом, али још пре ње је домаћи хомоним, стрес¹, “потрес, удар”, илустрован стиховима Лазе Костића “И див се крену, пробуди га крес, / и један покрет, само један стрес”, и једном реченицом Марка Миљанова у којој се каже за неку пушку да је “треснула као обично кад пукне, а старост Бјеланова није могла тај стрес поднијет”.
“Чини ми се”, примећује г. Петровић, “да се тај енглески стрес почео много користити пре тридесет-четрдесет година, а присећам се да је у неким новинама, можда у Политици, подробно писано о њему. Могло се тада сазнати да је ту реч први употребио Јанош Шеје, лекар из Америке, при чему је посебно било занимљиво да се радило о Маџару рођеном у српском Потисју (у околини Бечеја). Није тешко претпоставити да је он, у недостатку одговарајуће енглеске или латинске речи за стање којим се бавио, употребио реч која му је у животу била позната: српски стрес. Енглеска реч stress, с основним значењем нагласак, тешко да може означити оно што је др Шеје желео да дефинише.”
Наши језикословни родољупци на ово би могли да повичу: аха! Значи, тај фамозни stress, данас распрострањен у свим језицима света, уопште није енглески него српски! Стварност је ипак мало сложенија.
Човек који је у науку увео појам стреса у свим приручницима се пише као Hans Selye, што Енглези и Американци обично изговарају Сили, и не слутећи да је мађарски изговор Шеје. У “Википедији” пише да му је пуно име Hans Hugo Bruno Selye, да је рођен 1907. у Бечу као Selye Janos, од оца Мађара и мајке Аустријанке, умро у Монтреалу 1982, а дефинисан је као “канадски ендокринолог аустроугарског порекла”. Сасвим је могуће да је Шејеов отац био пореклом из околине Бечеја, као што пише Илија Петровић, и могуће је да је мали Јанош, потом понемчен у Ханса, знао и српски.
У “Википедији” пише и ово: “Мада је Selye тврдио да је он сковао израз stress, њега би заправо требало приписати Волтеру Кенону, како тврди Роберт Саполски.” Немојте ме сад питати ко је Кенон и ко је Саполски. Зна се да “Википедија” није увек поуздана, што и сама признаје. Ја се сећам да сам некада давно у некој америчкој књизи прочитао како је Шеје пред крај живота изјавио да у време својих првих радова још није знао довољно енглески и да је зато употребио реч stress, док сада увиђа да би заправо погоднија била реч strain (напор, замор, напрезање). За промену је ипак било већ касно, јер су у међувремену и Англосаксонци и остали свет прихватили термин стрес.
Stress значи пре свега притисак, оптерећење, одакле и значење “нагласак” (“удареније”, што би рекли Руси: кад нагласите један слог, ви га “притиснете”, ударите гласом по њему). У биологију се не разумем, али са чисто језичког гледишта звучи вероватније да је термин stress (као и сам појам) створио наш Јанош-бачи, коме је у подсвести звучало српско стрести, потрес, него тамо неки Кенон који, бар судећи по имену, није морао у зрело доба да учи енглески. То су у сваком случају само насумичне звучне подударности. Стрес као медицински термин без сумње је англицизам, не значи “потрес” (него реакцију организма и психе на потрес, али и на повреде, напоре, лишавања, несрећне случајеве и тако даље) и није иста реч као онај српски “стрес” који је Лаза Костић употребио јер су му за његове јампске стихове вечито требале једносложне речи, постојеће или измишљене. Од интернационализма стрес ми смо начинили две изведенице које су већ ушле у говорни језик: придев стресни (превод енглеског stressful) и глагол стресирати (се). Овог последњег нема у речнику страних речи који смо недавно завршили др Милан Шипка и ја. Мораћу да га унесем у друго издање, уз још много речи које недостају и због којих се искрено извињавам читаоцима речника, уз подсећање на пословицу о првим мачићима.
Još nešto bih prokomenarisao iz ove teme:
Dubara ::Navešću jedan primjer iz gramatike kojeg se sjećam, i koji kod svakog normalnog čovjeka može izazvati samo podsmijeh. Vjerovali ili ne ispravan oblik glagola peći u imperfektu je pecijah!!!!!!!!
Ovakva generalizacija („kod svakog normalnog čoveka“) može biti veoma uvredljiva, jer implicitno proglašava sve koji misle suprotno nenormalnima. Lično bih, ako je već to stil ove diskusije, radije rekao da „kod svakog normalnog čoveka“ podsmeh može izazvati izjava da je nešto iz gramatike smešno.
Nego, kako ti izgovaraš/pišeš ovaj glagol u imperfektu kad ga koristiš? Štaviše, kada si poslednji put upotrebio bilo koji glagol u imperfektu? Vreme je da te citiram još jednom:
Dubara ::Tjerati ih da svaku izgovorenu riječ "vagaju" i koriste normiran oblik PECIJAH (koji sam ranije pominjao) je ravno ludilu.
Ko koga tera da koristi glagol peći u imperfektu (ma kako on glasio)?
Da zaključimo: imperfekat je glagolski oblik koji je danas prilično redak, te je to što pojedini primeri zvuče neuobičajeno posledica, dakle, upravo te retkosti, a ne toga što su ti oblici „smešni“ sami po sebi. Prostim jezikom: nešto što je retko zvuči neuobičajeno, gle čuda!
P. S. Ispravan je i oblih pečah, a ne samo ovaj koji ti izvrćeš ruglu.
|
