|
Iz čiste radoznalosti sam pregledao celu temu pa rekoh da i ja nešto dodam:
Pre mnogo godina, u mladim i ludim danima, mom društvu padne na pamet da prizivamo duhove. Odemo u jedan stan, isečemo slova, upalimo sveću itd., znate već kako to ide. Moram reći da, neposredno pre početka "seanse", dvoje-troje njih je otišlo u kuhinju jer nisu smeli da i dalje budu tu. Na žalost, među njima nije bio i tadašnji momak jedne naše poznanice, inače, u to vreme, pitomac Vojne akademije. Kao što se i moglo očekivati, dotični je bio na "liniji", tj. za njega su to sve bile gluposti, detinjarije i sl. Kao da ga sad gledam, izvalio se u fotelju i samo dobacuje npr. drugarica izgovara:"Duše, ako si tu, dokaži svoje prisustvo, ugasi sveću !", pitomac dodaje:"Ako si tu, sruši zgradu !" To je trajalo neko vreme, čaša je kružila po stolu od slova do slova retko kad davši neku smislenu rečenicu, a onda... svi mi, onako zadubljeni iz kože smo iskočili kad je neko vrisnuo ! Budući oficir, ko bi drugi, iskočio je iz fotelje kao katapultiran, u dva skoka je bio kod vrata i počeo da viče:"Nešto me zadrmalo, nešto me protreslo !" Naravno, s obzirom na njegovo prethodno ponašanje, svi smo ga gledali sumnjičavo da bi tek onda primetili da se njemu ruke tresu kao kod lečenog narkomana a lice mu je bilo mokro od znoja, iako je već bila jesen ! Verujte, dosta vremena mu je trebalo da se smiri i to tek kada smo, posle pretnji, molbi pa čak i suza, rešili da prekinemo.
Dosta vremena kasnije smo se setili te večeri i malo po malo priznali da je svako od nas "pomagao" čaši da se kreće, tj. nehotice bi je gurnuli na pravo slovo. A što se tiče "skeptika"... ujutro smo na vestima čuli da se u našem gradu prethodne večeri desio zemljotres... rekao bih, u pravom trenutku !
|
