offline
- radivojr
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 29 Jun 2011
- Poruke: 21
|
Napisano: 04 Avg 2011 22:54
Galaktička Federacija - nekoliko pitanja za Radivoja Radivojevića
Radivoj Radivojević je programer, autor je kompjuterske igre Galactic Federation objavljene 2004. godine - dinamične i uzbudljive kompjuterske igre koja spada među prve ozbiljnije 3D igre iz Srbije. Povod za ovaj razgovor/intervju je Galactic Federation ali ne kompjuterska igra...
Od kada je počelo tvoje interesovanje za NLO i GF?
Od kad znam za sebe privlače me svemirske stvari. Od malena sam proučavao sve što se moglo naći o astronomiji i astronautici. Međutim neke ideje i informacije su mi dolazile u razmišljanje bez da sam ih saznao iz spoljnjeg sveta. 1997.g. sam počeo da koristim internet a 2000. sam naišao na konkretne podatke o pravoj Galaktičkoj Federaciji i razne druge informacije vezane za NLO, vanzemaljce i kontakt. Ove informacije su delovale samo kao potvrda mog intuitivnog znanja i donele mnogo više detalja. Vremenom se moje znanje uvećavalo i razvijalo u veoma široku sliku o tome šta se stvarno dešava na Zemlji i van nje.
Na internetu se mogu pronaći tvoji brojni komentari o Galaktičkoj Federaciji na forumima kao i na informativnim sajtovima u onim delovima koji su namenjeni komentarima čitalaca (onda kada se objavi neka vest ili zanimljivost u vezi sa NLO-ima ili vanzemaljcima) - koja je svrha takvog angažovanja?
Postoji mnogo različitih članaka o ovim temama, javnost je podeljena na skeptike i vernike u druga bića. Pošto su neke informacije koje se provlače poluistinite ili lažne, potrebno je ljudima sugerisati tačniju sliku i uputiti na prave činjenice. Mnoge stvari su potkrepljene i objašnjene ako se neko udubi u proučavanje. Takođe važno je ljudima omogućiti da održe pozitivnu viziju budućnosti, jer pravog razloga za strah nema.
Na koji način stižu informacije od GF?
Postoji mali broj ljudi koji su u nekom periodu bili u fizičkom kontaktu sa članovima GF, pa čak i živeli među njima. Oni i još neki, koji nisu imali fizički kontakt, imaju mogućnost da telepatski primaju informacije i objavljuju ih. Ovo su vrlo konkretne poruke sa mnogo mudrosti i uzvišenim stilom komunikacije. One imaju moć da probude u čitaocu unutrašnje znanje koje je potisnuto velom svakodnevnog života. Kada se sve ovo iskombinuje sa očiglednim načinom funkcionisanja sveta, gde bogata elita manipuliše svime i vlada populacijom, određujući šta javnost sme da zna a šta ne, dobijamo široku predstavu o tome šta je na ovoj planeti, a šta je izvan "kontrolisane realnosti".
Pošto sam ja po prirodi veliki zaljubljenik u misterije i u otkrivanje svih mogućnosti realnosti ali sam i još veći skeptik dok se u njih potpuno ne uverim bilo da su u pitanju čvrsti i neoborivi dokazi ili pak lično doživljeno iskustvo, što ovde ne nalazim (ne mislim pritom na postojanje inteligentnog života u svemiru i fenomena u vezi sa njim već na informacije u vezi GF), moram da ti postavim i sledeće pitanje - koliko se po tvom mišljenju može verovati izvorima/prenosiocima informacija o GF? Ne postoji li realna mogućnost i da su takve poruke pogrešno prenete ili da su, pak, možda tek nekakav subjektivni doživljaj određenih pojedinaca za koje oni samo veruju da su telepatski dobijene poruke? Postoji li u tebi bar malo sumnje po pitanju istinitosti informacija koje si do sada prikupio o GF?
Vanzemaljci uvek navode da čitaoci sami prosude da li poruke rezonuju sa njima. Moja lična iskustva potvrđuju mnogo toga meni samom. U našoj realnosti funkcionisanje sveta se bazira na raznim političkim, ekonomskim, istorijskim i naučnim obmanama. Svako malo dublje istraživanje izvan laičkog prihvatanja medijskih stavova, otkriva mnoštvo, manje ili više skrivenih činjenica. Kod telepatskih poruka postoje razni izvori. Neki su jako sumnjivi, ali ja se fokusiram na izvore koji imaju potpuni integritet. U njihovim porukama pokrivaju se svi aspekti života i pitanja koja neko može da postavi. Cilj je uklopiti sve informacije u veliki mozaik realnosti, i videti šta može da bude istina, a šta namerna obmana. Sve stvari treba uzeti sa rezervom, ali ja dosada nisam našao nikakvu kontroverziju u ovim izvorima i očekujujem manifestaciju mnogo najavljenih događaja koji će nam omogućiti da se uverimo u istinu. Sami dokazi za neobične pojave i vanzemaljce su svuda oko nas, i ne mogu se ignorisati. Ljudi moraju biti svesni da jako malo znaju o svetu u kojem žive. U istoriji smo svedoci brojnih obrta u shvatanjima i stalnog napretka u poimanju okoline i nas samih. Ne treba da se brinemo da li će neki događaj da se desi na specifičan način, ali kad već tragamo za istinom moramo uzeti u obzir izvore koji nabolje objašnjavaju realnost.
Kako bi ukratko, u nekoliko rečenica, definisao šta je to Galaktička Federacija (GF)?
Tokom prethodnih miliona godina, u našoj galaksiji se razvilo mnogo civilizacija koje su dostigle visok nivo tehnoloških i duhovnih mogućnosti. Zbog saradanje i opšteg interesa, ove dobronamerne civilizacije su se udruživale u veće međuzvezdane organizacije. Tako su se pre 4.5 miliona godina ove organizacije udružile u jedinstvenu Galaktičku Federaciju. Danas ona broji 200 hiljada naprednih ljudskih, humanoidnih i nehumanoidnih rasa, stalno dodajući nove clanove. U svom normalnom stanju, materija brodova i sama bića ovih naprednih civilizacija, su u višem vibracionom spektru, i nevidljivi su za nas. Oni kada hoće mogu da promene svoju vibraciju i onda ih možemo videti na primer na našem nebu.
Koja je svrha GF i da li je po tvom mišljenju to jedini svemirski savez u našoj galaksiji?
Uloga GF je udruženo istraživanje, razmena informacija, kontakti sa drugim civilizacijama i organizacijama iz okolnog svemira. Takođe uticaj na pozitivan razvoj ostalih. Postoje i druge organizacije van nje. Neke od njih su nedovoljno razvijene ili nisu potpuno dobronamerne, pa tako ne mogu postati članovi dok ti uslovi nisu ispunjeni.
Spomenuo si da GF broji veliki broj rasa, kako nehumanoidnih tako i humanoidnih, da li smatraš da je planeta Zemlja oduvek naš dom ili su ljudi možda došli iz dalekih prostranstava svemira?
Arheologija nije uspešno dokazala vezu između primata i današnjeg čoveka. Genetska istraživanja takođe pokazuju razlike (na primer ljudi imaju 46, a razne vrste majmuna dosta više hromozoma i duži DNK). Iznenađujuće je u genetskim istraživanjima koliko mnogo organizama na zemlji ima neuporedivo veći DNK kod od čoveka, koji je smatran za najnaprednije biće. Kada genetičari tvrde da je razlika između vrsta mala, oni uzimaju u obzir samo male sekvence koje kodiraju proteine (što inače mora da bude slično), a za veći deo DNK koda neznaju čemu uopšte služi i nazivaju ga otpad, medutim bez ovog raznovrsnog "otpad" koda organizam ne može da funkcioniše i on je sasvim neophodan. Prema informacijama GF, ljudi su nastali na planeti oko obližnje zvezde Vega, udaljenoj 26 svetlosnih godina. Tamo se pre 8 miliona godina razvila civilizacija od koje svi današnji ljudi vode poreklo. Vremenom se ta civilizacija raširila na Sirijus i ostale obližnje zvezde. Konačno pre 2 miliona godina grupa ljudi je naselila i Zemlju i formirala koloniju nazvanu Hybornea. Ti ljudi su bili naprednija bića u poređenju sa današnjim koji su nastali redukovanjem DNK.
Da li su tzv. Greys (vanzemaljci koji su javnosti najpoznatiji iz priča o dešavanjima u Području 51) članovi GF?
Ne. Oni su deo drugih grupa i nisu dovoljno razvijeni kao GF. Prema nekim informacijama Greys su robovska rasa drugih tamnijih civilizacija.
Da li je u tvojoj kompjuterskoj igri "Galactic Federation", svemirskoj simulaciji objavljenoj 2004. godine, verno predstavljena GF?
Ne. Priča moje igre je izmišljena i jedina sličnost je u simboličnom nazivu Galactic Federation. U igri se radnja dešava u sferi od nekoliko stotina zvezdanih sitema koji su misteriozno izolovani od ostatka svemira fizički neprobojnom barijerom. Na jednoj planeti je otkriven džinovski kristal koji na neki način formira ovu barijeru. Nastaje podela oko predloga kako da se pokuša isključenje barijere. Zatim jedna rasa reptilskih humanoida napravi invaziju u želji da uništi kristal. Druga rasa ljudskih humanoida se brani da bi zaštitila svoju planetu od uništenja. U tom konfliktu se formira federacija od nekoliko rasa koje stanu u odbranu protiv reptila. Pouka na kraju priče bi trebalo da glasi da je rat bio uzaludan i da je rešenje za barijeru u saradnji svih, i otkrivanju drugih zagonetki iz okruženja.
Da li čovečanstvo može da očekuje susret sa GF i kada?
Neformalan kontakt već postoji iza scene. Za masovan otvoren kontakt sa javnošću uveliko se vrše pripreme poslednjih dvadeset godina. Zbog toga što je to jedinstven i kolosalan događaj u našoj istoriji, pristup je veoma pažljiv, i ljudi se polako navikavaju na ideje o njihovom pojavljivanju. Kritične tačke su dostignute i u narednom periodu sledi formalan "Prvi kontakt" sa populacijom. Posle zvaničnih saopštenja uslediće preleti i spuštanja miliona manjih brodova GF sa posadom. Ljudi širom sveta će biti u prilici da se upoznaju i pričaju sa timovma GF za prvi kontakt, koje čine naše srodne ljudske rase. Nekima će biti omogućena i poseta njihovim matičnim brodovima i demonstracija raznih tehnologija i informisanje. U kasnijem periodu posle privikavanja, Zemljani će moći da upoznaju i druge nehumanoidne rase. Zbog prirode realnosti, tačan datum nije poznat, ali smo danas na pragu ovog događaja.
Zašto bi nas GF posetila i da li je naša civilizacija spremna i dovoljno napredna da se pridruži GF?
GF je posmatrala Zemlju za sve vreme postojanja ove civilizacije. Mi smo danas na dovoljnom stepenu razvoja za prvi kontakt. Takođe Zemlja je malo posebniji slučaj u našoj galaksiji, tako da će period posle kontakta karakterisati mnogo brza integracija u galaktičku zajednicu. Glavna osobina ove brze integracije je dostizanje takozvane "pune svesti". Ljudi će doživeti unapređenje DNK koje će omogućiti napredne psiho-fizičke mogućnosti. Pošto već iza sebe imaju prevaziđena iskustva funkcionisanja u ograničenoj realnosti, ovi novi Zemljani će postati napredna bića kao i ostali članovi GF. Svojim talentima će doprineti drugima i moći će da učestvuju u beskrajnom istraživanju univerzuma.
U naučnim krugovima je sve prisutnija svest o postojanju vanzemaljskog života tj. više se ni zvanično ne odbacuje jasna, realna i velika mogućnost postojanja vanzemaljaca. Medjutim, s obzirom na "svemirsku tišinu" (ne postoji zvanična naučna potvrda bilo kakvih signala iz svemira čije je poreklo vanzemaljsko) procene naučnika nisu tako hrabre po pitanju brojnosti tj. zastupljenosti vanzemaljskih bića u našoj galaksiji koja su dovoljno razvijena u tom smislu da bi se društveno organizovala, stvarala civilizacije i ostvarila tehnološki napredak (prema nekim od savremenijih procena u našoj galaksiji bi moglo postojati nekoliko desetina naprednijih vaznemaljskih civilizacija što se bitno razlikuje od spomenutog broja od preko 200.000). Ukoliko je u našoj galaksiji inteligentan život znatno zastupljeniji od ovakvih procena naučnika tj. ukoliko u našoj galaksiji ipak postoji stotine hiljada naprednih vanzemaljskih civilizacija, kako onda objasniti to što zvanično jos uvek nije detektovan bilo kakav signal emitovan od inteligentnih vanzemaljaca?
Signal nije detektovan iz prostog razloga što nijedna civilizacija u našoj blizini ne koristi obične radio talase za komunikaciju. Očekivati da oni koriste radio talase je kao da mi koristimo dimne signale pored mogućnosti širokopojasnog interneta. Oni imaju trenutnu telepatsku i tehnološku komunikaciju, nadsvetlosnom propagacijom signala. Obicni radio talasi su brutalna modulacija i štetni su za okolinu. Na primer kao mikrotalasna pećnica koja zagreva materiju i razara predmete. Takođe prespori su za međuzvezdanu komunikaciju i brzo slabe na daljini. Samo civilizacije koje prolaze isti put izolovanog razvoja kao mi na Zemlji, u nekoj tački razvoja koriste obične radio talase. Međutim taj period je jako kratak (50-100 godina). Možemo rasporediti da su hiljade okolnih civilizacija, tokom miliona godina, samo u kratkom periodu bili na takvom stepenu razvoja. Iz toga dođemo do zaključka da kroz milionsku istoriju samo u malom procentu vremena kroz naše područje prolaze dovoljno jaki i usmereni radio signali. Ove civilizacije posle tog krakog perioda imaju mogućnost da ostvare komunikaciju ili drugu vrstu kontakta koristeći napredniju tehnologiju, posle čega slanje običnog signala gubi smisao.
Hajde da napravimo mali eksperiment logičnog razmišljanja:
Galaksija je stara 10 milijardi godina a naš sunčev sistem 5. Zanemarićemo nadsvetlosnu tehnologiju koju sigurno koriste napredne civilizacije, i računaćemo samo sa nama poznatim naučnim dostignućima. Poznato nam je danas da sve ili veliki procenat zvezda imaju planete. Od njih značajan broj su sa povoljnim uslovima (statistički, milioni u našoj galaksiji). Složena kopnena bića, dinosaurusi na Zemlji su postojali pre 300 miliona godina. Naš razvoj civilizacije traje nekoliko hiljada godina (milioniti deo starosti zemlje). Recimo da se samo još jedna planeta u našoj galaksiji razvila sličnim putem od istog momenta kad i Zemlja, i danas ima inteligentan zivot. Napravimo malu devijaciju u brzini evolucije. Recimo da se ta inteligentna civilizacija razvila 10 miliona godina pre naše. To je devijacija od 3% u odnosu na period od pojave dinosaurusa na Zemlji do danas, ili devijacija od 0.2% od nastanka Zemlje do naše civilizacije. Recimo da su oni rešili da nasele obližnje sisteme, koristeći samo klasičnu tehnologiju. Izgrade više-kilometarski brod u orbiti i pokrenu ga put susednih zvezda. Brod ima u sebi ekosistem i milionsku populaciju. Izvor energije su mu dovoljna količina nuklearnih reakcija, fisija ili fuzija. Opremljen je svom tehnologijom i informacijama da se održava i širi civilizacija kao i na planeti. Neka brod dostigne samo 1% brzine svetlosti (3000 km u sekundi). Ako je krenulo desetine brodova prema svakoj od stotinak susednih zvezda, svi će stići na odredište u periodu od 500 do 5000 godina. Kada dođu i nasele nov sistem skupe se resursi, proširi populacija i posle recimo par vekova novi brodovi su spremni za sledeće sisteme. Ovim širenjem i brzinom putovanja cela galaksija bi bila kolonizovana u roku od maksimalno 10 miliona godina (od kraja do kraja galaksije 100 hiljada svetlosnih godina, puta 1% brzine svetlosti). Što nas hipotetički dovodi do današnjeg trenutka, gde bi civilizacija koja je startovala mali procenat vremena pre naše, već mogla da bude raširena na svakoj upotrebljivoj planeti u galaksiji. Poređenja radi putovanje sa 10% brzine svetlosti bi značilo kolonizaciju galaksije za 1 milion godina, a sa 0.1% svetlosti za 100 miliona godina. Ovo su sve pesimistične vizije.
Proširimo ovu jednačinu sa mogućnošću da se hiljade različitih rasa razviju na udaljenim mestima i svaka za sebe kolonizuje okolinu. Dobićemo mnogo kraće vreme za koje je cela galaksija naseljena (100 hiljada do 1 milion godina). Sad idemo korak dalje i probamo sa mogućnošću nadsvetlosnog putovanja, koje može biti skoro trenutno. Galaksija njime može biti naseljena za nekoliko hiljada godina.
Iz ovoga jedino možemo zaključiti da i uz najprimitivnije tehnologije, svemir mora da buja od inteligentnog života.
Što nas vraća na početak pitanja, gde su njihovi signali? Naravno signali su svugde, samo ih mi ne detektujemo sa običnim prijemnicima.
Spomenuo si nadsvetlosnu tehnologiju tj. mogućnost gotovo trenutnog putovanja uz postizanje brzine kretanja iznad brzine svetlosti - kakvi su to kosmički brodovi koji bi mogli ostvariti takvo kretanje nadsvetlosnom brzinom?
Zvanična nauka na Zemlji zna jako malo o strukturi materije, prostora i gravitacije. Uglavnom se oslanjaju na pogrešne teorije i zato nemogu da ostvare konkretne rezultate.
Na primer decenijama se u školi uči da je vakum prazan prostor, odnosno "ništa". Ovo je apsurdna tvrdnja, i dovoljno je da se zapitate kako "nešto" može da se kreće kroz "ništa"? Naravno to je nemoguće, jer to što bi bilo "ništa" i nedefinisano, nema nikakvu gradaciju u sebi i mogućnost dodira sa "nečim". Prema tome ono što je "nešto" ne bi imalo referencu kretanja odnosno ne bi imalo mogućnost da definiše svoju strukturu ili brzinu kroz nedefinisano. Da li su naučnici koji edukuju nove generacije i troše bogatstva u eksperimentima, svesni ove proste činjenice?
U stvarnosti prostor je fluidan medijum, kao što su tvrdili poznati naučnici pre 100-200 godina, nazivajući ga "etar". Ovaj medijum se sastoji od fluktuacija energije, i u sebi ima dinamične strukture, odnosno informacije. Ova energija vakuma se može iskoristiti za naše potrebe. Isto tako je i sa strukturom materije, atomi su samo prividno čvrsti i sastoje se od beskonačno mnogo dinamičnih detalja. Struktura materije je fluidna kao struja. Svetlost i struja su isto. Materija i svetlost su isto (nuklearne reakcije pretvaraju jedno u drugo).
U današnjoj nauci je nedavno potvrđeno putovanje lasera mnogo brže od svetlosti, što ujedno osporava teoriju relativiteta koja brzinu svetlosti postavlja kao granicu.
Suština funkcionisanja gravitacije je nadsvetlosna propagacija EM/gravitacionih talasa čije komponente teže beskonačnoj brzini.
Iz astronomije znamo da gravitacija deformiše prostorni medijum (efekat gravitacionog sočiva). Letelice za međuzvezdano putovanje stvaraju specifičan gravitacioni talas u polju oko sebe. Dovoljno pojacan gravitacioni talas, izaziva da se letelica razvuče kroz prostor/vreme. Taj talas stvara torusno vrtložno polje oko letelice menjajući link strukture njene materije sa okolnim prostorom. Sa gledišta letelice prostor se komresuje i udaljena destinacija se približi tako da je propagacija do nje vrlo brza. Faktički letelica ne prolazi fizički kroz sve među tačke prostora do destinacije, nego njena struktura propagira nadsvetlosnom brzinom. Struktura letelice je fluidna i njeni atomi su normalni sa tačke gledišta unutar letelice, a sa spoljnje tačke gledišta ova struktura je pretvorena u nadsvetlosni elektromagnetni/gravitacioni talas, i u među prostoru će da se ispolji samo kao mikro promene u EM polju, koje su inače prisutne svugde zbog vrtloženja energije u univerzumu (pozadinski šum). Ovakvom metodom može se stići do udaljenih zvezda u roku od nekoliko minuta ili sati.
Brodovi Galaktičke Federacije nisu metalni sklopovi, nego su pretežno svetlosno organski u strukturi. Ceo brod je kao živo biće (ali ne u smislu životinje). Gledajući unutrašnjost i spoljašnost GF brodovi izgledaju kao da su od normalnih veštačkih materijala. Ali ceo brod ima svest i može da reguliše konfiguraciju materijala i polja po potrebi posade. Ovi brodovi mogu da sadrže u sebi ogromne eko sisteme. Posetilac u njima bi mislio da je na planeti a ne na brodu. Takođe moguće je prolaziti kroz zidove. Kada današnji čovek sa Zemlje uđe na jedan ovakav brod, EM polje oko njegovog tela se podesi od strane broda. Ovim dejstvom funkcionisanje tela se usavršava dok je posetilac na brodu. Ako je posetilac imao na primer slab vid, slabo srce, razne bolesti, nepokretan, njegovo telo će funkcionisati kao da je potpuno zdravo i sa pojačanim čulima. Takođe osećaće se vrlo prijatno u okruženju, i moći će telepatski da kominucira sa brodom i svima na njemu. Vreme teče sporije i može mnogo više da se uradi i percipira nego na današnjoj Zemlji. Naravno ovi ljudski nedostaci neće postojati ni izvan broda kada se ljudi vrate na savršeniji DNK.
Matični brodovi članica Galaktičke Federacije imaju veličine od nekoliko desetina do nekoliko stotina kilometara, dok pojedini imaju i nekoliko hiljada kilometara, odnosno veličinu planete. Ovi brodovi imaju oko sebe polja i u skladu su sa tokovima energije u našem prostoru, nenarušavajući naš solarni sistem. Ne možemo ih videti teleskopima osim u retkim slučajevima kada oni to žele. Neki od brodova su stari milionima godina ali su besprekorni kao da su tek napravljeni.
Kako izgleda život naprednih vanzemaljaca?
U svemiru postoji mnogo više od onoga što normalno vidimo. Kao što našim očima vidimo samo mali deo svetlosno-energetskog spektra, tako postoje i spektri fizičke materije koje ne vidimo. Pored naše realnosti postoji takozvani peti denzitet (5D). U njemu sva materija vibrira na višoj frekvenciji. Ako pored vas stoji biće koje vibrira u petom denzitetu, nećete moći da ga vidite ili dodirnete, ali ono je prisutno u tom prostoru i precizan uređaj ili telepatija može da ga detektuje. Kompletna realnost Galaktičke Federacije normalno egzistira na ovom višem vibracionom spektru materije. U petom denzitetu, prirodni zakoni su isti kao i svugde, ali postoji više mogućnosti u jedinici vremena, više moći svesti nad materijom, i šire mogućnosti funkcionisanja svesti. Vanzemaljci poseduju napredniji DNK kod, koji im omogućava za nas neobične fizičke osobine i "punu svest".
Napredna bića kao što su članovi GF ne umiru u klasičnom smislu. Kada ispune sve planove u jednom životu koji može trajati koliko žele, oni mogu svojevoljno da nestanu sa fizičkim telom i pređu u spiritualnu realnost. Odatle mogu da izaberu svoj sledeći život ili dalji put duhovne evolucije. Takođe sva napredna fizička bića se sećaju svojih prethodnih života i imaju pristup nebrojenim informacijama svemira i komunikaciju sa nefizičkim bićima. Njima takođe ni eventualna povreda ili uništenje fizičkog tela ne predstavlja nikakav problem, jer se može lako rematerijalizovati od strane svesti energetskog tela.
Kada ste u punoj svesti percepcija okruženja je šira i detaljnija na sve načine. Na primer može se čuti dalje, detaljnije, videti mnogo dalje, oštrije i u širem spektru boja. Posmatranje nekog objekta ne omogućava samo da ga vidite ispred sebe, nego možete znati sve o njemu, tako što vaša svest čita informacije iz strukture materije koje su zapisi o istoriji tog predmeta i njegovog okruženja. Telepatija i telekineza su uobičajene, i mnogi nemaju praksu da pričaju govorom. Telepatijom se može mnogo više izraziti nego rečima i moguće je pričati sa neograničeno udaljenim bićima i sa mnogo njih odjednom.
Napredni vanzemaljci su imuni na bolesti i ne stare, bilo kakvo lečenje se svodi na balansiranje energije u telu meditacijom ili dejstvom drugog bića ili uređaja, koriste se svetlost, zvuk i boje. Napredan DNK omogućava menjanje fizičkog oblika tela. Oni mogu za sebe da izaberu fizičku lepotu po svom ukusu. Po izgledu ne bi razlikovali 100-godišnjaka od 3000-godišnjaka. Kod ljudskih rasa detinjstvo traje do stotinak godina.
Pošto je lako znati sve o svemu iz svog okruženja, nema tajni ni skrivenih namera, nema manipulacije i delovanja na nečiju štetu. Uopšte ne postoje strah i negativna osećanja, jer ona dolaze iz iluzija ograničene realnosti. Ne postoji novac i privatna svojina, jer svi imaju pristup svemu i sve se radi za opšte dobro. Potrebno je vrlo malo korisnog rada na održavanju sistema i okruženja. Svako ima šta poželi, a glavna vrednost je individualna kreativnost i talenti.
Vanzemaljci dele svoju radost sa svim životnim oblicima i imaju i životinje ljubimce, koji mogu biti egzotični koliko ne možete da zamislite. Na planetama i brodovima postoje bujni ekosistemi i nebrojene vrste koje je evolucija stvorila u poznatom univerzumu.
Nemaju potrebu za hranom jer upijaju vidljivu i nevidljivu svetlosnu energiju. Naravno hrana pruža zadovoljstvo i oni uživaju konzumirajući manju količinu ukusnog voća i biljaka. Hrana je potpuno absorbovana u telu i ne postoji potreba za toaletom. Takođe hranu i druge predmete je moguće proizvesti u replikatoru. Ovaj uređaj od čiste energije stvara materiju savršene prirodne strukture. Dovoljno je da pomislite šta tačno želite i replikator će vam to materijalizovati.
Njihovi kompjuteri su jako napredni i odlikuju se istinskom inteligencijom. Svugde su zastupljeni hologrami koji mogu da prikazuju realne opipljive objekte u prostoru. Centri za učenje koriste vrlo napredne metode gde se podaci iz kompjutera mogu brzo učitati u svest pojedinca. Moguće je reprodukovati istorijske događaje iz informacionog zapisa u strukturi univerzuma, učitati ih u sećanje, i korisnik bi znao sve detalje kao da ih je lično doživeo. Sve iz okruženja je moguće prilagoditi, na primer nameštaj menja strukturu i konfiguraciju po želji korisnika. Za transport se koriste teleportacija i razna antigravitaciona vozila.
Sve civilizacije imaju bogatu kulturu, muziku, umetnost i sva moguća kreativna dela. Razmena među milionima rasa omogućuje neopisive načine zabave i uživanja.
Kakvu poruku nam možeš ostaviti kao zaključak?
Očekuje nas predivna budućnost. Bićemo učesnici najveličanstvenijih događaja u istoriji. Život će postati lak i radostan sa bezgraničnim mogućnostima. Nemamo ništa da izgubimo, samo da dobijemo. Ono što ćemo biti, može se jedino opisati kao božanstvo u fizičkom obliku.
Pitanja postavljao Dragan Putnik
vaseljena.com
Dopuna: 04 Avg 2011 22:56
Poreklo Zivota i Struktura Univerzuma, Radivoj Radivojevic
Evolucija je evolucija, ali kombinatorika je kombinatorika.
Sta vam evolucionisti nece reci...
Prosti organizmi nisu uopste prosti, i nemogu biti.
Stvaranje zivota ne moze da pocne sa 10, 100 ili 1000 nukleotida DNK.
Virusi su mali, od 3500 do milion nukleotida, ali ne mogu da se replikuju sami.
Njihov DNK ima instrukcije za formiranje jednog ili vise proteina koji vrse neku funkciju, medjutim da bi ista funkcionisalo i razmozavali se potrebno je ta budu u masineriji slozenog samo-replikujuceg organizma.
Najprostiji samo-dovoljni organizam ima oko milion nukleotida (plankton).
Ostali samoreplikujuci pocinju od oko 150 hiljada nukleotida ali zavise od simbioze sa drugim razlicitim organizmima jer ne sintetisu svi sve amino kiseline i ne procesiraju ostala jedinjenja.
Evolucija mora da pocne sa bar 100 hiljada nukleotida rasporedjenih u pravilan funkcionalan raspored, a ogromna vecina kombinacija DNK koda je nefunkcionalna.
Koliko kombinacija ima?
Za ovaj broj od 100 hiljada nukleotida broj mogucih kombinacija je 4^100000 (decimalni broj od 60 hiljada cifara).
Poredjenja radi broj atoma u poznatom univerzumu je 10^80 (80 cifara), a u zemlji 10^50 (ugljenika mnogo manje).
Medjutim sam DNK nemoze nista.
Potrebni su pored DNK molekula ostali funkcijski proteini (vise stotina razlicitih).
Svaki od ovih proteina se sastoji od tacnog rasporeda aminokiselina.
22 vrste aminokiselina se redjaju u lance od vise desetina, stotina ili hiljada aminokiselina i zavijaju u 3D oblik molekula (protein). Svaka aminokiselina pasuje na svaku drugu sa obe strane, a zatim se prave veze i u drugim tackama molekula.
Jedna pogresna aminokiselina, i molekul ce funkcionisati drukcije.
Neki proteini dupliraju DNK ili RNK sekvence, neki dekodiraju sekvence i spajaju aminokiseline prema instrukcijama u niz, neki reaguju medjusobno i prave logicko rekonfigurisanje, neki obavljaju razne hemijske reakcije sa neorganskim jedinjenjima.
Za svaku prostu reakciju potrebni su mnogo slozeniji proteini da bi je izveli.
Ovo radi poput fabrike, gde su potrebne velike masine da bi se napravili mali predmeti na proizvodnoj traci.
upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3c/Translation.gif
Ribozom je protein od nekoliko hiljada aminokiselina.
Njegova uloga je da dekodira sekvencu RNK, i za svaku kombinaciju 3 nukleotida privuce odgovarajucu od 22 aminokiseline, i redja ih u lanac.
Ovaj molekul kao i drugi proteini ima slozenu 3D kvantno logicku strukturu, kao naprimer danasnja 2D logicka struktura mikro procesora.
Kada pogledamo hipoteticku mogucnost slucajnog nastajanja ribozoma, to je jedna od reda 22^5000 mogucih kombinacija (broj sa 6700 cifara).
Ako uzmemo po jedan molekul od svake kombinacije trebalo bi nam nemerljivo vise od vidljivog svemira da ih smestimo.
Ako imamo 10^45 molekula, sto je teoretski velicina planete, svi od njih su razlicite kombinacije i uzmemo da svaka postoji 1 piko sekundu posle cega od nje napravimo novu kombinaciju, zatim ponavljamo proces svake piko sekunde dok ne izlistamo sve kombinacije, tako da je tokom dugo vremena svaka kombinacija postojala samo na jednom mestu i samo 1 piko sekundu.
1 sek = 10^12 piko sek
1 godina = 3x10^7 sek
1 godina = 3x10^19 piko sek
3x10^19 x 10^45 = 3x10^64 molekula godisnje
10^6700 / 3x10^64 = 3.3x10^6636 godina
Da bi izlistali sve kombinacije za molekul od 5000 nukleotida potrebno je 3.3x10^6636 godina (broj sa 6637 cifara).
Poredjenja radi starost galaksije je broj sa 11 cifara, a svaka nova cifra mnozi prethodni period 10 puta. Ovo je nezamisliva eksponencijalna razlika.
Medjutim ni ovo nije dovoljno za zivot jer ce se nekolicina odgovarajucih molekula pojaviti sa velikom distancom i nemerljivom vremenskom razlikom, protiv svake sanse da budu na istom mestu u isto vreme.
Cak i ako smanjimo raznolikost aminokiselina tako da neke imaju slicnu funkciju u geometriji molekula, i smanjimo molekul, opet cemo dobiti prevelik red velicine, naprimer 10^1000 godina je jednako nezamisliv broj.
Pored ribozoma potrebni su drugi specificni molekuli.
Da bi ribozom i svaki drugi funkcijski proteini postojali u organizmu, organizam mora da ih stalno kreira po instrukcijama DNK koda.
Da bi organizam nastao i funkcionisao mora da ima, i ceo DNK, i ekvivalentan set gotovih proteina, na istom mestu, svaki u dovoljnom broju kopija.
Takodje potrebni su skafold proteini koji se povezuju u resetke i formiraju membranu celije, inace bi molekuli odlutali.
Cak i da nema membrane bila bi potrebna velika gustina odgovarajucih jedinjenja u vodi, a da bi ceo okean na planeti bila koncetracija samo stotinak odgovarajucih proteina od recimo 10^1000 mogucih spada u neverovatnu slucajnost.
Da se ovi odgovarajuci molekuli nadju zajedno, na malom mestu, slucajnim rekombinovanjem, mnogostrukim mnozenjem svih ovih prevelikih eksponenata, dobijamo smesno malu verovatnocu.
Stvari postaju jos komplikovanije kod razvoja slozenijih organizama. Kod visecelijskih organizmama RNK se deli, odbacuje i rekombinuje po potrebi i dejstvu drugih proteina.
Neke biljke i zivotinje imaju preko 120 milijardi nukleotida.
Covekov DNK je mali broj skladnih varijacija od mogucih 4^3400000000 kombinacija (nad-astronomski broj od 2 milijarde cifara (milijarda je broj od 10 cifara)).
Broj razlicitih proteina je reda 2 miliona, a neki se sastoje od 27 hiljada aminokiselina, odnosno jedna od 22^27000 mogucnosti (mnogo vise nego u slucaju ribozoma).
Jos je neobicnije kako ovi molekuli znaju gde da budu i kako da ne odlutaju, sto sugerise slozenu kvantnu logiku i precizno odredjeno strujanje energije oko DNK i proteina, izazvano njihovom strukturom i rezultujucim poljem u celiji i celom organizmu.
Kod slucajnog "trial and error" radi se o prevelikom broju mogucih promena, i haotican pristup ne moze da formira ovako kompleksne organizme za milijardu godina. Izbor promene u mnogim slucajevima mora da ukljucuje kosmicku inteligenciju.
I 13 milijardi godina u savrsenim uslovima sa maksimalnom koncetracijom organskih jedinjenja je smesno mali period da bi se nesto haoticno organizovalo u prost zivi oblik.
Haoticnom pristupu je potrebno beskonacno vremena.
Da navedem poznati citat, to je kao da tornado projuri kroz auto otpad i sastavi dzambo dzet.
Kada programer pise program, on pazljivo inteligencijom bira gotova resenja i sklopove instrukcija, i uklapa ih na nacin koji moze da radi.
Ako pustimo random generator da generise bitove ili instrukcije, trebace mu vecnost da bi dosao do malog programa koji radi.
Amino kiseline lutaju slobodne, ali ne teze da se spoje. Potreban je protein ribozom da bi ih spojio u lanac i drugi proteini da ga dalje oblikuju.
Iako je moguce sintetisati aminokiseline slozenim procesima, nije poznato da se one stvaraju same od sebe u moru. Opravdanje evolucionista je u "religioznoj tvrdnji" da je u ranom periodu na zemlji elektricitet i kosmicko zracenje omogucavalo stvaranje aminokiselina (iako je poznato da zracenje steti vecini organizama), sto nas dovodi dotle da je potreban slozen spoljni uticaj da bi se neke vrste jedinjenja formirale.
Univerzum se ne sastoji od ogranicenog broja atoma, cestica ili struktura.
Vakum nije prazan prostor nego bogat medijum. Ne mozemo imati nesto sto se krece kroz nedefinisano "nista", jer nebi bilo reference koja bi definisala brzinu, velicinu i strukturu necega.
Zato sve sto postoji, sastoji se od talasne interakcije fundamentalnih polariteta koji definisu jedan drugog, i trenutan medjusobni odnos.
Tom interakcijom daje se neka forma bilo kom delu univerzuma. Sve ovo je u konstantnom kretanju i samo-menjanju.
Jedni delovi guraju druge i tako u krug praveci rekurzivne funkcije. Svaki delic ujedno zraci i absorbuje. Tako imamo 'komunikaciju' svega sa svacim.
Ovo 'zracenje' je samo menjanje stanja polariteta izmedju jedne forme i drugih. Ne postoji praznina izmedju necega, postoji samo manja ili veca koncetracija prvog ili drugog fundamentalnog polariteta u bilo kojem delu, ali su oba uvek prisutna.
Njihova interakcija formira beskonacne detalje u strukturi prostora i materije, i tezi da produzi univerzum u spoljnu beskonacnost.
Dinamicne interakcije se ispoljavaju kao kvantne fluktuacije (naprimer pozadinski sum). One se u slucaju superponiranja manifestuju kao naizgled cvrsta materija geometrijske strukture. Cestice su samo efekat i komponenta talasa.
Forma moze biti beskonacno mala ali je u gravitacionom skladu sa vecom formom kojoj pripada. Nama poznate strukture ne moraju biti ogranicene samo na nas red velicine.
U merenju kretanja galaksija, ne znaci da se prostor siri, nego prostorni medijum menja gustinu, prilivom jednog ili odlivom drugog polariteta.
Medjugalakticki medijum moze da ima razlicitu gustinu nego vakum unutar solarnog sistema.
Crveni pomak moze da bude efekat prolaska kroz medjugalakticki medijum drukcije gustine.
Brzina propagacije necega ce da zavisi od gustine medijuma (odnosa fundamentalnog polariteta), i negde ce talas da se krece brze a negde sporije.
Neki delovi univerzuma se periodicno sire, a onda skupljaju, dok drugi rade obrnuto, bez da se potpuno kompresuju ili rasire. Negde se mogu formirati galaksije, dok se na drugim mestima razlazu u energiju i tako u krug.
Svaka propagacija je spektar brzina, a nama moze biti najuocljivija brzina svetlosti, medjutim ona je samo jedna od rezultujucih komponenata i smerova propagacije.
U ovom promenljivom medijumu, delovi koji u trenutku imaju vecu gustinu, u odnosu na ostatak, se manifestuju kao sitne i sitnije izuvijane niti. Njima se signal prenosi mnogo brze, pa sve do beskonacnih brzina, srazmerno ili obrnuto srazmerno gustini polariteta kroz nit.
Ovo objasnjava eksperiment sa laserom u cezijum pari, gde signal putuje 300 puta brze od standardne brzine svetlosti.
Gustina i struktura medijuma takodje odreduje intezitet promene, odnosno merenje vremena.
Posledice ovih dinamicnih fluktuacija su sveopste vrtlozenje, podela na prostor i materiju, gravitacija, i perpetualno kretanje svega u svemiru.
Ovo perpetualno kretanje se moze iskoristiti na mnogo efikasniji nacin od sagorevanja goriva, skupljanja sunceve svetlosti ili raspadanja radioaktivnih elemenata.
Specificna slaganja talasa koji dolaze iz svih smerova i sa svih daljina svemira, rezultuje razlicite pojave kao sto su, formiranje zvezda, unistenje, supernove i crne rupe.
Sve ove pojave su sklone promeni i materija se moze manifestovati, demanifestovati, i promeniti strukturu.
Naprimer kratkoziveci izotopi pretstavljaju nestabilna stanja geometrije, ali pod specijalnim spoljnim uslovima ovi izotopi bi mogli biti stabilni, a inace stabilni bi se dematerijalizovali.
Teleportacija i brzo medjuzvezdano putovanje su moguci.
Za to je potrebno da oko letelice stvorimo odgovarajuce vrtlozenje kvantnog polja.
Ono bi delovalo tako da struktura materije letelice bude medjusobno ne promenjena, a link sa lokalnim prostorom bi se modifikovao.
Sa gledista letelice prostor bi se kompresovao i udaljena destinacija bi se priblizila, tako da je propagacija do nje brza.
Letelica ne bi prolazila fizicki kroz sve medju tacke prostora do destinacije, nego bi njena struktura propagirala nadsvetlosnom brzinom.
Sa spoljnje tacke gledista letelica je pretvorena u nadsvetlosni elektromagnetni/gravitacioni talas, i u medju prostoru ce da se ispolji samo kao mikro energetske promene u polju.
Pored nadsvetlosnog putovanja, na slican nacin je moguce putovanje kroz vreme.
Medjutim svaki trenutak je uvek nov trenutak, i ono sto mozemo je da transformisemo svoju materiju ili svest kroz polje koje ce odviti realnost oko nas na kako je izgledala u proslosti ili bi izgledala u verziji buducnosti.
Zadrzali bismo znanje ali jedino sto je bitno je uzrocnost koja ide u svim pravcima, tako da menjanje istorije predstavlja normalno postojanje u paralelnim realnostima i dodavanje uzrocnosti iz beskonacnih mogucnosti.
Da bismo otkrili jednacine ujedinjenog polja, potrebno je i istrazivanje matematike kvantnih fluktuacija.
Simuliranjem sa kompjuterskim programima, potrebno je istraziti mnoge jednacine i verzije geometrija matrice, gde vrednost oba polariteta u svakoj tacki, medjusobno deluje sa okolnim tackama i menja se, praveci fluktuacije.
Naprimer trodimenzionalne matrice mogu biti kubne, tetraedarske, pakovanje sfera, itd...
Mozemo koristiti izometrijske matrice gde kretanje u bilo kojem pravcu dolazi u istu tacku sa druge strane.
Ako je testirana jednacina stabilna, za svaku tacku se moze dobiti slozen signal koji se moze vizualno prikazati kao animacija, ili konvertovati u zvucni signal.
Vazne konstante u prirodi i geometriji su Phi i Pi.
Efekti svakog dogadjaja bilo koje velicine propagiraju spektrom razlicitih brzina, od sporih do beskonacnih, i ostavljaju fraktalni i geometrijski skladan trag u svakoj tacki.
Ovaj trag deluje kao istorijski zapis, i zavisno od preciznosti, moze se dekodirati, bez obzira koliko mali i udaljeni dogadjaj se gleda.
DNK i materija organizma ima u sebi subatomske informacije i kodove za pristup udaljenim informacijama, stanjima svesti, i zapisima proslih desavanja.
Takozvani "junk DNA" sigurno ispoljava ovu ulogu. Sto napredniji DNK, to vise sposobnosti bice ima.
Interferencija univerzalnih talasa pravi slozenost do beskonacno detalja. Iz nje nastaje inteligencija koja zatim ubrzava u beskonacnost.
Ceo univerzum ukljucujuci neorgansku materiju i prostor sastoji se od informacija i ima kolektivnu svest.
More informacija i povezanost preko kvantnog polja, daje svim bicima svest i inteligenciju.
Ovo je kao dzinovski kosmicki internet, a centri galaksija su habovi.
Svest takodje stabilizuje DNK i funkcionisanje organizma, a naprednija bica ispoljavaju telepatiju. Misli se manifestuju u polju i imaju univerzalnu geometrijsku strukturu.
DNK pored karakteristika tela, odredjuje na koje spektre svesti i informacija je organizam podesen.
Formiranje zvezda i planeta moze biti usmereno od kolektivne svesti.
Stvaranje zivota se desava pod dejstvom kolektivne svesti, planete, galaksije, univerzuma.
Cilj je da se pocne od prostih organizama i da se vidi kuda razvoj vodi.
Ovo nije nista misticno, nego kvantna mehanika beskonacnih detalja u strukturi univerzuma. Ako nama poznata bica mogu da imaju inteligenciju, onda ceo univerzum ima mnogo vecu.
Interakcije svesti organizma i svesti okruzenja, koje menjaju DNK u pozitivnom smeru, predstavljaju evoluciju.
Kolektivna svest je beskonacna i ima u sebi svo znanje koje moze upotrebiti za fizicku manifestaciju ili uticanje na tokove energije koji vode u formiranje necega.
To je ono drvo znanja koje se alegoricno pominje na pocetku biblije.
Kada je neko resenje kreirano u nefizickom, beskonacnom, bazenu informacionog polja, kvantna mehanika svesti omogucava da se resenje brzo primeni na sve udaljene delove svemira.
Tako na svakoj upotrebljivoj planeti u svemiru mozemo imati slicna DNK resenja, gde bi ostala grananja koda napravila raznolikost vrsta. Osnovni delovi koda bi bili isti ili slicni svugde, jer je geometrijski jezik univerzalan.
Pored spore evolucije, u specificnim kosmickim ciklusima mozemo imati evolutivne skokove, gde mnostvo vrsta dozivi nagle promene u nekom kratkom periodu.
Na primer polozaj u odnosu na centar galaksije i spori galakticki talasi, omogucice dotok specificne energije i informacija u kracem periodu i izazvati promene.
Zakljucak: I evolucionisti i kreacionisti su delimicno u pravu.
Problem u nauci je sto fizicari ne znaju biologiju, biolozi ne znaju matematiku, programeri ne znaju nista od navedenog, a teolozi i populacija ne znaju nista osim sto im je neko usko sugerisao.
Zbog toga imamo razne podele i pogresna uverenja.
Ovde moramo videti ocigledno i sklopiti kompletnu sliku.
Vreme je da iskoristimo kvantni potencijal koji evolucija cuva za nas.
Radivoj Radivojevic
Avgust 2, 2011.
|
